{"id":901,"date":"2024-09-25T07:00:02","date_gmt":"2024-09-25T07:00:02","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=901"},"modified":"2024-09-25T07:00:03","modified_gmt":"2024-09-25T07:00:03","slug":"ograniceni-kapaciteti-za-obogacivanje-uranijuma-najodgovorniji-za-povecanje-cene","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/09\/25\/ograniceni-kapaciteti-za-obogacivanje-uranijuma-najodgovorniji-za-povecanje-cene\/","title":{"rendered":"Ograni\u010deni kapaciteti za oboga\u0107ivanje uranijuma najodgovorniji za pove\u0107anje cene"},"content":{"rendered":"\n

Cena nuklearnog goriva zna\u010dajno je porasla u poslednje dve godine jer \u201cusko grlo\u201d za konverziju i oboga\u0107ivanje uranijuma \u2013 izazvano prvenstveno ruskom invazijom na Ukrajinu i embargom na uvoz uranijuma iz Rusije \u2013 nastavlja da uti\u010de na lance snabdevanja, pi\u0161e Nucnet<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\""Yellow
“Yellow cake” (“\u017euti kola\u010d”), osnovna sirovina za dobijanje nuklearnog goriva za reaktore u kojima se tro\u0161i uranijum. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Navodi se tako\u0111e da prema podacima koje citira Financial Times iz kompanije za istra\u017eivanje nuklearnog tr\u017ei\u0161ta, cene uranijum heksafluorida su od po\u010detka 2022. sko\u010dile \u010detiri puta – na 68 dolara po kilogramu – dok su cene oboga\u0107enog uranijuma vi\u0161e nego utrostru\u010dene – na 176 dolara.<\/p>\n\n\n\n

Nasuprot tome, cena sirove rude uranijuma se samo udvostru\u010dila tokom ovog perioda, ukazuju\u0107i na to da je uticaj procesa oboga\u0107ivanja na pove\u0107anje cene goriva presudan.<\/p>\n\n\n\n

Transformacija iskopanog uranijuma u \u200b\u200bgorivo za nuklearni reaktor uklju\u010duje nekoliko koraka. Konverziju u koncentrat uranijuma \u2013 poznatog kao \u017euti kola\u010d \u2013 u gas uranijuma (uranijumheksafluorid), oboga\u0107ivanje gasa da bi se pove\u0107ala koncentracija izotopa uranijuma koji se koristi za fisiju, i na kraju pretvaranje oboga\u0107enog uranijuma u \u200b\u200bpelete koje idu u reaktore.<\/p>\n\n\n\n

Financial Tines je naveo i dominantnu rusku poziciju u konverziji i oboga\u0107ivanju uranijuma kao razlog za usporavanje lanaca snabdevanja. Rusija tako kontroli\u0161e 22% globalnih kapaciteta za konverziju i 44% kapaciteta za oboga\u0107ivanje, mada se ovaj udeo, mogu\u0107e je, smanjio nakon ameri\u010dke zabrane<\/a> uvoza nisko oboga\u0107enog uranijuma proizvedenog u Rusiji ranije ove godine.<\/p>\n\n\n\n

SAD, Francuska, Kanada i Kina imaju velike pogone za konverziju uranijuma, ali njihov trenutni kapacitet je i dalje nedovoljan da cene nuklearnog goriva budu stabilne nezavisno od ruskih snabdevanja.<\/p>\n\n\n\n

Kompanije kao \u0161to su Orano i Urenco su kao odgovor poku\u0161ale da pove\u0107aju kapacitete za oboga\u0107ivanje kako bi smanjile ovo oslanjanje na Rusiju. ali Finantial Times navodi da se do sada niko nije obavezao na izgradnju novih kapaciteta za konverziju na zapadu, navodi Fajnen\u0161el tajms.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ali mi podse\u0107amo da je pre samo nekoliko dana kompanija Orano najavila<\/a> izgradnju postrojenja za oboga\u0107ivanje uranijuma u Ouk Rid\u017eu u Tenesiju.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ali podse\u0107amo i na jo\u0161 jednu stvar: cena uranijuma nije<\/em> od presudnog zna\u010daja za kona\u010dnu cenu elektri\u010dne energije dobijenu iz nuklearnih postrojenja: po\u0161to cena goriva \u010dini veoma mali deo operativnih tro\u0161kova funkcionisanja nuklearne elektrane, radikalno pove\u0107anje cene uranijuma ne zna\u010di i radikalno pove\u0107anje cene kona\u010dnog proizvoda – elektri\u010dne energije. <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Cena nuklearnog goriva zna\u010dajno je porasla u poslednje dve godine jer \u201cusko grlo\u201d za konverziju i oboga\u0107ivanje uranijuma \u2013 izazvano<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":590,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[22,1,19],"tags":[35],"class_list":["post-901","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","category-uncategorized","category-vesti","tag-gorivni-ciklusi"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/901","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=901"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/901\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":903,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/901\/revisions\/903"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/590"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=901"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=901"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=901"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}