{"id":723,"date":"2024-08-23T07:00:00","date_gmt":"2024-08-23T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=723"},"modified":"2024-08-22T16:48:35","modified_gmt":"2024-08-22T16:48:35","slug":"za-i-protiv-klimatskog-progresa-u-doba-atoma-drugi-deo-feljtona","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/08\/23\/za-i-protiv-klimatskog-progresa-u-doba-atoma-drugi-deo-feljtona\/","title":{"rendered":"Za i protiv klimatskog progresa u doba atoma: drugi deo feljtona"},"content":{"rendered":"\n

Prenosimo drugi deo teksta objavljenog u \u010dasopisu Jacobin<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nuklearna
Posmatra\u010di se okupljaju u blizini nuklearne elektrane u Grafenrajnfeldu u Nema\u010dkoj 16. avgusta 2024. godine, neposredno pre kontrolisanog ru\u0161enja njenih rashladnih tornjeva. Nuklearna elektrana Graferheinfeld je zatvorena nakon politi\u010dke odluke da se nuklearna energija postupno isklju\u010di nakon nuklearne katastrofe u Fuku\u0161imi 2011. (Fotografija DANIEL PETER \/ AFP) (Fotografija DANIEL PETER\/AFP preko Getti Images)<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

\u0160ta je sa otpadom?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sve ve\u0107i broj ljudi spremno prihvata da su strahovi od incidenta topljanja reaktora neopravdani. Upoznati su sa dokazima koji pokazuju koliko je rad nuklearnih elektrana van SSSR-a bezbedan i kako su drugi oblici energije, od fosilnih goriva do obnovljivih hidroelektrana \u2014 pa \u010dak i energije vetra,<\/a> zapravo ubili i povredili vi\u0161e ljudi. Oni su svesni da \u017eivimo u svetu punom <\/a>prirodne radijacije iz bezbroj izvora, od brazilskih oraha, spana\u0107a i banana do same zemlje, peska za ma\u010dke i granitnih plo\u010da<\/a>, pa \u010dak i samih na\u0161ih tela<\/a>. Prepoznaju tako\u0111e da je trooka riba iz Simpsonovih u vodama blizu nuklearne elektrane Springfild samo geg iz crtanog filma. Ali i dalje su zabrinuti zbog toksi\u010dnog otpada koji proizvodi nuklearna energija. Zar ne ostaje izuzetno opasno stotinama hiljada godina?<\/p>\n\n\n\n

Ramana ponavlja ovaj mit, govore\u0107i da otpad \u201eostaje radioaktivan, a samim tim i opasan po ljudsko zdravlje, stotinama hiljada godina\u201c. Jo\u0161 jednom, on brka opasnost sa rizikom, ne shvataju\u0107i da nam samo radioaktivnost govori vrlo malo bez poznavanja doze izlo\u017eenosti radijaciji. Ali hajde da se pozabavimo su\u0161tinskim pitanjem: tvrdnjom da proizvodimo velike koli\u010dine supstance koja \u0107e ostati veoma toksi\u010dna za ljude i biosferu od koje zavisimo u periodu mnogo du\u017eem od celokupnog postojanja civilizacije.<\/p>\n\n\n\n

To jednostavno nije istina. I, sli\u010dno kao \u0161to se \u0161iroko veruje da vakcina<\/a> protiv malih boginja, zau\u0161ki i rubeole izaziva autizam, ne\u0107e postati ta\u010dnije ukoliko se mit bude ponavljao.<\/p>\n\n\n\n

