{"id":773,"date":"2024-09-02T06:45:21","date_gmt":"2024-09-02T06:45:21","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=773"},"modified":"2024-09-02T06:45:21","modified_gmt":"2024-09-02T06:45:21","slug":"indikator-neuspeha-obnovljivih-izvora-energije-u-australiji-ili-samo-kratkotrajni-incident","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/09\/02\/indikator-neuspeha-obnovljivih-izvora-energije-u-australiji-ili-samo-kratkotrajni-incident\/","title":{"rendered":"Indikator neuspeha obnovljivih izvora energije u Australiji ili samo kratkotrajni incident?"},"content":{"rendered":"\n

Porast emisija gasova iz australijskih termoelektrana na ugalj u prvoj polovini ove godine i pored sna\u017enog oslanjanja na obnovljive izvore energije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U Australiji je u prvoj polovini godine zabele\u017een<\/a> blagi porast emisija sa efektima staklene ba\u0161te, prvenstveno iz termoelektrana na ugalj koje su morale da poja\u010daju proizvodnju ne bi li zadovoljili pove\u0107ane potrebe i dopunili obnovljive izvore energije – sunce i vetar: izme\u0111u januara u juna Australija je imala pove\u0107anu potro\u0161nju ali u isto vreme vetar i solarni izvori energije nisu imali kapaciteta da zadovolje sve potrebe.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Preciznije, dok su ukupne nacionalne emisije Australije smanjene za deli\u0107 godine do marta – za 0,6% – one su porasle u martovskom kvartalu i, na osnovu preliminarnih podataka, u junskom kvartalu iako su zvani\u010dne procene sada\u0161nje vlade predvi\u0111ale da koli\u010dina elektri\u010dne energije dobijene iz uglja nastavi da pada tempom od otprilike deset tervat\u010dasova godi\u0161nje, do\u0161lo je zapravo do pove\u0107anja od oko 3,5%, iako je plan vlade definisao cilj smanjenja od 43% do 2030. te dostizanje \u201cneto nule\u201d do 2050. Godine.<\/p>\n\n\n\n

Poslednjih nekoliko godina Australija je bila i zemlja u kojoj su emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te bile u stalnom padu i ovo je prvi put u poslednjih nekoliko godina da je do\u0161lo do pove\u0107anja tih emisija. <\/p>\n\n\n\n

A to je postavilo veliko pitanje i pred gra\u0111ane Australije i pred administraciju ali i pred ostatak sveta koji poku\u0161ava da smanji emisije ne bi li se predupredile klimatske promene. Naime, Australija je zemlja \u010dija vlada se odlu\u010dila da izvore energije u budu\u0107nosti bazira prvenstveno na obnovljivim izvorima energije i taj je plan sada pokazao svoje slabosti: povremenost i nepouzdanost (intermitency) obnovljivih izvora energije ne mogu da odgovore na varijacije u potro\u0161nji.<\/p>\n\n\n\n

Ujedno smo dobili i opre\u010dne reakcije iz vlade i opozicije. Ministar za klimatske promene Kris Boven rekao je da su na emisije u martovskom tromese\u010dju uticale temperature koje su bile toplije od prose\u010dnih, \u0161to je dovelo do pove\u0107anja potra\u017enje za elektri\u010dnom energijom, ali je naglasio dugoro\u010dni trend i rekao da najnoviji uvid pokazuje da vladin plan za ja\u010danje obnovljivih izvora energije funkcioni\u0161e nakon nekoliko decenija poricanja i odlaganja za vreme prethodni vlade takozvane Koalicije (konzervativni opozicioni blok).<\/p>\n\n\n\n

U isto vreme portparol te Koalicije zadu\u017een za klimu Ted O’Brajen je rekao da sve to pokazuje da je energetski plan laburista “propao”. <\/p>\n\n\n\n

Sa tre\u0107e strane zeleni su rekli da podaci pokazuju da se emisije \u201ene smanjuju\u201c pod laburistima i da to stavlja kona\u010dne ciljeve \u201cneto nule\u201d van doma\u0161aja. \u201ePosve\u0107enost laburista uglju i gasu \u0107e dovesti do toga da Australija uni\u0161ti svaku \u0161ansu da ispuni bezbedne klimatske ciljeve\u201c, rekla je liderka te stranke Larisa Voters. <\/p>\n\n\n\n

Mada sada moramo da primetimo da je komentar ove stranke te\u0161ko razumljiv: ako je iko veoma ozbiljno i beskompromisno gurao projekat prelaska na obnovljive izvore energije, onda je to upravo ova laburisti\u010dka vlada; a pove\u0107anje proizvodnje elektri\u010dne energije iz uglja i posledi\u010dno pove\u0107anje emisija nisu<\/em> direktna posledica vladinih politika, ve\u0107 posledica nesigurnosti obnovljivih izvora energije.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Stoga na kraju ostaje pitanje: da li se bez baznih izvora energije i isklju\u010divo oslanjanjem na obnovljive izvore energije mogu dosti\u0107i ciljevi \u201cneto nule\u201d u predvi\u0111enom roku. A upravo se u Australiji trenutno kristali\u0161e matrica rasprave oko ovog pitanja koja \u0107e se, po na\u0161em mi\u0161ljenju, ponavljati svuda gde do takve rasorave bude do\u0161lo. Moramo ozbiljnije da obratimo pa\u017enju na situaciju u Australiji, pa \u0107emo u slede\u0107ih nekoliko dana imati i temeljniju analizu. <\/p>\n\n\n\n

S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Porast emisija gasova iz australijskih termoelektrana na ugalj u prvoj polovini ove godine i pored sna\u017enog oslanjanja na obnovljive izvore<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":581,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[49],"class_list":["post-773","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-australija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/773","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=773"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/773\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":774,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/773\/revisions\/774"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/581"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=773"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=773"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=773"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}