VANREDNO: vazdušni udar nadomak nuklearke Bušer – poginuo stražar, Rosatom evakuiše osoblje u Jermeniju
Situacija u Iranu dostiže kritičnu tačku nakon što je jutros potvrđeno da je u vazdušnom napadu pogođena neposredna blizina nuklearne elektrane Bušer. Iranska atomska agencija potvrdila je pogibiju jednog pripadnika obezbeđenja, dok ruski „Rosatom“ započinje hitnu evakuaciju preostalih stručnjaka
U subotu ujutru, 4. aprila 2026., pre nekih dvadedesetak minuta, iranske vlasti saopštile su da je u napadu oštećena pomoćna zgrada unutar kompleksa jedine operativne nuklearne elektrane u zemlji. Ovo je četvrti put od početka rata (28. februara) da se postrojenje Bušer našlo na meti vazdušnih udara.
Rosatom povlači stručnjake, ostaju samo dobrovoljci
Dok se intenzitet sukoba pojačava, generalni direktor Rosatoma, Aleksej Lihačov, potvrdio je da ruska državna korporacija sprovodi „finalnu evakuaciju“ svojih zaposlenih. Zato više od 200 ruskih specijalista napušta Bušer i kreće put Jermenije dok će na samoj lokaciji ostati svega oko 50 dobrovoljaca koji će pokušati da održe vitalne funkcije postrojenja i kampa, uprkos stalnoj opasnosti – takozvana skelet ekipa (skeleton crew).
Podsećamo, pre samo nedelju dana u Bušeru je bilo oko 320 ruskih stručnjaka, što znači da se prisustvo ključnog osoblja smanjuje na apsolutni minimum neophodan za sprečavanje ekološke katastrofe.
Nuklearni rizik: istrošeno gorivo
Iako zvanični izvori tvrde da sam reaktor još uvek nije direktno oštećen, situacija je alarmantna zbog onoga što se nalazi unutar postrojenja. Naime, unutar svakog nuklearnog reaktora se nalazi bazen za hlađenje istrošenog nuklearnog goriva u kojem se ono hladi nakon vađenja iz reaktorske posude i tu stoji obično nekoliko godina. Što se tiče samog Bušera, pošto je u pitanju neobičan dizajn – VVER reaktor u zaštitnoj zgradi koja je počela da se zida za drugačiji reaktor, onaj kompanije Simens (elektranu Bušer je trebalo da izgradi konzorcijum nemačkih kompanija, ali su radovi prekinuti 1979 i završio ju je Rosatom – tako što je uveliko iskoristio postojeću strukturu) – pa se bazen sa gorivom nalazi unutar zaštitne zgrade, što je pomalo neobično. A prema rečima Lihačova, u Bušeru je trenutno uskladišteno 72 tone svežeg nuklearnog goriva i 210 tona istrošenog nuklearnog goriva.
Tako da treba imati na umu: direktan pogodak u bazene sa istrošenim gorivom ili u sam reaktor od 1.000 megavata mogao bi da izazove radiološku kontaminaciju koja bi se osetila širom Persijskog zaliva. Takođe – ono što je opasnost je ostajanje bez spoljašnjeg snabdevanja ili bez agregata za pumpanje vode u reaktor čime bi se hladio i bez čega bi došlo do pregrevanja.
Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) pozvala je na „maksimalnu uzdržanost“, ali na terenu ne vidimo baš tu uzdržanost jer napad na pomoćne objekte nuklearke je direktno kršenje međunarodnih konvencija o bezbednosti nuklearnih postrojenja tokom oružanih sukoba. A mi podsećamo da ova situacija stoji u oštroj suprotsnosti sa situacijom u Ukrajini u kojoj strane po pravilu ozbiljno izbegavaju gašanje nuklearne infrastrukture, pa nam se čini da situacija nije ni izbliza bila ovoliko zabrinjavajuća.
Izvori: Asharq Al-Awsat / The Moscow Times
S.A.