Hajde da razmotrimo \u010dinjenice. Prvo, suprotno holivudskom prikazu, nuklearni otpad nije zelena teku\u0107ina; prvenstveno se koriste gorivne \u0161ipke. Kada je istro\u0161eno nuklearno gorivo upravo iza\u0161lo iz reaktora, ono zaista jeste izuzetno radioaktivno. Ako biste stajali pored njega bez ikakvog \u0161tita, dobili biste smrtonosnu dozu jonizuju\u0107eg zra\u010denja u roku od nekoliko sekundi i umrli nekoliko dana kasnije od akutne radijacijske bolesti. Ali istro\u0161eno gorivo nikada nije neza\u0161ti\u0107eno, a tokom vremena radioaktivnost opada. Pet do osam godina \u010duva se u bazenu sa istro\u0161enim gorivom – zaista bazenu vode <\/em>– sve dok nivoi radijacije ne opadnu do te mere da se mo\u017ee \u010duvati u suvim staklobetonskim kanisterima bez potrebe za dodatnom za\u0161titom.<\/p>\n\n\n\n

Sr\u017e istine mita je da iako radioaktivnost brzo opada i nastavlja da opada tokom vremena, istro\u0161eno gorivo ne opada u benigno stanje hiljadama godina. Ono \u0161to se naziva otpadom visokog nivoa (High Level Vaste – HLV) se raspada do nivoa radioaktivnosti rude minerala uranijuma \u2014 koja je samo slabo radioaktivna i bezbedna za dr\u017eanje u ruci<\/a> (iako ne mo\u017eete da jedete) \u2014 posle hiljadu do deset hiljada godina<\/a>. Dakle, ne ba\u0161 stotine hiljada godina, ali ipak veoma dugo.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, ve\u0107ina otpada je zapravo samo istro\u0161eno gorivo, od \u010dega se veliki deo mo\u017ee reciklirati da bi se proizvelo novo gorivo, smanjuju\u0107i zapreminu HLV-a za oko 85 procenata. Francuska, Kina, Rusija i Japan to ve\u0107 rade<\/a>. Tehnika se zove Plutonium Uranium Reduction Extraction (PUREKS). Ovaj proces uklanja nusproizvode istro\u0161enog goriva iz uranijuma i plutonijuma, koji se zatim mogu ponovo koristiti kao novo gorivo.<\/p>\n\n\n\n

Ramana odbacuje PUREKS jer iako radikalno smanjuje koli\u010dinu otpada, ne elimini\u0161e ga u potpunosti. Sa onim \u0161to osttaje ipak moramo ne\u0161to da uradimo. Pored toga, PUREKS metoda proizvodi male koli\u010dine veoma \u010distog plutonijuma, \u0161to bi potencijalno moglo pove\u0107ati \u0161ansu za proliferaciju nuklearnog oru\u017eja.<\/p>\n\n\n\n

Ali PUREKS nije jedini metod recikla\u017ee. Druga tehnika, piroprocesovanje, ne izoluje \u010disti plutonijum. Jo\u0161 bolje, otpad koji ostaje nakon procesa opada na nivo radioaktivnosti mineralne rude uranijuma nakon samo tri stotine godina<\/a>. Iako je piroprocesovanje dokazana tehnika, jo\u0161 se ne koristi u komercijalnim razmerama jer ostavlja ne\u010disto\u0107e u novom gorivu koje proizvodi, \u0161to ga \u010dini neprikladnim za trenutnu flotu reaktora. Novi tip reaktora, \u201ebrzi reaktor\u201c \u2014 poput onih u izgradnji u Indiji, Kini i Rusiji \u2014 mo\u0107i \u0107e da koristi ovo gorivo, efektivno zatvaraju\u0107i ciklus goriva.<\/p>\n\n\n\n

Va\u017eno je napomenuti da toksi\u010dnost drugog industrijskog otpada, kao \u0161to su oni od te\u0161kih metala koji se koriste u proizvodnji nekih vrsta solarnih panela<\/a>, mnogih vrsta baterija i proizvedenih u recikla\u017ei<\/a> baterija, ne <\/em>opada sa protokom vremena. Vetroturbine tako\u0111e imaju problem sa odlaganjem, jer njihove lopatice od fiberglasa – koje mogu biti velike kao krila boinga 747 – ne mogu da se recikliraju i \u010desto se jednostavno zakopavaju<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

