{"id":792,"date":"2024-09-05T08:06:52","date_gmt":"2024-09-05T08:06:52","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=792"},"modified":"2024-09-05T08:17:17","modified_gmt":"2024-09-05T08:17:17","slug":"podcast-finski-inovativni-mali-modularni-reaktor-koji-za-cilj-ima-dekarbonizaciju-daljinskog-grejanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/09\/05\/podcast-finski-inovativni-mali-modularni-reaktor-koji-za-cilj-ima-dekarbonizaciju-daljinskog-grejanja\/","title":{"rendered":"Podkast: Finski inovativni mali modularni reaktor koji za cilj ima dekarbonizaciju daljinskog grejanja"},"content":{"rendered":"\n

Prenosimo prevod podkasta koji je objavljen na World Nuclear News o planu za kori\u0161\u0107enje malih modularnih reaktora za dopremanje toplotne energije za daljinsko grejanje<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nuklearna
Nuklearna elektrana Olkiluoto. Foto. Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Tomi Niman, izvr\u0161ni direktor kompanije Steady Energy, obja\u0161njava ciljeve razvoja malog modularnog reaktora LDR-50 koji je dizajniran da proizvodi samo toplotu, a ne elektri\u010dnu energiju. Steady Energy izdvojen je iz finskog dr\u017eavnog tehni\u010dkog istra\u017eiva\u010dkog centra 2023. godine i razvija mali modularni reaktor LDR-50 toplotne snage 50 termalnih megavata, dizajniran da radi na oko 150\u00b0C. Za razliku od skoro svih drugih malih modularnih reaktora koji se razvijaju \u0161irom sveta, on nije dizajniran da proizvodi elektri\u010dnu energiju. Umesto toga, dizajniran je da proizvodi samo toplotu.<\/p>\n\n\n\n

Najman je po obrazovanju ma\u0161inski in\u017eenjer koji je radio u CERN-u, uklju\u010duju\u0107i tu i rad na projektu Higsovog bozona, a zatim 15 godina u finskom komunalnom preduze\u0107u TVO uklju\u010duju\u0107i tu i rad u timu za upravljanje projektom za Olkiluoto 3 i od nedavno u tehni\u010dkom institutu VTT. A bio je gost podcasta World Nuclear News kako bi objasnio svoja razmi\u0161ljanja o  LDR-50. <\/p>\n\n\n\n

Ra\u0111anje ideje za SMR samo za toplotu<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ambicija VTT-a je bila da o\u017eivi inovacije, a ne samo da kreira nau\u010dne radove. Na\u0161i istra\u017eiva\u010di su otkrili da skoro 10% svih emisija CO2 poti\u010de od zagrevanja vode ili pare do 150\u00b0C. Mi u VTT-u smo bili zainteresovani da prona\u0111e tr\u017ei\u0161ta na kojima bi se nuklearna energija mogla najekonomi\u010dnije iskoristiti. LDR-50 je nastao iz jednostavnog pitanja \u201eza\u0161to ne napraviti ne\u0161to jednostavno \u0161to bi pokrilo samo tr\u017ei\u0161ta toplote na niskim temperaturama\u201c. U kontekstu klimatske krize, nuklearna energija je veoma dobra opcija, ali problem je bio da se projekti ekonomski udese tako da se nuklearna energija mo\u017ee koristiti bez velikih subvencija. Znamo da je najekonomi\u010dniji na\u010din kori\u0161\u0107enja nuklearne energije samo stvaranje toplotne energije bez daljeg kori\u0161\u0107enja te toplote za stvaranje elektri\u010dne energije. Dakle, ovo je poreklo inovacije – za\u0161to ne izgraditi reaktor samo za potrebe grejanja.<\/p>\n\n\n\n

