O industrijskoj kičmi: predat zahtev za izgradnju prve Poljske nuklearne elektrane
Kompanija Polskie Elektrownie Jądrowe (PEJ) podnela je zvaničan zahtev Državnoj agenciji za atomsku energiju (PAA) za dozvolu za izgradnju prve nuklearne elektrane u istoriji moderne Poljske. Dokumentacija broji 40.000 stranica i predata je šest meseci pre roka
Zahtev uključuje Preliminarni izveštaj o analizi bezbednosti (PSAR), na kojem je radilo preko 200 eksperata, pokrivajući sve – od seizmičke stabilnosti do fizičke zaštite objekta.
Mi dodajemo i da je ovo zaista istorijski trenutak za Poljsku, koja je tradicionalno bila zavisna od uglja i koja je bila a i još uvek je zemlja čija električna energija ima najveći karbonski otisak po jedinici proizvedene energije. Poljska se, nimalo neočekivano, odlučila za američku Veostinghaus AP1000 tehnologiju na lokaciji Lubiatovo-Kopalino.
Predsednik poljske nuklearne agencije (PAA) sada ima rok od 24 meseca da pročešlja ovu ogromnu dokumentaciju. Tek nakon formalne i pravne provere, počeće suštinska tehnička procena u kojoj će učestvovati i nezavisne laboratorije. A prema izveštajima medija izgleda da Poljska ne prepušta mnogo toga slučaju – bezbednosni standardi moraju biti besprekorni pre nego što se postavi kamen temeljac koji je planiran za kraj 2028. godine.
A plan je ambiciozan, ali precizan:
- 2027: podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu.
- 2028: početak radova.
- 2036: komercijalni rad prvog reaktora, mada, imajući u vidu tradicionalno kašnjenje nuklearnih projekata, ocenjujemo ovo kao ambicioznije nego što je realno.
- 2037. i 2038: puštanje u rad drugog i trećeg bloka, naravno ukoliko sve bude išlo besprekorno po planu.
Što se tiče tehnologije – Poljska se odlučila za lakovodni reaktor sa vodom pod pritiskom III+ generacije, moderiran i hlađen lakom vodom, pouzdanog Vestinghausovog dizajna i snage 1200 megavata.
“Indiustrijska kičma”
No, osim osnovnih tehničkih detalja, izdvajamo još jednu stvar: odlučiti se za Vestinghausov dizajn reflektuje izvesnu tehnološku “sigurnost u sebe” – naime, Vestingahus, na tržištu ne nudi integrisana “off the shelf” rešenja – kada jednostavno “kupite” neki proizvod. Naprotiv – u slučaju kada se država odluči za Vestinghaus – država (ili neki drugi entitet – koji god on bio) koja kupuje mora imati određenu industrijsku i tehnološku osnovu ne bi li bila kadra da “uklopi” ostale komponente u konačni proizvod. Pa je tako, navedimo samo primer, prilikom gradnje Krška od Vestinghausa kupljen samo sam reaktor (reaktorska posuda je iskovana u kompaniji Combustion Engineering), dokle je ostatak energetskog objekta u ogromnom procentu, a zappravo skoro kompletno, bio proizvod domaće industrije.
Ali imamo još jednu stvar koju moramo da pomenemo: ministar energetike Vojteh Vrohna (Wojciech Wrochna) izjavljuje da će ova investicija „garantovati stabilne cene energije za poljske porodice“, ali mi moramo da podsetimo na našu vest od pre dva dana: na istoj lokaciji (opština Hočevo) planira se izgradnja „Baltic Data Centre Campus-a“ snage 3,2 gigavata. S obzirom na to da će tri planirana AP1000 reaktora proizvoditi otprilike tu količinu energije (oko 3,6 gigavata), pa se postavlja pitanje hoće li poljske porodice ikada zaista osetiti benefite ove tehnologije? Ili država postaje efikasan servis za obezbeđivanje energije globalnim tehnološkim gigantima?
Drugim rečima, Poljska pokazuje neverovatnu administrativnu i tehničku odlučnost, to priznajemo. Ali zaista ostaje otvoreno pitanje prioriteta potrošnje koje smo otvorili analizirajući situaciju u Nevadi, Poljskoj, Tajvanu i drugim delovima sveta.
Izvor: World Nuclear News
S.A.