Trebalo bi da budemo veoma oprezni da izbegnemo da postanemo obrnuto od antinuklearnih aktivista kao \u0161to je Ramana precenjivanjem problema ili demonizacijom solarnih panela, baterija i vetroturbina. Svi su oni neophodni za \u010distu tranziciju kao i nuklearna energija. Ne sadr\u017ee svi solarni paneli takve supstance i ameri\u010dka Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine trenutno razvija pravila<\/a> kako bi se osiguralo da se obnovljivim otpadom na kraju \u017eivotnog veka postupa na odgovaraju\u0107i na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

Pominjem ovo samo da bih podvukao realnost kompromisa. Ne postoji opcija \u010diste energije bez opasnosti. Osim nuklearnog i obnovljivog otpada, postoje stotine industrijskih procesa koji rezultiraju proizvodnjom gadnih supstanci. \u017diva, cijanid, arsen i drugi industrijski otpad redovno se stavljaju u geolo\u0161ka odlagali\u0161ta – u su\u0161tini vra\u0107aju\u0107i toksi\u010dnu supstancu tamo odakle je do\u0161la. Zapamtite da se ispod povr\u0161ine mogu na\u0107i sve vrste toksi\u010dnih supstanci potpuno prirodno.<\/p>\n\n\n\n

U stvari, 1972. godine, u Oklu, u Gabonu, \u201eprirodni nuklearni reaktor\u201c je otkriven<\/a> duboko pod zemljom. Ovo le\u017ei\u0161te uranijuma po\u010delo je da se fisionira pre 1,7 milijardi godina, stvaraju\u0107i \u201enuklearni otpad\u201c stotinama hiljada godina. Ipak, sav taj otpad je ostao bezbedno zadr\u017ean, daleko od biosfere, sve do danas.<\/p>\n\n\n\n

Trbuhozborenje domoroda\u010dkog protivljenja\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 jedna od Ramaninih klju\u010dnih briga je opasnost koju predstavlja iskopavanje uranijuma, za koje tvrdi da je odgovorno za \u201ezaga\u0111ivanje zemlje i vode \u0161irom sveta, posebno u oblastima koje zauzimaju autohtone zajednice\u201c. Ovaj argument \u010desto ponavljaju antinuklearni aktivisti, ali malo njih je ikada posetilo severni Saska\u010devan \u2013 dom najve\u0107ih svetskih nalazi\u0161ta uranijuma visokog kvaliteta \u2013 da bi se zapitao \u0161ta ljudi iz Prvog naroda tamo zapravo misle. Ova oblast u Kanadi proizvodi otprilike \u010detvrtinu svetske zalihe uranijuma, a ve\u0107ina stanovnika je autohtonog porekla.<\/p>\n\n\n\n

Sr\u017e istine o Ramaninom narativu proizilazi iz rasisti\u010dkih, kolonijalnih i anti-sindikalnih<\/a> praksi iskopavanja uranijuma 1930-ih i 1940-ih, uklju\u010duju\u0107i odlaganje jalovine uranijuma u \u200b\u200bjezero Velikog medveda na severozapadnim teritorijama. Ali takve prakse nisu bile jedinstvene za rudarstvo uranijuma. Bili su rasprostranjeni u svim rudarskim sektorima i industrijama tog vremena.<\/p>\n\n\n\n

Kao rezultat decenija borbe domorodaca i sindikata, rudarstvo uranijuma u \u200b\u200bSaska\u010devanu danas ima jake zdravstvene, bezbednosne i ekolo\u0161ke standarde. Radna mesta su sindikalizovana od strane United Steelvorkers-a i obezbe\u0111uju visoko pla\u0107eni posao koji podr\u017eava porodicu i odr\u017eava zajednicu. Tako rudarenje uranijuma predstavlja najve\u0107eg industrijskog poslodavca autohtonog stanovni\u0161tva u zemlji. Pored samih rudara, nezavisni<\/a> komitet za kvalitet \u017eivotne sredine Severnog Saska\u010devana (Northern Saskatchewan Environmental Quality Committee (NSEQC)) \u2013 koji se u potpunosti sastoji od predstavnika autohtonih naroda koje biraju njihove zajednice \u2013 prati uticaj industrije na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n\n\n\n

