“Graditi i samo graditi”: novi moto nuklearne energije u Velikoj Britaniji? 

Premijer Velike Britanije Keir Starmer se obavezao da će „graditi i samo graditi”, pošto je najavio planove za olakšavanje izgradnje malih nuklearnih elektrana u Engleskoj i Velsu, prenosi BBC

Naravno, sasvim je očigledno da Starmerova opaska (“graditi i samo graditi” – “build, baby, build”) aludira na Trampovo obećanje  da će “bušiti i samo bušiti” (“drill, baby, drill”) koje je izneo prvog dana predsednikovanja i koja reflektuje njegov energetski plan koji se bazira na radikalnoj deregulaciji fosilnih goriva. Starmer, izgleda, ne deli Trampov entuzijazam što se tiče foslinih goriva i obavezuje se na pojačavanje nuklearnih kapaciteta Velike Britanije – što pozdravljamo. 

Premijer je za britanski javni servis rekao da će vlada “preuzeti problem blokatora” – odnosno onih koji blokiraju velike infrastrukturne projekte –  i promeniti pravila planiranja kako bi novi reaktori mogli da se grade u više delova zemlje. Starmer je tom prilikom rekao da želi da se zemlja vrati kao “jedan od svetskih lidera u nuklearnoj energiji” i time pomogne u stvaranju hiljada visokokvalifikovanih radnih mesta te podsticanju ekonomskog rasta.

Sindikati i poslovne grupe pozdravili su taj potez, ali BBBC beleži i da su neke ekološke organizacije kritikovale ovaj stav vlade. 

BBC takođe navodi i da je trenutno napredak izgradnje nuklearnih elektrana u Velikoj Britaniji spor pa da od planiranja do priključenja može proći skoro 20 godina. A to kaže i sam Starmer: tokom posete Nacionalnoj nuklearnoj laboratoriji Ujedinjenog Kraljevstva u Lankaširu, on je rekao da je proces predug i da će promene koje je vlada najavila ubrzati. Naveo je da je vlada već promenila pravila kako bi dozvolila vetroparkove na kopnu i da sada deluje da možemo da ubrzamo napred i u nuklearnom sektoru.

Inače, u Velikoj Britaniji se već neko vreme radi na ovoj – reklo bi se kod nas – “giljotini propisa” čiji bi cilj bilo ubrzavanje velikih infrastrukturnih projekata. U prvom redu, tu se misli na stopiranja projekata neutemeljenim sudskim procesima koje zahtevaju organizacije koje se protive tim projektima a koje su veoma često samo veoma upitni žalbeni procesi koji nemaju nikakve šanse da uspeju, već im je cilj da projekte uspore. 

Trenutna pravila, tako, predviđaju da se sporni slučajevi nadležnim sudovima mogu vraćati tri puta – uzrokujući kašnjenja i stotine miliona troškova za projekte koji su odobreni, istovremeno zakrčujući britanske sudove, saopštila je vlada. Do sada je, prema podacima koje je pre nekoliko nedelja iznela britanska vlada, više od polovine svih odluka o velikim projektima izneto pred sud. A u proseku, za rešavanje svakog pravnog spora potrebno je oko godinu i po dana – uz mnoga odlaganja od dve ili više godina – pa su sudovi su potrošili više od 10.000 radnih dana na rešavanje ovih slučajeva. Vlada je tada saopštila da će njen novi pristup postići ravnotežu između obezbeđivanja stalnog pristupa pravdi i zaštite “stvarnih” briga, uz istovremeno odbijanje “kulture pravnog izazivanja” u kojoj male grupe pritiska koriste sudove da opstruišu odluke donete u nacionalnom interesu. Konkretno, najavljeno je ukidanje takozvanog “prvog pokušaja” – mogućnosti za blokiranje projekta već pri izdavanju dozvole. Takođe, primarno zakonodavstvo će biti promenjeno tako da kada sudija na usmenoj raspravi u Višem sudu smatra da je slučaj potpuno bez osnova, neće biti moguće tražiti da Apelacioni sud ponovo razmatra slučaj. 

Naravno, mali modularni reaktori su našli svoje mesto i ovom prilikom: prvenstveno se pričalo o njima kao jednoj od opcija u budućnosti te mi beležimo da se upravo u Velikoj Britaniji nalazi izuzetan entuzijazam za ovu vrstu reaktora, ali da nešto konkretniji podaci ne pokazuju da je on i sasvim utemeljen. Prošle godine smo pisali da u svetu postoji veliki broj dizajna malih modularnih reaktora ali da je samo mali broj njih i funkcionalan. 

S.A.