{"id":779,"date":"2024-09-03T10:03:46","date_gmt":"2024-09-03T10:03:46","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=779"},"modified":"2024-09-03T10:09:24","modified_gmt":"2024-09-03T10:09:24","slug":"onkalo-testiranje-trajnog-odlagalista-nuklearnog-otpada","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/09\/03\/onkalo-testiranje-trajnog-odlagalista-nuklearnog-otpada\/","title":{"rendered":"Onkalo: testiranje trajnog odlagali\u0161ta nuklearnog otpada"},"content":{"rendered":"\n

Finska kompanija Posiva saop\u0161tila je da \u0107e otpo\u010deti testiranje trajnog geolo\u0161kog odlagali\u0161ta nuklearnog otpada u Onkalu u Finskoj<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Unutar
Unutar Onkalo odlagali\u0161ta. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U pitanju je prvi trajni repozitorijum koji se nalazi u stabilnoj geolo\u0161koj formaciji na dubini od 450 metara a nuklearni otpad \u0107e biti odlo\u017een u kanisterima od legure gvo\u017e\u0111a i bakra koji \u0107e onda biti oblo\u017eeni posebnom vrstom betona. Tokom ovog testiranja ne\u0107e se, naravno, koristiti pravi nuklearni otpad, ve\u0107 \u0107e se on \u201csimulirati\u201d pomo\u0107u neardioaktivnih materijala. <\/p>\n\n\n\n

Ne\u0161to konkretnije, plan<\/a> je da se odlo\u017ee \u010detiri takva kanistera u 70 metara dubok tunel koji \u0107e onda biti plombiran betonitom, posebnom vrstom gline i na kraju betonom. Test tako\u0111e predvi\u0111a i isprobavanje mogu\u0107nosti naknadnog va\u0111enja ovih kanistera. <\/p>\n\n\n\n

Posiva je navela da \u0107e oprema i sistemi kona\u010dnog odlagali\u0161ta biti prvi put zajedno testirani probnog rada. Re\u010deno je i da je svrha probnog rada da se “verifikuje bezbedno kona\u010dno odlaganje pre po\u010detka stvarne operacije kona\u010dnog odlaganja” dodaju\u0107i i da se ovaj probni rad mo\u017ee opisati kao “zajedni\u010dki funkcionalni test svih sistema i opreme”.<\/p>\n\n\n\n

Lokacija ovog odlagali\u0161ta je u blizini postoje\u0107e nuklearne elektrane Olkiluoto i kao lokacija za ovo kona\u010dno odlagali\u0161te je izabrana jo\u0161 2000 godine, a parlament Finske je odobrio na\u010delnu odluku o projektu skladi\u0161ta slede\u0107e, 2001. godine. Kompanija Posiva je – koja se, ina\u010de, nalazi u zajedni\u010dkom vlasni\u0161tvu finskih nuklearnih kompanija Fortum i TV – podnela zahtev za gra\u0111evinsku dozvolu Ministarstvu za zapo\u0161ljavanje i privredu u decembru 2013. <\/p>\n\n\n\n

Vlada je izdala gra\u0111evinsku dozvolu za projekat u novembru 2015. godine, a radovi na izgradnji skladi\u0161ta po\u010deli su godinu dana kasnije, a u planu je da se ovo odlagali\u0161te pro\u0161iri ne bi li moglo da primi i dodatne koli\u010dine nuklearnog otpada. <\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, Onkalo je samo jedno od predlo\u017eenih geolo\u0161kih repozitorijuma \u0161irom sveta: U SAD se ve\u0107 decenijama razvija trajno odlagali\u0161te otpada u Juka planinama, u Kanadi u provinciji Ontario i sli\u010dno. Zajedni\u010dko svim ovim projektima je da su u pitanju dubinska odlagali\u0161ta u stabilnim geolo\u0161kim formacijama za koje se ne o\u010dekuje da \u0107e biti geolo\u0161ki aktivne stotinama hiljada (i \u010dak milionima) godina. <\/p>\n\n\n\n

Geolo\u0161ko odlaganje nije, me\u0111utim, jedini na\u010din na koji se mo\u017ee re\u0161iti problem nuklearnog otpada. Odre\u0111eni broj zemalja radi na obradi utro\u0161enog nuklearnog goriva, koje se posle te obrade mo\u017ee ponovo koristiti. A odre\u0111eni broj zemalja radi i na zatvaranju gorivnih ciklusa \u0161to bi, opet zna\u010dilo jo\u0161<\/em> radikalnije smanjenje koli\u010dine nuklearnog otpada. To me\u0111utim ne zna\u010di da se problem nuklearnog otpada tim metodama mo\u017ee do kraja re\u0161iti – na kraju \u0107e uvek ostati neka koli\u010dina nuklearnog otpada koji ne\u0107e mo\u0107i dalje da se koristi, ali uz primenu naprednijih metoda ta koli\u010dina mo\u017ee biti radikalno manja. <\/p>\n\n\n\n

A dodajmo jo\u0161 i jednu zanimljivu stvar: zarad re\u0161avanja ovog problema pre nekih \u010detrdesetak godina u SAD je formirana<\/a> i radna grupa nau\u010dnika (Human Interference Task Force) me\u0111u kojima su bili i fizi\u010dari i tehnolozi ali i antropolozi, semjoti\u010dari i psiholozi koji su imali zadatak da zajedni\u010dki osmisle simboli\u010dki sistem koji bi neke budu\u0107e generacije (koje, opet, ne govore nu\u017eno jezike koje mi koristimo ili koje, na kraju krajeva, mo\u017eda i ne govore bilo kakav jezik. <\/em>Na kraju krajeva, ne moraju to nu\u017eno biti ljudi<\/em>) nekako mogao upozoriti da su ta odlagali\u0161ta opasna. Veoma zanimljivo.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Vi\u0161e o konkretnom projektu Onkalo mo\u017eete pogledati i u ovom<\/a> videu. <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Finska kompanija Posiva saop\u0161tila je da \u0107e otpo\u010deti testiranje trajnog geolo\u0161kog odlagali\u0161ta nuklearnog otpada u Onkalu u Finskoj U pitanju<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":780,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[21,20,19],"tags":[69,35,68],"class_list":["post-779","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekologija","category-tehnologije","category-vesti","tag-finska","tag-gorivni-ciklusi","tag-trajna-odlagalista"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/779","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=779"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/779\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":782,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/779\/revisions\/782"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/780"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=779"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=779"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=779"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}