Japan: odbijena žalbu na postupak restartovanja reaktora
Viši sud u Sendaju u sredu je potvrdio presudu nižeg suda kojom se odbija poziv lokalnog stanovništva da se zaustavi nuklearni reaktor na severoistoku Japana, navodeći da nisu pružili značajne dokaze da postoji značajan rizik od nesreće, piše Japan Today
„Rizik od povrede ličnih prava koji proističe iz ponovnog pokretanja rada nije dokazano da predstavlja konkretnu opasnost koja bi opravdavala nalog za suspenziju“, rekao je predsedavajući sudija Moriharu Kurasava prilikom izricanja presude u vezi sa reaktorskom jedinicom broj 2 nuklearne elektrane Onagava.
U tužbi koju je podnelo 17 stanovnika grada Išinomaki, tužioci su tvrdili da su planovi evakuacije koje su pripremile gradske i prefekturne vlade nedovoljni: oni argumentuju da ukoliko bi se izdala naredba za evakuaciju usled neke nuklearne nesreće, stanovnici ne bi mogli da pobegnu iz područja (radijus od 30 kilometara od elektrane) zbog saobraćajnih gužvi, što predstavlja visok rizik od izlaganja radijaciji.
Najnovija presuda usledila je nakon odluke Okružnog suda u Sendaju u maju prošle godine koja je odbacila zabrinutost tužilaca o nedostacima u planovima za hitnu evakuaciju iz nuklearne elektrane, navodeći da nisu relevantni jer se ne može pretpostaviti da je ozbiljna nesreća verovatna.
Tri nuklearna reaktora u elektrani Onagava su zatvorena nakon što ju je pogodio zemljotres 11. marta 2011. Ipak, reaktor broj 2 prošao je nacionalnu bezbednosnu proveru u februaru 2020, nakon što je u Japanu došlo do talasa restartovanja nuklearnih elektrana. Jedinica je ponovo pokrenuta prošlog meseca, postavši prvi restartovani operativni reaktor na severoistoku Japana od kada je region pogođen razornim zemljotresom i cunamijem 2011.
Jedinica broj 2 je takođe bila prvi reaktor sa ključalom vodom – istog tipa kao reaktori kao i u Fukushima Daiichi – koji je pušten u rad od katastrofe 2011. Godine.
Inače elektrana Onagava bila je najbliža nuklearna elektrana epicentru zemljotresa i cunamija 11. marta 2011, ali je pretrpela mnogo manju štetu nego njena “sestra bliznakinja” u Fukušimi. U oba slučaja reaktori su se automatski skremovali (ugasili) čim je detektovan zemljotres. Problem je međutim u tome što reaktori ne mogu jednostavno da se samo “ugase”: u jezgrima reaktora fisioni proizvodi nastavljaju prirodni proces raspada koji oslobađa toplotnu energiju – oko 6% ukupne termalne snage reaktora – i ta se toplota mora negde “odveseti” da ne bi došlo do topljenja reaktora, što znači da se reaktori neko vreme moraju hladiti čak i kad su ugašeni.
U slučaju Onagave, potres je prekinuo većinu dalekovoda koji elektrani dopremaju električnu energiju, ali je preostali vod obezbedio dovoljno snage za hlađenje tri reaktora sa ključalom vodom (BVR) koji su nakon toga uvedeni u hladno gašenje. U Fukušimi, međutim, dizel motori koji su pokretali sistem za hlađenje u slučaju nužde su bili poplavljeni jer su smešteni u podrum zgrade, pa nije bilo moguće obezbediti adekvatno hlađenje reaktora što je dovelo do topljenja svih operativnih reaktora. Onagava se, za razliku od Fukušime, nalazi na uzvišenom nasipu više od 14 metara nadmorske visine pa je Onagava prošla bez incidenta.
S.A.