Argumenti za nuklearnu energiju na jugu Afrike
Povlačenje finansiranja iz Partnerstva za pravednu tranziciju (JETP) je prepreka za prelazak Južne Afrike na ekonomiju sa niskim ugljeničkim emisijama, piše Businesstech i spekuliše da bi nuklearna energija mogla biti jedno od rešenja
Businesstech tako piše da je inicijativa Partnerstvo za pravednu tranziciju osmišljena da bi se mobilisala javna i privatna ulaganja kako bi se pomoglo zemljama u razvoju da pređu sa fosilnih goriva na čistije izvore energije i ubrzaju dekarbonizaciju ključnih sektora.
Međutim, smanjenje finansiranja preti da odloži programe koji su već ometeni sporim finansijskim prilivom i otporom koje potpunom prelasku na obnovljive izvore energije u ovoj afričkoj zemlji pruža Odeljenja za mineralne resurse i energiju. S obzirom na ove izazove, piše ovaj list, Južna Afrika mora razmotriti uravnoteženiju energetsku strategiju – onu koja uključuje nuklearnu energiju.
“Nuklearna energija obezbeđuje stabilno snabdevanje osnovnog opterećenja, obezbeđujući neprekidnu proizvodnju energije. Nasuprot tome, obnovljivi izvori energije kao što su solarna energija i vetar doživljavaju praznine u izlazu kada sunce zađe ili vetar prestane da duva, što zahteva skupa rezervna rešenja”, objasnio je dr Endrju Dikson, izvršni inženjer u CBi-electric.
„Pored toga, tipičan nuklearni reaktor generiše 1 gigavat električne energije koristeći samo 3,4 kvadratna kilomettra zemljišta, dok ekvivalentna solarna elektrana zahteva 116 do 200 km² a vetrena između 670 km² i 930 km² za istu proizvodnju”.
On dodaje da za razliku od obnovljivih izvora energije, koji su ograničeni kapacitetom mreže u regionima kao što su Severni, Zapadni i Istočni Kejp gde su obnovljivi resursi u izobilju, nuklearne elektrane mogu da se grade u oblastima sa boljim kapacitetom.
Iz finansijske perspektive, dr Dikson kaže da je nuklearna energija konkurentna drugim oblicima proizvodnje električne energije.
“Ukupni sistemski troškovi nuklearne energije su niži od onih za vetar i solarnu energiju, koji zahtevaju velika ulaganja u sisteme za skladištenje i rezervne sisteme za upravljanje fluktuacijama. S obzirom na smanjena raspoloživa sredstva, Južnoj Africi bi koristilo da da prioritet ovom izvoru energije.”
Nuklearna energija je takođe usklađena sa klimatskim obavezama Južne Afrike.
„Nuklearne elektrane ne emituju gasove staklene bašte tokom rada i, tokom svog životnog ciklusa, proizvode emisije ugljenika uporedive sa vetrom i manje od solarnih“, primećuje on.
„Ovo isključuje emisije iz velikih skladišta baterija neophodnih za povremene obnovljive izvore energije, uključujući one iz izvora materijala, proizvodnje i recikliranja.
Na globalnom nivou, nuklearna energija je dokazala svoju efikasnost.
U Francuskoj, na primer, 92% električne energije dolazi iz izvora sa nultom emisijom, pri čemu nuklearna energija čini 65%, a vetar i solarna energija samo 14%, što je učinilo Francusku jednim od najvećih proizvođača čiste energije u Evropskoj uniji, sa planovima da se ugalj ukine do 2027.
Uprkos svemu ovome, dr Dikson ističe da Južna Afrika proizvodi samo 1,9 gigavata iz nuklearne energije u poređenju sa 3,4 gigavata iz vetra i 2,3 gigavata iz solarne energije.
„Zabrinutost oko nuklearne bezbednosti često je povezana sa dve velike istorijske nesreće – Černobilom u Ukrajini 1986. i Fukušimom u Japanu 2011. – ali realnost je da su elektrane na ugalj daleko smrtonosnije. Izveštaj Centra za istraživanje energije i čistog vazduha otkrio je da su Eskom-ove elektrane na ugalj odgovorne za oko 2.200 smrtnih slučajeva godišnje. Za razliku od nuklearne energije koja se pokazala kao bezbednija i sigurnija čak i od eksploatacije energije vetra.
On naglašava da iako je za izgradnju nuklearnih elektrana potrebno više vremena – u proseku oko osam godina u odnosu na dva do 24 meseca za vetroelektrane i osam do 12 meseci za solarne – kašnjenja u južnoafričkom programu nezavisnih proizvođača obnovljive energije znače da se ovi projekti zapravo ne grade mnogo brže.
„Pored toga, nuklearne elektrane proizvode gigavate električne energije, dok projekti iz obnovljivih izvora često proizvode samo nekoliko stotina megavata odjednom”, kaže on.
„Sa projektima obnovljivih izvora koji se suočavaju sa problemima i kašnjenjima u finansiranju, nuklearna energija pruža Južnoj Africi put ka stabilnoj budućnosti sa niskim sadržajem ugljenika“, zaključuje dr Dikson i precizira da se zalaže za „diverzifikovan pristup, integrisanje nuklearne energije sa obnovljivim izvorima energije” koji će “pomoći će da se obezbede energetske potrebe zemlje uz ispunjavanje klimatskih ciljeva.”
S.A.