Plan NuclearEurope: 241 milijarda evra za energetsku suverenost EU

Evropska nuklearna asocijacija (NuclearEurope) objavila je novi akcioni plan kojim se poziva na hitno ubrzanje investicija u nuklearnu energiju. Uz procenu da je do 2050. godine potrebno najmanje 241 milijardu evra ulaganja, dokument jasno definiše nuklearnu energiju kao kičmu evropske dekarbonizacije, energetske stabilnosti i konkurentnosti

Dok se Evropa i dalje oslanja na uvoz energije (čak 58,4% u 2023. godini), NuclearEurope predlaže zaokret ka “strateškoj autonomiji”. Plan predviđa povećanje instalisane nuklearne snage sa sadašnjih 98 gigavata na 109 do 2050. godine, uz optimistične scenarije koji dostižu čak 150 gigavata – što bi bilo dovoljno za napajanje više od 250 miliona domaćinstava.

Pet ključnih tačaka za promenu kursa

Asocijacija predlaže pet konkretnih koraka kako bi se prevazišle birokratske i finansijske barijere:

1. Dugoročna energetska vizija: napuštanje ideoloških podela i usvajanje tehnološki neutralne politike koja ravnopravno tretira nuklearnu energiju i obnovljive izvore.
2. Pravedan finansijski okvir: omogućavanje ravnopravnog pristupa javnim i privatnim fondovima, uz obaveznu integraciju nuklearne energije u taksonomiju održivih investicija.
3. Ubrzanje regulative: skraćivanje procedura za izdavanje dozvola i harmonizacija standarda između zemalja članica.
4. Jačanje lanca snabdevanja: fokus na ciklus goriva, uključujući reciklažu, kako bi se smanjila zavisnost od spoljnih dobavljača.
5. Evropski lanac industrije: podrška evropskim tehnologijama radi očuvanja strateške nezavisnosti.

Zašto je nuklearna energija najednom postala “must-have”?

Predsednik NuclearEurope, Havier Ursat (Xavier Ursat), naglašava da je reč o tehnologiji koja nije samo niskougljenična, već i cenovno pristupačna dugoročna osnova sistema. „Nuklearna energija je domaća tehnologija koja će osigurati energetsku suverenost. Ona je idealan partner u dekarbonizaciji privrede“, poručio je Ursat.

Svakako, jasno je da ovaj plan dolazi kao direktan odgovor na energetsku krizu i geopolitičke nestabilnosti, ali i u trenutku dugo očekivane renesanse nuklearne energije koja se polako ali ispostavlja kao nezamenjiv resurs. Takođe, moramo da reflektujemo i da ova evropska renesansa ima dva izvora: geopolitički (odnos prema Rusiji i težnja za emencipacijom od ruskog gasa (ali, takođe primećujemo, ne i od ostalih prozvođača energenata)) i tehnološki, odnosno pojavu nove i energetski veoma gladne tehnologije. 

A u trenutku kada se evropska industrija suočava sa visokim cenama energije, a potrebe za električnom energijom rastu zbog ekspanzije AI sektora i data centara, nuklearna energija nudi ono što ostali izvori trenutno ne mogu – stabilnost i dostupnost 24 časa dnevno i 7 dana u nedelji.

Pa bi tako scenario od 150 gigavata, koji plan pominje, mogao bi da smanji evropsku potrošnju gasa za čak 180 milijardi kubnih metara godišnje, što bi fundamentalno promenilo ekonomsku strukturu EU. 

Međutim, ključni izazov ostaje isti: brzina (i sa njom tesno vezana: cena). NuclearEurope traži hitne investicije, ali evropska se politika i dalje suočava sa unutrašnjim podelama: tvrdo jezgro zemalja koje jednostavno ne žele da imaju nuklearnu energiju u svom energetskom miksu (navedimo samo one najprofilisanije: Nemačka, Austrija, Grčka) ostaje relativno mali ali fiksan i njihovi su stavovi poprilično čvrsti i ne izgleda da će se uskoro menjati. 

Pa je pitanje da li će evropske institucije imati dovoljno političke hrabrosti da “otključaju” novac pre nego što energetska kriza ponovo zakuca na vrata.

Izvor: Jedrska / NuclearEurope 

S.A.