Borba protiv anti-autohtonog rasizma i kolonijalne kra\u0111e je daleko od kraja. Dobar korak napred u ovom pogledu bio bi da se ne pritiskaju \u010ditavi narodi da podr\u017ee ne\u010diji argument. U pokrajini ima ljudi iz Prvog naroda, posebno rudara, koji rudarenje uranijuma ne smatraju kolonijalnim nametanjem, a jo\u0161 manje, kako Ramana opisuje njihovo satanje, \u201ezonom \u017ertvovanja\u201c. Ovi pojedinci umesto toga vide rudnike kao izvor ekonomskog razvoja nakon generacija siroma\u0161tva i nejednakosti izazvanih kolonijalnim ugnjetavanjem. U stvari, lideri kao \u0161to je \u0161ef Federacije suverenih autohtonih naroda Bobi Kameron vi\u0161e puta su izra\u017eavali<\/a> zabrinutost njegove organizacije da \u0107e zatvaranje ameri\u010dkih nuklearnih elektrana, podstaknuto antinuklearnim kampanjama, dovesti do otpu\u0161tanja.<\/p>\n\n\n\n

Istina je da postoje i antinuklearni aktivisti koji su autohtoni<\/a>, ali re\u0107i da su ovi drugi autenti\u010dni glasovi Prvih nacija, dok se odbacuju oni autohtoni glasovi koji podr\u017eavaju rudarenje uranijuma zna\u010di jednostavno replicirati kolonijalnu logiku favoriziranja onih domoroda\u010dkih grupa \u010diji su stavovi uskla\u0111eni sa va\u0161im. Ne mo\u017eemo re\u0107i da se \u201eautohtoni ljudi protive rudarstvu uranijuma\u201c, jer su po tom pitanju podeljeni kao i svi ostali.<\/p>\n\n\n\n

Nuklearni reaktori se ne mogu pretvoriti u nuklearne bombe<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Na kraju, Ramanina zabrinutost zbog uticaja na zdravlje i \u017eivotnu sredinu je sekundarna u odnosu na pitanje za koje ka\u017ee da ga je navelo da se suprotstavi nuklearnoj energiji: nuklearno oru\u017eje i njegovo \u0161irenje. Posebno se bavi invazijom Rusije na Ukrajinu i okupacijom nuklearne elektrane u Zaporo\u017eju. Ova zabrinutost odra\u017eava stav koji je izneo berlinski novinar Pol Hokenos u antinuklearnom<\/a> \u010dlanku u \u010dasopisu Nation, u kojem se tvrdi da borbe oko elektrane u Zaporo\u017eju njene reaktore pretvaraju u oru\u017eje (weaponize. Prim. prev).<\/p>\n\n\n\n

Prvo, va\u017eno je razjasniti da nuklearni reaktori nisu nuklearne bombe i da se u njih ne mogu pretvoriti. Obojica koriste re\u010d \u201enuklearno\u201c u svom imenu, ali nuklearne elektrane su fundamentalno razli\u010dite od nuklearnog oru\u017eja, sli\u010dno kao \u0161to se razlikuju od nuklearne medicine.<\/p>\n\n\n\n

Ali \u0161ta ako projektil slu\u010dajno ili namerno pogodi postrojenje? Podsetimo se da ako projektil pogodi, recimo, branu hidroelektrane ili skladi\u0161te amonijaka – oboje su neophodni u svakoj dekarbonizovanoj ekonomiji, uklju\u010duju\u0107i Ramanov \u017eeljeni sistem obnovljive energije bez nuklearne energije, 100 odsto – do\u0161lo bi do velikog razaranja.<\/p>\n\n\n\n

