{"id":999,"date":"2024-10-16T12:39:03","date_gmt":"2024-10-16T12:39:03","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=999"},"modified":"2025-08-13T09:55:31","modified_gmt":"2025-08-13T09:55:31","slug":"majkrosoft-na-nuklearni-pogon","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/10\/16\/majkrosoft-na-nuklearni-pogon\/","title":{"rendered":"Majkrosoft na nuklearni pogon"},"content":{"rendered":"\n

Veliki tehnolo\u0161ki giganti polako svoje poslovanje \u0161ire i na polje nuklearne energije. Da li \u0107e ovu struju koristiti samo za napajanje rastu\u0107ih data centara ili \u0107e uskoro po\u010deti i struju da nam prodaju, analizira Stefan Aleksi\u0107.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"TMI.
TMI. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Ne samo zbog rata u Ukrajini i\/ili onog na Bliskom istoku koji na gore guraju cene nafte i gasa \u2013 energija \u0107e u budu\u0107nosti svakako biti jedna od najvrednijih i najskupljih stvari. Naravno, ve\u0107 je po\u010delo da se ose\u0107a, cene energije su pod konstantnim pritiskom da se pove\u0107avaju, dr\u017eave neuspe\u0161no poku\u0161avaju da re\u0161e energetsku kvadraturu kruga a kao re\u0161enje se gra\u0111anima naj\u010de\u0161\u0107e nudi neki vid \u0161tednje<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

I tako stoje stvari ve\u0107 neko vreme, a pre nekoliko dana jedna vest se pro\u0161irila me\u0111u medijima manje i vi\u0161e zainteresovanima za nuklearnu tehnologiju: kompanija Majkrosof \u2013 jedan od najbogatijih entiteta na svetu \u2013 potpisala je ugovor sa kompanijom Constelation koja upravlja procesom dekomisije zatvorene nuklearne elektrane Three Mile Island<\/em> (TMI) prema kojem \u0107e Majkrosoft finansirati rekonstrukciju i ponovo pu\u0161tanje u rad jedine preostale reaktorske jedinice TMI \u2013 da bi energijom iz ove elektrane pokretao svoje data centre. Celi posao \u0107e \u2013 tako\u0111e se spekuli\u0161e u medijima \u2013 ko\u0161tati oko 1,6 milijardi dolara za samo restartovanje a ova \u0107e tehnolo\u0161ka kompanija u budu\u0107nosti pla\u0107ati i uve\u0107anu cenu elektri\u010dne energije koju bude dobio iz TMI \u2013 spekuli\u0161e se, opet, o nekih sto dolata po megavat\u010dasu.<\/p>\n\n\n\n

Ali Majkrosoft novca ne \u017eali: elektri\u010dna energija mu je o\u010dajni\u010dki potrebna za napajanje informati\u010dkih i data centara koji obra\u0111uju one terebajte podataka ne bi li omogu\u0107ili funkcionisanje algoritamskih modela koje \u2013 pomalo neadekvatno \u2013 zovemo i \u201eve\u0161ta\u010dka inteligencija\u201c. A i tog novca koji \u0107e sada sipati u jedan od, na koncu, najisplativijih i naj\u010distijih izvora elektri\u010dne energije, ima u izobilju: vrednost ove kompanije se procenjuje na 3,13 triliona dolara.<\/p>\n\n\n\n

I pritom nije usamljen u poku\u0161aju da eksploati\u0161e najizda\u0161niji izvor energije koji smo kao vrsta tehnolo\u0161ki savladali. Samo koji dan kasnije \u2013 kompanija Gugl je saop\u0161tila da planira da u budu\u0107nosti koristi energiju iz nuklearnih postrojenja ne bi li obezbedila elektri\u010dnu energiju za neki od svojih centara za obradu podataka. Kompanija Oracle je pre nekoliko nedelja tako\u0111e najavila da \u0107e u budu\u0107nosti koristiti energiju iz nuklearnih reaktora a za njima, jelte, ne zaostaje ni kompanija Nvidia koja tako\u0111e najavljuje da \u0107e za pokretanje svojih servisa koristiti energiju dobijenu iz fisionog materijala. A Amazon se jo\u0161 pre nekoliko meseci upustio u sli\u010dan projekat kada je kupio jedan data centar koji se elektri\u010dnom energijom snabdeva direktno iz nuklearne elekttrane Suskvehana.<\/p>\n\n\n\n

