Da li će Kina imati kapacitet da gradi 50 reaktora istovremeno

Kina je objavila da je dostigla kapacitet koji joj omogućava da istovremeno gradi čak 50 nuklearnih reaktora. Prema izveštaju Kineskog udruženja za nuklearnu energiju (CNEA) i mnogih drugih svetskih medija, zemlja je u potpunosti ovladala kompletnim ciklusom – od dizajna do izgradnje – čime je prešla iz faze „praćenja“ u fazu globalnog liderstva u nuklearnoj tehnologiji

Dok kriza u Ormuskom prolazu i rat na Bliskom istoku iznova pokazuju ranjivost lanaca snabdevanja fosilnim gorivima, Kina ubrzava svoju nuklearnu ekspanziju. Cilj je jasan: do 2030. godine postati najveći svetski proizvođač nuklearne energije i po instalisanom kapacitetu prestići Sjedinjene Američke Države a neki mediji na vest čak dodaju i da ova situacija “brine Zapad.”  

A kineske brojke stvarno menjaju računicu. U Kini se nalazi 60 komercijalnih reaktora u radu ali u izgrdanji se nalazi čak 36 (više nego u ostatku sveta zajedno). Odobreno je još 16 reaktora, čime će kapacitet dostići 125 gigavata a projekcije za 2040. godinu govore o neverovatnih 200 gigavata. A samo u 2025. godini, Kina je uložila 161 milijardu juana (oko 23,6 milijardi dolara) u nuklearni sektor, što je porast od skoro 10% u odnosu na prethodnu godinu.

Glavni oslonac ove ekspanzije je domaći reaktor treće generacije Hualong One. Osam jedinica je već na mreži, dok je još 33 odobreno za izgradnju, što ovaj model čini jednim od najrasprostranjenijih na svetu.

Pored proizvodnje struje, Kina razvija i nove primene: 

1. Visokotemperaturni reaktori (HTGR): koncept četvrte generacije koji će služiti za sekundarno grejanje i industrijske procese.
2. Dekarbonizacija industrije: pilot projekti već koriste nuklearnu paru za potrebe petrohemijske industrije, direktno menjajući kotlove na ugalj.

Ali iako je uloga nuklearne energetike u stabilizaciji sistema (baseload) neprocenjiva, nuklearna energija trenutno čini manje od 5% kineskog energetskog miksa.

Izvor: SCMP / INDEX BOX / Tech In Check 

S.A.