Najsmrtonosnija nesre\u0107a povezana sa elektri\u010dnom energijom svih vremena bila je ru\u0161enje brane hidroelektrane Bankiao<\/a> u Kini 1975. godine, koja je, zajedno sa \u0161ezdeset jednom drugom branom u regionu, rezultirala smr\u0107u \u010dak 230.000 ljudi (\u0161to je prema procena Human Rights Vatch-a, komunisti\u010dka partija Kine tvrdi da je prava cifra jedna desetina toga); Ovu katastrofu je izazvao tajfun i dodatno je omogu\u0107en haosom Kulturne revolucije, ali zemlja u ratu mogla bi ciljati branu da izazove sli\u010dna razaranja. Da li zato treba da napustimo hidroelektranu? (Kako se ispostavilo, Ramanin stav tako\u0111e poziva na eliminaciju velikih hidroelektrana, ali ovo je neobi\u010dna pozicija koju treba zauzeti, po\u0161to ve\u0107ina scenarija obnovljivih izvora od 100 odsto zavisi od kolosalnog pove\u0107anja proizvodnje iz velikih hidroelektrana i izgradnje pumpnih i akumulacionih hidrosistema). <\/p>\n\n\n\n

Jedna od najsmrtonosnijih industrijskih nesre\u0107a u novijoj istoriji bila je eksplozija<\/a> 2020. u bejrutskom lu\u010dkom skladi\u0161tu amonijum nitrata (koji se koristi za \u0111ubrivo), u kojoj je poginulo vi\u0161e od 220, a 300.000 ostalo bez krova nad glavom. U ratnom scenariju, takav objekat bi mogao biti na meti vojnih snaga. Po Ramanovoj logici, ovo postavlja pitanje: da li onda treba da zabranimo \u0111ubrivo?<\/p>\n\n\n\n

Vredi napomenuti da, \u010dak i ako bi projektil pogodio nuklearnu elektranu, kori\u0161\u0107eno gorivo je \u010dvrst metal, oblo\u017een \u010delikom i betonom. Nije zapaljiv niti rastvorljiv u vodi. Ne mo\u017ee ispariti ili eksplodirati.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de potencijalne upotrebe otpada kao prljave bombe, HLV je vitrifikovan – ostakljen, pretvoren u staklo \u2014 \u0161to ga \u010dini veoma te\u0161kim za raspr\u0161ivanje kroz eksploziju i isparavanje. Prema izve\u0161taju <\/a>Nacionalne akademije nauke, in\u017eenjerstva i medicine iz 2002. godine, stope \u017ertava od prljave bombe bile bi veoma niske. Teroristi bi verovatno prona\u0161li jednostavnije, efikasnije metode za nano\u0161enje \u0161tete umesto da se bave slo\u017eeno\u0161\u0107u nuklearnog otpada.<\/p>\n\n\n\n

Ako bi neprijateljski akter \u017eeleo da izazove maksimalnu \u0161tetu, usmeravanje projektila na nuklearnu elektranu bilo bi prili\u010dno neefikasno. Glavna pretnja ljudskom \u017eivotu od vojnog napada na nuklearnu elektranu bila bi prekid elektri\u010dne energije.<\/p>\n\n\n\n

Za Ramanu, me\u0111utim, primarna briga je da je razvoj nuklearne energije neraskidivo povezan sa nuklearnim bombama. On tvrdi da obe zavise od iste nuklearne nauke i da su tehni\u010dki inputi, resursi i osoblje zamenljivi: \u201eInfrastruktura za proizvodnju nuklearne struje tako\u0111e nudi tehni\u010dke kapacitete za unapre\u0111enje sposobnosti zemalja da proizvode materijale za nuklearno oru\u017eje.\u201c Dok neki reaktori, kao \u0161to je kanadski CANDU reaktor, ne zahtevaju oboga\u0107eni uranijum, mnogima je potrebno. Ramana napominje da ako zemlja mo\u017ee da obogati uranijum do reaktorskog kvaliteta, onda nije potrebno mnogo vi\u0161e truda da ga obogati do nivoa oru\u017eja.<\/p>\n\n\n\n

Uprkos tome, od trideset i dve zemlje koje koriste nuklearnu energiju, samo devet ima programe nuklearnog oru\u017eja. \u0160tavi\u0161e, neke \u010dlanice NATO-a, kao \u0161to su Italija i Turska, imaju nuklearno oru\u017eje, ali ne koriste nuklearne elektrane.<\/p>\n\n\n\n