U isto vreme, osniva\u010d Majkrosofta i jedan od najbogatijih ljudi trenutno \u2013 ba\u0161 onaj kojeg se \u010desto uzima kao primer odgovornog poslovanja i skromnog bogata\u0161a \u2013 imid\u017e istaknut ve\u0161tim marketin\u0161kim kampanjama (mada, u pore\u0111enju sa ekipom iz sli\u010dnog miljea i sli\u010dnog kapitalnog ranga, mo\u017eda to pomalo i zaslu\u017euje) \u2013 bacio se u finansiranje projekta modularnog i izuzetno naprednog reaktora budu\u0107nosti: Gejts finansira kompaniju Terrapower koja razvija brzi opolodni reaktor \u201eNatrium\u201c: reaktor izuzetno naprednog dizajna, hla\u0111en te\u010dnim natrijumom, visoke efikasnosti, koji inkorporira brojne napredne tehnologije uklju\u010duju\u0107i tu i takozvanu \u201etraweling vawe\u201c tehnologiju.<\/p>\n\n\n\n

Ali, iako se bilo kakvo delovanje Gejtsa gotovo po automatizmu karakteri\u0161e kao neka vrsta humanizma moramo da primetimo\u00a0koincidenciju<\/em>: kako se Gejts takao nuklearnih tehnologija (naravno svojim kapitalom, nadam se da nije po\u010deo da kopira najve\u0107eg \u010dudaka iz tog miljea Ilona Maska i da se ne bavi samim dizajniranjem), tako su i njegova biv\u0161a kompanija (jer Gejts se u me\u0111uvremenu iz Majkrosofta povukao) i ostale tehnolo\u0161ke kompanije krenule da kupuju reaktore kao na pijaci. Ba\u0161 je, dakle, indikativno, pa mo\u017eda sa rezervom valja uzimati gorepomenute humanisti\u010dke motive Bila Gejtsa.<\/p>\n\n\n\n

Podse\u0107amo i da je samo zatvaranje TMI elektrane pro\u0161lo pomalo \u010dudno \u2013 te 2019. godine se tra\u017eila formula da se ovoj elektrani omogu\u0107i da produ\u017ei resurs i cena tog produ\u017eenja se tada procenjivala na oko par stotina miliona dolara. Me\u0111utim TMI je zatvoren iz \u201eekonomskih razloga\u201c \u2013 odnosno zbog previsoke cene elektri\u010dne energije dobijene u ovoj elektrani jer je nuklearna energija imala opasnu konkurenciju u vidu veoma jeftinog zemnog gasa dobijenog frakovanjem. Veliki tehnolo\u0161ki giganti su tada bili gluvi i slepi, nisu se isprsili za tih par stotina miliona i TMI je pre pet godina zatvoren i predvi\u0111en za dekomisiju.<\/p>\n\n\n\n

U me\u0111uvremenu su energetske potrebe velikih kompanija naglo i radikalno porasle, pa sada one mogu da progutaju prakti\u010dno svu energiju koja se prizvede, daleko vi\u0161e nego pre nekoliko godina kad je ludilo za majnovanjem bitkoina \u2013 dakle jednog ni\u010dega \u2013 tro\u0161ilo elektri\u010dne energije koliko i jedna pozama\u0161nija nacionalna dr\u017eava, koja zauzima tre\u0107inu celog jednog kontinenta: dakle kao jedna cela Argentina. Bitkoin je \u2013 nek je hvaljen alah \u2013 nestao sa sve kriptobro ekipom ali se pojavilo ne\u0161to novo, ve\u0107e i gladnije: data centri i gigantski serveri koji opslu\u017euju AI modele velikih tehnolo\u0161kih kompanija.<\/p>\n\n\n\n

Fenomenu kojem danas svedo\u010dimo, dakle, kumuje i kratkovidost, ali mo\u017eda i jedan ekonomski babl, holandske lale 21. veka<\/em>, (mo\u017eda) ponovo jedno ni\u0161ta koje ljudi kupuju kao sumanuti zato \u0161to veruju da sutra mo\u017ee biti samo skuplje.<\/p>\n\n\n\n