Koje su prednosti SMR-a koji samo proizvodi toplotu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jednostavnost je kamen temeljac na\u0161e tehnologije. Vratili smo se osnovama i gradimo na svim znanjima i tehnologijama koje su tamo dostupne. Jednostavnost nas navodi da se uhvatimo u ko\u0161tac sa ekonomskim ograni\u010denjima koja postoje za na\u0161e klijente i tr\u017ei\u0161ta \u2013 komunalne usluge i op\u0161tinsku energiju. Dakle, proizvod mora da se uklopi u takav investicioni portfelj. Samo proizvodnjom toplote mo\u017eete smanjiti koli\u010dinu opreme u nuklearnoj elektrani za 50%, tehni\u010dki uslovi su podno\u0161ljiviji, posebno kada se koncentri\u0161ete na toplotu na niskim temperaturama. nazovite 150\u00b0C i ni\u017ee. Radni pritisak (ispod 10 bara) u reaktorskoj posudi je 20 puta ni\u017ei nego u reaktorima dizajniranim za proizvodnju elektri\u010dne energije (sli\u010dni nivoi kao kod espreso ma\u0161ine), tako da je debljina zida reaktorske posude pod pritiskom samo nekoliko centimetara, dok je u ve\u0107im reaktorima 20 centimetara, \u0161to \u010dini strukturu tro\u0161kova mnogo jednostavnijom i ekonomi\u010dnijom.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je sa tro\u0161kovima i cenom?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Cena energije kojoj te\u017eimo je ispod 40 evra po MVh, u zavisnosti od toga kako preduze\u0107e \u017eeli da njime upravlja. Imajte na umu da koristimo skoro 100% energije koju proizvodi reaktor, dok u reaktoru gde proizvodite elektri\u010dnu energiju vi izgubite 60% svoje energije kao mehani\u010dke gubitke i toplotu raspada fisionih proizvoda.<\/p>\n\n\n\n

Koje su prednosti sistema daljinskog grejanja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mre\u017ea daljinskog grejanja se obi\u010dno gradi pod zemljom, isporu\u010duje zagrejanu vodu ili u nekim slu\u010dajevima paru do ku\u0107a u kojima svaka ku\u0107a ili blokovi domova imaju sopstveni izmenjiva\u010d toplote koji zatim distribuira toplotu do pojedina\u010dnih doma\u0107instava. To su dugove\u010dne infrastrukture analogne elektri\u010dnim kablovima. U Evropi postoji vi\u0161e od 17.000 mre\u017ea za grejanje, ali one obi\u010dno nisu vidljive i nisu dobro poznate jer toplotu dopremate do svog doma bez razmi\u0161ljanja o tome odakle dolazi. To je efikasan sistem jer mo\u017ee biti i centralizovan i mo\u017eete imati koristi od takozvane ekonomije obima. U Evropi je bilo diskusija o pove\u0107anju kori\u0161\u0107enja daljinskog grejanja, mo\u017eda \u010dak i utrostru\u010denju broja mre\u017ea. Tako da bi sa sada\u0161njih 24 miliona domova to moglo da se pove\u0107a na na \u010dak 80 miliona.<\/p>\n\n\n\n

Kakav bi bio uticaj na klimu dekarbonizacije daljinskog grejanja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izra\u010dunali smo da je mogu\u0107e momentalno smanjenje od preko 60 miliona tona emisije CO2 na onim mre\u017eama koje smo identifikovali na najperspektivnijim tr\u017ei\u0161tima, kao \u0161to su Finska, \u0160vedska i Poljska. Ovo su izuzetne koli\u010dine i ako ra\u010dunate sav potencijal smanjenja emisije CO2 od zagrevanja vode na 150\u00b0C, to bi onda bilo gigatonsko\u00a0 smanjenja CO2 emisija. Op\u0161tinska kompanija glavnog grada Finske, razvila je strategiju za prestanak kori\u0161\u0107enja fosilnih goriva i biomase i sagorevanja do 2030. Ova vrsta strategije za re\u0161avanje emisija CO2 i nuklearnog grejanja je zaista potvr\u0111ena kao veoma, veoma obe\u0107avaju\u0107e re\u0161enje.<\/p>\n\n\n\n

