{"id":876,"date":"2024-09-20T08:24:26","date_gmt":"2024-09-20T08:24:26","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=876"},"modified":"2024-09-23T10:15:27","modified_gmt":"2024-09-23T10:15:27","slug":"indijski-brzi-reaktor-pfbr-dostize-kriticnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/09\/20\/indijski-brzi-reaktor-pfbr-dostize-kriticnost\/","title":{"rendered":"Indijski brzi reaktor (PFBR) dosti\u017ee kriti\u010dnost?"},"content":{"rendered":"\n

Indijski brzi reaktor uskoro \u0107e posti\u0107i kriti\u010dnost, saop\u0161tilo je Indijsko regulatorno telo za atomsku energiju (DAE)\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Brzi
Brzi oplodni test reaktor (Fast Breeder Test Reactor – FBTR), Kalpakkam. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Govore\u0107i u ponedeljak na 68. generalnoj konferenciji Me\u0111unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Be\u010du, Ajit Kumar Mohanti, predsedavaju\u0107i Komisije za atomsku energiju (AEC), rekao je da je otpo\u010delo punjenje reaktora gorivom \u0161to \u0107e otvoriti put za prvo dostizanje kriti\u010dnosti. <\/p>\n\n\n\n

Mohanti je naglasio da je PFBR zasnovan na zatvorenom ciklusu goriva, \u0161to je kamen temeljac indijskog nuklearnog programa a o\u010dekuje se da reaktor bude pu\u0161ten u rad u decembru. <\/p>\n\n\n\n

U pitanju je prototip brzog oplodnog reaktora (Prototype Fast Breeder Reactor \u2013 PFBR) u dr\u017eavi Tamil Nadu koji se nalazi u izgradnji jo\u0161 od 2004. godine i koji je prema originalnom planu trebalo da u rad bude pu\u0161ten 2010. godine, ali su tehnolo\u0161ki problemi doveli do velikog pomeranja rokova. <\/p>\n\n\n\n

Dizajniran je na osnovu iskustva sa brzim oplodnim test reaktorom (Fast Breeder Test Reactor \u2013 FBTR) koji se u funkciji nalazi ve\u0107 vi\u0161e od trideset godina i koji je pru\u017eio neophodna iskustva u radu sa ovakvim instalacijama. <\/p>\n\n\n\n

Pu\u0161tanjem u rad ovog reaktora Indija \u0107e postati jedina dr\u017eava sem Rusije koja operi\u0161e brzim oplodnim reaktorima \u2013 francuski brzi oplodni reaktor \u201cSuperfeniks\u201d je na\u017ealost zatvoren jo\u0161 krajem pro\u0161log veka. <\/p>\n\n\n\n

PFBR je brzi oplodni reaktor snage 500 megavata, bazenskog je tipa (jezgro je potopljeno u bazen sa rashladnom te\u010dno\u0161\u0107u) i hla\u0111en je te\u010dnim natrijumom \u0161to otvara brojne tehnolo\u0161ke mogu\u0107nosti. Kao gorivo, ovaj reaktor koristi takozvano \u201cMOX\u201d (Mixed Oxide) gorivo odnosno me\u0161avinu uranijum oksida i plutonijum oksida. U reaktoru se, ina\u010de, za razliku od termalnih reatora sa lakom vodom, koristi izotop uranijuma (U238) koji ima odre\u0111enu verovatno\u0107u da pro\u0111e proces transmutacije i, lai\u010dki re\u010deno, \u201cpostane\u201d plutonijum koji se dalje tako\u0111e koristi kao gorivo. A to zna\u010di da ovaj reaktor proizvodi vi\u0161e goriva nego \u0161to koristi u radu (odatle je ono \u201coplodni\u201d). <\/p>\n\n\n\n

Pored toga, ovaj dizajn ima i ogroman geopoliti\u010dki zna\u010daj za Indiju: pored uranijuma on mo\u017ee da koristi i torijum kao gorivo, otvaraju\u0107i time put ka kreiranju alternativnog gorivnog ciklusa. A za Indiju je to vema va\u017eno zato \u0161to Indija ima najve\u0107e zalihe torijuma u svetu i potpuno razvijanje ovog gorivnog ciklusa bi zna\u010dilo i potpunu energetsku nezavisnost Indije u budu\u0107nosti.  <\/p>\n\n\n\n

Razvijanje torijumskog gorivnog ciklusa do sada nije bilo na listi prioriteta zbog jednog jednostavnog razloga: sam po sebi, torijum nije<\/em> fisilni materijal (ne mo\u017ee sam da odr\u017ei lan\u010danu reakciju), pa je razvijanje tog gorivnog ciklusa znatno kompleksnije i skuplje. Torijum, da bi se koristio kao resurs, mora prvo da pro\u0111e obradu u reaktoru (odnosno, torijum je, iako sam po sebi nije fisilan, resurs za dobijanje nuklearnog materijala \u2013 uranujuma 233 (U233) koji jeste<\/em> fisilan. Ali, geopoliti\u010dka nu\u017enost (indija nema <\/em>doma\u0107e zalihe uranijuma) i potrebe ove dr\u017eave \u2013 koja \u0107e vrlo brzo postati najmnogoljudnija dr\u017eava sveta \u2013 su Indiju primorale da se upusti u ovaj neverovatni poduhvat razvijanja alternativnog gorivnog ciklusa. <\/p>\n\n\n\n

Potencijalno, razvijanje zatvorenog torijumskog ciklusa (kao i zatvaranje uranijumskog ciklusa) dovelo bi do dodatnog smanjenja (i ina\u010de veoma male) koli\u010dine nuklearnog otpada, znatno bi olak\u0161alo njegovu obradu i skladi\u0161tenje a svetu bi obezbedilo prakti\u010dno neograni\u010den izvor energije. <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Indijski brzi reaktor uskoro \u0107e posti\u0107i kriti\u010dnost, saop\u0161tilo je Indijsko regulatorno telo za atomsku energiju (DAE)\u00a0 Govore\u0107i u ponedeljak na<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":616,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[23,20,19],"tags":[51],"class_list":["post-876","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-tehnologije","category-vesti","tag-indija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/876","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=876"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/876\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":889,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/876\/revisions\/889"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/616"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=876"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=876"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=876"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}