Kontradikcije<\/h2>\n\n\n\n

A sad moramo da primetimo gomilu kontradikcija: regulativna tela (u SAD to je Nuclear Regulatory Commission) nisu do sada previ\u0161e \u017eestoko reagovala na ovu informaciju. Naravno, treba imati u vidu da ovo regulatorno telo ne mo\u017ee samo po sebi da arbitrarno zabrani<\/em> nekome da napravi ugovor sa bilo kim drugim a Constelation je kompanija koja ima vi\u0161edecenijska iskustva u operisanju nuklearnim elektranama i ima licencu da se time bavi \u2013 pa problem ne bi trebalo da bude eventualni mismenad\u017ement \u2013 problem je ne\u0161to drugo.<\/p>\n\n\n\n

Jer NRC mo\u017ee da postavi pitanje bezbednosti i posebno implikacija ovoga u budu\u0107nosti<\/em>: ako je ne\u0161to prednost nuklearne industrije, to su njena robusnost, integrisanost lanaca snabdevanja i njena transparentnost<\/em>. Uvek i po difoltu predmet interesovanja javnosti (ne mora to uvek da bude lo\u0161e) retko koja instalacija postrojenja je pro\u0161la ispod radara javnosti a industrija je pod pritiskom javnosti i lo\u0161eg imid\u017ea morala<\/em> da razvije izuzetno sigurne i bezbedne tehnologije i procedure te da ionako malu opasnost od eventualnih incidenata uspe\u0161no svede gotovo na nulu.<\/p>\n\n\n\n

Ali ukoliko se ove tehnologije magijom privatizacije sada budu preselile u privatnu sferu i ukoliko suverenitet nad ovim tehnologijama bude delegiran privatnim kompanijama \u2013 ko \u0107e se i (jo\u0161 va\u017enije) kako<\/em> baviti budu\u0107om regulacijom? Jer privatne kompanije a posebno<\/em> veliki tehnolo\u0161ki giganti vole tanke lance snabdevanja, vole \u201eoff the shelf\u201c re\u0161enja \u2013 a kako se to mo\u017ee zavr\u0161iti, pita\u0107emo posadu podmornice koja se pro\u0161le godine motala oko Titanika navo\u0111ena uz pomo\u0107 jednog \u201eoff the shelf\u201c re\u0161enja (d\u017eojstika za video igrice) \u2013 vole da stvari rade tako \u0161to niko ne gura nos u njihove poslove a posebno ukoliko tim poslovima prave neke probleme; vole da posluju izvan<\/em> suvereniteta dr\u017eava i tako da javnost nema niti pravo niti mogu\u0107nost da zagleda u njihove projekte koji se poprili\u010dno \u010desto ispostavljaju kao brljotine. A kompanije, univerziteti i nau\u010dne institucije ve\u0107 neko vreme tehnologiju prilago\u0111avaju budu\u0107im finansijskim preferencama ne bi li se na tr\u017ei\u0161tu pojavile upravo kao off the shelf<\/em> re\u0161enja \u2013 pa pretpostavljamo da delimi\u010dno odatle i dolazi intenzivan razvoj malih i modularnih reaktora.<\/p>\n\n\n\n

Sa svoje strane vlada SAD mo\u017ee da postavi pitanje svrsishodnosti<\/em>: instalirana snaga TMI reaktora koji \u0107e biti restartovan je 820 megavata, godi\u0161nje proizvede vi\u0161e od 7 teravat\u010dasova i njegova se gigantska snaga mo\u017ee sasvim komotno iskoristiti ne bi li se zakrpile rupe u ameri\u010dkom elektroenergetskom sistemu \u2013 a ovako \u0107e pokretati server jedne kompanije koja na\u0161e podatke prodaje reklamnim agencijama. Kad smo kod virtuelne stvarnosti \u2013 izgleda da ne mo\u017ee virtuelnije: mo\u017eda \u0107e u budu\u0107nosti stvarni ljudi gasiti sijalice i grejalice da bi se u \u017eivotu odr\u017eala ma\u0161ina za precizno navo\u0111enje reklamnih kampanja.<\/p>\n\n\n\n