Koji je planirani vremenski okvir?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Imamo plan koji nas prvo dovodi do pilot postrojenja, koje \u0107e biti reaktorski modul ali sa obi\u010dnim elektri\u010dnim otpornicima i njegova svrha je da demonstrira termi\u010dko pona\u0161anje hardvera. Kotao je jedan prema jedan, dakle, nije umanjen i mi \u017eelimo da doka\u017eemo da je lanac snabdevanja u stanju da isporu\u010di ono \u0161to je potrebno. \u017delimo da po\u010dnemo sa izgradnjom pilot postrojenja slede\u0107e godine. Istovremeno pripremamo na\u0161e procene i preduzimamo neophodne regulatorne korake. Nadamo se da \u0107emo potpisati ugovor o prvom postrojenju 2028. godine za isporuku na\u0161eg prvog postrojenja do 2030. godine.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je sa regulatornim preprekama?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U Finskoj nema tako velikih prepreka. To je samo in\u017eenjering kroz koji moramo da pro\u0111emo i poka\u017eemo da na\u0161 pojednostavljeni reaktor funkcioni\u0161e kako treba. Mo\u017eemo locirati postrojenje veoma blizu postoje\u0107ih mre\u017ea, \u010dak i unutar gradova. Nekada je bio kategori\u010dki zahtev da postoji zona isklju\u010denja od 5 kilometara oko bilo koje nuklearne elektrane, ali sada regulacija zauzima druga\u010diji stav. Moramo da poka\u017eemo da mo\u017eemo da postignemo sli\u010dne nivoe bezbednosti u ovim uslovima lociranja reaktora bli\u017ee naselljenim mestima. Tako\u0111e gradimo na\u0161e fabrike pod zemljom, u steni, sa pasivnim sigurnosnim sistemima, tako da je zona isklju\u010denja na povr\u0161ini prakti\u010dno samo ogra\u0111ena povr\u0161ina koju koristimo za pristup postrojenju. Mo\u017eda \u0107e do\u0107i do sporijeg napretka na strani planiranja u odnosu na to kako se i gde postrojenja mogu graditi zbog op\u0161tinskog procesa – zoniranja itd.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je sa drugim primenama osim daljinskog grejanja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Desalinizacija je jedna interesantna opcija mimo proizvodnje industrijske toplote. One fabrike u kojima je upotreba toplotne energije klju\u010dna u procesima su\u0161enja ili sterilizacije \u2013 medicinska industrija, hrana, celuloza i papir \u2013 koriste paru ili vodu koja se zagreva do oko 100 stepeni celzijusa tako da to donosi jo\u0161 jedno veliko tr\u017ei\u0161te za nas. Moramo da po\u010dnemo sa podizanjem znanja o tome i osvajanjem novih tr\u017ei\u0161ta za nuklearnu energiju. Tako\u0111e \u017eelimo da olak\u0161amo potencijalnim klijentima, tako da ne prodajemo samo postrojenja, ve\u0107 ponudimo i servisni ugovor, sve do geolo\u0161kog odlaganja. istro\u0161enog goriva.<\/p>\n\n\n\n

O op\u0161tim izgledima za nuklearnu energiju u budu\u0107nosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Svet se veoma brzo promenio poslednjih godina i nuklearna energija sada ima svoje mesto u pregovorima i diskusijama o tome \u0161ta bi nam moglo pomo\u0107i u budu\u0107nosti kao izvor energije. Sada smo ovde da osvojimo nova tr\u017ei\u0161ta za nuklearnu energiju, poma\u017eu\u0107i ljudima da vide da prednosti nuklearne energije mogu biti prili\u010dno velike. I dalje 80% sve energije danas dolazi iz fosilnih goriva, ali sada raste nada da mo\u017eemo doneti nova rje\u0161enja za rje\u0161avanje ove dileme.<\/p>\n\n\n\n

Prevod: Stefan Aleksi\u0107<\/p>\n\n\n\n

Tekst je prevod podkasta<\/a> koji je objavljen na World Nuclear News<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prenosimo prevod podkasta koji je objavljen na World Nuclear News o planu za kori\u0161\u0107enje malih modularnih reaktora za dopremanje toplotne<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":793,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[39],"class_list":["post-792","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-prevodi"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/792","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=792"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/792\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":804,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/792\/revisions\/804"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/793"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=792"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=792"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=792"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}