Oboga\u0107ivanje uranijuma u \u200b\u200boru\u017eju je slo\u017eenije nego \u0161to Ramana sugeri\u0161e. Ne oboga\u0107uje svaka zemlja sopstveni uranijum, po\u0161to je proces centrifugiranja visoko specijalizovan i zahteva slo\u017eenu opremu koja zahteva veliki kapital. Trenutno postoje samo tri velika komercijalna proizvo\u0111a\u010da oboga\u0107ivanja. Zbog strate\u0161ke osetljivosti oboga\u0107ivanja, inputi, oprema, osoblje i uklju\u010dene firme su veoma strogo nadgledane od strane organa za ne\u0161irenje.<\/p>\n\n\n\n

Druga\u010dija je situacija sa plutonijumom. Reaktori za proizvodnju plutonijuma su veoma razli\u010diti od onih koji se koriste za proizvodnju elektri\u010dne energije. To je zato \u0161to nenamerna proizvodnja plutonijuma sa zna\u010dajnim proporcijama \u201cpogre\u0161nih\u201d izotopa plutonijuma (tj. sa \u201cpogre\u0161nim\u201d (navodnici dodati. Prim. prev.) brojem neutrona), \u010dini materijal izuzetno nepredvidivim i samim tim opasnim za same proizvo\u0111a\u010de bombi.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, opet, postoji zrno istine u Ramaninoj zabrinutosti, ali osloba\u0111anje sveta od nuklearne energije ne\u0107e u\u010diniti ni\u0161ta da re\u0161i osnovni problem. Istina je da se nuklearno oru\u017eje i nuklearna energija (i, po tom pitanju, nuklearna medicina) oslanjaju na istu fundamentalnu nauku. Ali Pandorina kutija je otvorena. Ne postoji na\u010din da \u010dove\u010danstvo mo\u017ee da odu\u010di <\/em>ono \u0161to je nau\u010dilo. Ako zemlja zaista \u017eeli da razvije bombu i ima dovoljno bogatstva za to, mo\u017ee da se bavi nuklearnim oru\u017ejem bez obzira na status nuklearne energije. Prava barijera je politi\u010dka: Kanada nema nuklearno oru\u017eje zato \u0161to su Kana\u0111ani demokratski odlu\u010dili da ga ne \u017eele, a ne zato \u0161to nema sposobnost da ga napravi.<\/p>\n\n\n\n

Sli\u010dno tome, nauka i in\u017eenjering potrebni za proizvodnju amonijaka za sinteti\u010dka \u0111ubriva su skoro identi\u010dni onima koji su bili potrebni za proizvodnju amonijaka za proizvodnju eksploziva i municije u Prvom svetskom ratu. Isto va\u017ei i za cijanovodonik, koji se mo\u017ee koristiti kao fumigantni pesticid sa niskim uticajem na \u017eivotnu sredinu, ili, pod brendom Ziklon B, istrebi milione centralnoevropskih Jevreja. Poku\u0161aj da zabranimo nuklearnu energiju uz ignorisanje politi\u010dkih i ekonomskih faktora koji pokre\u0107u potrebu za nuklearnim oru\u017ejem postavlja nas na propast.<\/p>\n\n\n\n

Tekst je prvo objavljen u levi\u010darskom \u0161asopisu\u00a0Jacobin<\/a>. Sutra \u0107emo objaviti i tre\u0107i deo feljtona.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Prevod: Stefan Aleksi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prenosimo drugi deo teksta objavljenog u \u010dasopisu Jacobin \u0160ta je sa otpadom? Sve ve\u0107i broj ljudi spremno prihvata da su<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":711,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[58,59],"tags":[39],"class_list":["post-723","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-prevodi","tag-prevodi"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/723","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=723"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/723\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":726,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/723\/revisions\/726"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/711"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=723"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=723"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=723"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}