Grosi: Zaporožje bi moglo da bude na mreži samo nekoliko meseci nakon prekida vatre 

Nuklearna elektrana Zaporožje u Ukrajini, koju trenutno drži Rusija, mogla bi da se vrati na mrežu u roku od samo nekoliko meseci od prekida vatre, ali će verovatno biti potrebno više od godinu dana da se ponovo pokrene svih šest reaktora, rekao je u sredu šef atomske straže UN a prenose svetski mediji 

IAE, inače, ima stalnu misiju stacioniranu u Zaporožju od samog početka sukoba. U poslednjem tromesečnom izveštaju navodi se da je bezbednosna i bezbednosna situacija u Zaporožju i dalje nesigurna i da su naoružane ruske trupe sprečile pristup delovima fabrike.

„Što se tiče bezbednosti fabrike i opšte situacije u fabrici, moram da kažem da njome profesionalno kontroliše i upravlja (Rusija)“, rekao je Grosi, a prenosi USNews. „Neki radovi na održavanju možda nisu tako sveobuhvatni koliko smo mogli da imamo, ali to je takođe usled ratnih dejstava“, rekao je on i naveo da bi uprkos tome, trebalo da bude moguće relativno brzo ali postepeno ponovno pokretanje elektrane, jednog po jednog reaktora, rekao je on.

„Govorimo o mesecima, a da bi se cela nuklearna elektrana Zaporožja vratila i radila u potpunosti sa svih šest blokova, bilo bi potrebno više od godinu dana, možda čak i više“, rekao je Grosi i dodao da bi rad na svim reaktorima u isto vreme bilo „teško, ali ne i nemoguće“. 

Poseban problem predstavljaće snabdevanje vodom za hlađenje reaktora, jer je najveći izvor vode ove elektrane, obližnje veštačko jezero, ispražnjeno nakon što je brana dignuta u vazduh 2023. Postoje i ambicioznija rešenja za dovođenje vode iz daljih izvora ali su trenutno te opcije isključene zbog neprijateljstava, pa bi tek eventualni prekid vatre mogao da ih omogući, što bi omogućilo rad svih reaktora, rekao je Grosi.

Inače, ruske snage zauzele su ovu najveću nuklearnu elektranu u Evropi samo nedelju dana nakon invazije na Ukrajinu. Zaporožje, koje se sada nalazi blizu linije fronta, davalo je 20% električne energije Ukrajine pre rata. Svi njeni reaktori se nalaze u stanju hladnog gašenja. Bez obzira na to međunarodna agencija za atomsku energiju na lokalitetu ima stalnu misiju i razvila je nekoliko principa čiji je zadatak da obezbede bezbednost – a te principe zaraćene strane uglavnom poštuju. 

Ali dajmo i širi političko ekonomski kontekst: Donald Tramp je pre samo nekoliko dana sugerisao da bi američko vlasništvo nad ukrajinskim elektranama moglo pomoći da se osigura njihova bezbednost, otvoreno, dakle, predlažući da ukrajinske nuklearne elektrane pređu u američko vlasništvo. Zelenski negira i to odbacuje a koliko juče je sa ruske strane došla informacija da će Zaporoška nuklearna elektrana ostati u ruskim rukama. 

IAEA nema mandat niti mogućnost da utiče na ove političke i geopolitičke procese – u pitanju je regulatorna i kontrolna organizacija, pa možemo zaključiti jednu jednostavnu stvar: bitka za Ukrajinu se približava kraju, ali počinje bitka za ukrajinske nuklearne centrale. 

S.A.