Od ekolo\u0161kih organizacija glavnog toka, u isto vreme, ne \u010duje se previ\u0161e pa moramo da primetimo jo\u0161 ne\u0161to (\u0161to smo definitivno o\u010dekivali): grupa aktivista Grinpisa se pre nekoliko nedelja skupila ne bi li blokirali konferenciju o nuklearnoj energiji u Piranu u Sloveniji, u zemlji gde nuklearna elektrana bez mnogo problema funkcioni\u0161e \u010detrdeset i kusur godina i obezbe\u0111uje \u010detvrtinu elektri\u010dne energije za Sloveniju i 15% energetskih potreba Hrvatske. Ali evo gledamo njihov sajt i nikako da naletimo na neko saop\u0161tenje ili eventualno najavu nekog protesta oko TMI elektrane \u2013 \u010dak i pored toga \u0161to im, na prvi pogled, ovaj slu\u010daj do\u0111e kao poru\u010den: TMI poznat upravo po tome \u0161to je u ovoj elektrani do\u0161lo do prvog velikog nuklearnog industrijskog incidenta (od ukupno tri) \u2013 delimi\u010dnog topljenja reaktora 1979 godine, pa je kao stvoren za potrebe Grinpisa za zastra\u0161ivanjem javnosti i odbijanjem od nuklearne energije.<\/p>\n\n\n\n

Tako da ukoliko mislimo da \u0107e pomo\u0107 u otporu privatizaciji nuklearne energije do\u0107i od ekolo\u0161kih organizacija \u2013 \u010disto sumnjamo da \u0107e do\u0107i od onih profilisanijih organizacija.<\/p>\n\n\n\n

Povratak nuklearne energije je (barem \u0161to se autora ovog teksta ti\u010de) svakako dobrodo\u0161ao, u pitanju je pomalo i povratak zaboravljene moderne<\/em>; obe\u0107anje obilja <\/em>energije je bilo pomalo i obe\u0107anje emancipacije od ograni\u010denosti ostalih izvora energije; i na kraju krajeva to je verovatno najnaprednija tehnologija kojom smo uspeli kao vrsta da ovladamo. Pa zato ovo ne bi trebalo shvatiti kao poziv na odustajanje od nuklearne energije \u2013 upravo naprotiv: ovo je poziv da se kao dru\u0161tvo\/dru\u0161tva anga\u017eujemo oko socijalizacije<\/em> nuklearne energije.<\/p>\n\n\n\n

Jer ako postoji najgori mogu\u0107i na\u010din da se ona vrati \u2013 evo ga: to bi bila privatizacija ove tehnologije, privatizaciija tehnologija i tehnika za dobijanje energije iz fisionog materijala. Jer, hajdemo spekulisati malo i potegnimo te\u0161ku artiljeriju koja dolazi sa granice teorije zavera: da li mo\u017eda tehnolo\u0161ke kompanije boli uvo i za data centre, mo\u017eda gledaju malo dalje u budu\u0107nost i mo\u017eda je ovo manevar koji \u0107e im omogu\u0107iti da za nekoliko godina budu The proizvo\u0111a\u010di<\/em> energije (nije kao da nemaju novca da sutra kupe ceo energetski sistem planete), dok \u0107emo mi svi biti kupci<\/em>, cenu \u0107e odre\u0111ivati tr\u017ei\u0161te, ali tr\u017ei\u0161te u kojem \u0107e i no\u017e i poga\u010da \u2013 dakle monopol nad proizvodnjom \u2013 biti u rukama velikih tehnolo\u0161kih kompanija, i svi autkami<\/em> \u0107e biti \u2013 fer.<\/p>\n\n\n\n

I zaista deluje \u010dudno: nuklearna energija decenijama ima problem sa imid\u017eom (i otprilike sa malo \u010dim drugim), na Zapadu retko koja elektrana pro\u0111e bez ozbiljne antikapmanje i protesta koji znaju da uzrokuju ogromne i skupe pauze u konstrukciji. A sada kada su je se dohvatile privatne kompanije \u2013 odjednom sve ide kao po loju uz odu\u0161evljene medijske ditirambe. Kao da<\/em> je antinuklearna kampanja potkovana ne\u010dim drugim a ne samo strahom ili podozrevanjem od nuklearne energije i kao da<\/em> se javlja samo kad se na kraju konca nalazi neki op\u0161ti dru\u0161tveni interes (jeftina i dostupna elektri\u010dna energija). I mo\u017eda je vreme da suverenitet nad ovim tehnologijama uzmemo nazad i mo\u017eda je vreme za jednu novu vrstu moderne<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Tekst je prvo objavljen na portalu Masina.rs<\/a> <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Veliki tehnolo\u0161ki giganti polako svoje poslovanje \u0161ire i na polje nuklearne energije. Da li \u0107e ovu struju koristiti samo za<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":895,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58],"tags":[125,91,128],"class_list":["post-999","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","tag-big-tech","tag-data-centri","tag-vestacka-inteligencija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/999","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=999"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/999\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1000,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/999\/revisions\/1000"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/895"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=999"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=999"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=999"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}