Četiri decenije Černobilja

Na današnji dan, 26. aprila, navršava se tačno 40 godina od najveće nuklearne katastrofe u istoriji čovečanstva. Eksplozija četvrte jedinice reaktora u Černobilju 1986. godine ostaje ne samo najgora nesreća ovog tipa, već i najskuplja operacija u istoriji moderne tehnologije, čije se posledice i danas analiziraju kroz prizmu nauke i politike

U samoj nesreći i tokom prva tri meseca, život je izgubilo 30 operatera i vatrogasaca. Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije (SNA), akutni radijacioni sindrom (ARS) potvrđen je kod 134 osobe koje su učestvovale u čišćenju terena, od kojih je 28 preminulo u roku od nekoliko nedelja. Iako se još devetnaest smrtnih slučajeva do 2004. godine povezuje sa radnicima na lokaciji, naučna zajednica je i dalje podeljena oko toga u kojoj meri se oni mogu direktno pripisati izloženosti zračenju.

Pitanje dugoročnih posledica po javno zdravlje ostaje najkontroverznija tema. Naučni komitet UN (UNSCEAR) zaključio je da je, osim oko 5.000 slučajeva raka štitne žlezde kod onih koji su u vreme nesreće bili deca (što je dovelo do 15 smrtnih ishoda), teško dokazati širi uticaj na zdravlje populacije dve decenije nakon nesreće.

S druge strane, Svetska zdravstveninska organizacija (SZO) procenjuje da će ukupan broj prevremenih smrti dostići devet hiljada. Postoje i radikalnije procene, poput onih naučnika Ferlija i Samnera iz 2006. godine, koji broj žrtava smeštaju u opseg od 30 do 60 hiljada.

Anatomija pada: dizajn, fizika i ljudski faktor

Nesreća je bila rezultat i “savršene oluje” tri faktora:

1. Dizajnerske greške: reaktor tipa RBMK bio je poznat po nestabilnosti i tzv. pozitivnom koeficijentu šupljine (positive void coefficient). Pojednostavljeno, pojava vodene pare u rashladnom sistemu dovodila je do snage umesto do njenog opadanja. Uz to, sistem za gašenje reaktora (skramovanje, u Sovjetskom Savezu, taj se sistem zvao AZ5) imao je ozbiljnu manu koja je dovela do lokalizovanog skoka reaktivnosti u reaktoru. 
2. Nedostatak barijera: za razliku od PWR/VVER, BWR reaktora (i praktično svih savremenih reaktora), RBMK nije imao zaštitnu strukturu (containment building) niti klasičnu reaktorsku posudu, što je omogućilo direktno izbacivanje radioaktivnog materijala u atmosferu.
3. Krah bezbednosne kulture: testiranje turbina sprovedeno je uz kršenje maltene svih protokola koji su postojali, čime je reaktor doveden u kritično nestabilan režim.

Cena od 700 milijardi dolara

Černobilj je bio i ostao najskuplja tehnološka katastrofa. U operacijama mitigacije učestvovalo je pola miliona ljudi, a ukupni troškovi procenjuju se na neverovatnih 700 milijardi dolara. Evakuacija 350.000 ljudi i trajna kontaminacija velikih delova Belorusije, Ukrajine i Rusije redefinisali su pojam energetske bezbednosti.

Ipak, svet nije odustao od nuklearne energije, ali je promenio kurs. RBMK dizajn je modifikovan i postepeno napušten u korist stabilnijih VVER (reaktora pod pritiskom) dizajna. Čak i u samom Černobilju, preostale tri jedinice nastavile su da proizvode struju sve do početka dvehiljaditih godina, podsećajući nas na paradoksalnu zavisnost modernog društva od energije koja je istovremeno i spasonosna i razorna.

40 godina kasnije, Černobilj nije samo spomenik jednoj grešci, već temelj moderne bezbednosne kulture bez koje je budućnost nuklearne industrije, o kojoj svakodnevno pišemo, nezamisliva. 

O prečicama

A mi dodajemo i ovo: RBMK reaktori su u izvesnom smislu posledica sistemskog “hvatanja prečica”. Dizajnirani su tako kako su dizajnirani da bi bili jeftiniji i ekonomičniji za izgradnju i eksploataciju, ali cena prečice se pre ili kasnije ispostavi. Danas živimo u svetu u kojem se ponovo ekonomičnost proizvodnje energije stavlja u centar – i to zarad napajanja nečeg veoma upitnog, takozvane “veštačke inteligencije” koja koristi sulude količine energije. Pa se tako, na primer, u SAD veoma agresivno ukidaju nadležnosti Nuklearnoj regulatronoj komisiji (NRC) a mnoge zemlje, posebno one koje planiraju da u skorije vreme u svoj energetski miks uključe nuklearnu energiju, poslednjih godina imaju jako lagodan odnos prema nuklearnoj industriji i prema njoj se ponašaju kao da je u pitanju stvar koja se “kupi na pijaci.” Drugim rečima, ponovo se hvataju prečice. 

U sledećih nedelju dana ćemo napisati nekoliko članaka posvećenih Černobilju i nesreći koja se desila pre 4 decenije. 

Takođe, preporučujemo da pogledate Agelast podkast na kojem je gost bi fizičar Slobodan Bubnjević.

S.A.