Zašto su torijumski reaktori i dalje decenijama daleko od komercijalne primene?
Iako je postizanje kritičnosti brzog brider reaktora u Kalpakamu približilo Indiju njenoj nuklearnoj mapi puta, “treća faza” – ona koja podrazumeva masovnu upotrebu torijuma – i dalje je udaljena nekoliko decenija. Business Today analizira zašto Indija, uprkos tome što poseduje 25% svetskih rezervi torijuma, još uvek čeka na energetsku nezavisnost
Prošlo je deset godina otkako je indijska vlada načelno odobrila lokaciju Tarapur u Maharaštri za Napredni reaktor sa teškom vodom (AHWR) koji bi koristio torijum. Ipak, projekat je i dalje u fazi istraživanja i razvoja. Dok stručnjaci naglašavaju da bi torijum mogao doneti energetsku nezavisnost usred sukoba na Bliskom istoku, komercijalni uspeh izostaje – tvrdi analiza Business Today.
Zanimljivo je da je prošle godine američki startap Clean Core Thorium Energy dobio licencu za prodaju svog torijumskog goriva indijskim PHWR reaktorima, dok domaći projekti čekaju na prioritet.
Glavni razlog zašto je torijum “na čekanju” je fizika. Za razliku od uranijuma, torijum u prirodi ne sadrži fisilne izotope. Da bi postao gorivo, on mora biti “oplođen” u reaktorima koristeći fisilni materijal poput plutonijuma ili uranijuma-233.
To znači da masovna upotreba torijuma može početi tek kada Indija bude imala dovoljno plutonijuma iz svojih brzih brider reaktora (FBR), koji čine drugu fazu nuklearnog programa. Tek nakon što brzi reaktori (poput onog u Kalpakamu koji je postigao kritičnost 6. aprila) uđu u masovnu upotrebu, stvoriće se uslovi za torijumsku fazu. A to je proces koji će trajati decenijama.
Bivši predsednik Komisije za atomsku energiju Indije, dr Anil Kakodkar, objašnjava da zastoj nije naučne prirode.
“U to vreme, plutonijum je bio potreban za druge svrhe, a brzi reaktori su morali dobiti prioritet”, izjavio je on.
Takođe, povećana dostupnost uvezenog uranijuma poslednjih godina smanjila je hitnost razvoja kompleksnog torijumskog ciklusa, koji zahteva komplikovanu preradu i rukovanje visoko rizičnim istrošenim gorivom.
A indijske rezerve torijuma mogle bi da generišu neverovatnih 358.000 gigavavat godina električne energije, što je dovoljno da podmiruje potrebe zemlje u narednom veku i kasnije. Zbog toga eksperti upozoravaju da Indija mora odlučnije prebaciti torijum iz laboratorije u komercijalnu fazu integracijom AHWR reaktora u mapu puta koja podrazumeva 500 gigavata čiste energije.
Prema Kakodkaru, težnja Indije da postane razvijena nacija neodvojiva je od korišćenja torijuma, te se svi resursi moraju usmeriti na ovaj prirodni resurs.
Izvo: Business Today
S.A.