{"id":710,"date":"2024-08-22T06:00:00","date_gmt":"2024-08-22T06:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=710"},"modified":"2024-08-22T06:06:30","modified_gmt":"2024-08-22T06:06:30","slug":"za-i-protiv-klimatskog-progresa-u-doba-atoma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/08\/22\/za-i-protiv-klimatskog-progresa-u-doba-atoma\/","title":{"rendered":"Za i protiv klimatskog progresa u doba atoma \u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Spor oko nuklearne energije traje ve\u0107 decenijama. Me\u0111utim \u010desto i uporno protivljenje nuklearnoj energiji od strane velikog dela ekolo\u0161kog pokreta potkovano je pogre\u0161nim i ponekad \u010dak zlonamernim argumentacijama. U gotovo savr\u0161enom tekstu autor Lej Filips (Leigh Phillips) detaljno i minuciozno analizira argumentaciju iz novoiza\u0161le knjige \u201cNuklearna energija nije re\u0161enje: ludost atomske energije u doba klimatskih promena\u201d, M. V. Ramana (Verso, 2024). Tekst \u0107emo, zbog du\u017eine, objavljivati u formi feljtona<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nuklearna
Posmatra\u010di se okupljaju u blizini nuklearne elektrane u Grafenrajnfeldu u Nema\u010dkoj 16. avgusta 2024. godine, neposredno pre kontrolisanog ru\u0161enja njenih rashladnih tornjeva. Nuklearna elektrana Graferheinfeld je zatvorena nakon politi\u010dke odluke da se nuklearna energija postupno isklju\u010di nakon nuklearne katastrofe u Fuku\u0161imi 2011. (Fotografija DANIEL PETER \/ AFP) (Fotografija DANIEL PETER\/AFP preko Getti Images)<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Nova knjiga koja se protivi nuklearnoj energiji nenamerno je ukazala da je protivljenje (nuklearnoj energiji. Prim. Prev.) 1970-ih bila \u0107orsokak za levicu. Ispituju\u0107i savremene argumente, postaje jasno da je ovaj istorijski stav ometao klimatski napredak i energetsku pouzdanost.<\/p>\n\n\n\n

Pregled knjige \u201cNuklearna energija nije re\u0161enje: ludost atomske energije u doba klimatskih promena\u201d, M. V. Ramana (Verso, 2024)<\/p>\n\n\n\n

24. juna ove godine, fabrika baterija u Hvasongu, u Ju\u017enoj Koreji, zapalila<\/a> se nakon \u0161to je jedan broj litijum-tionilhloridnih baterija eksplodirao u skladi\u0161tu gde je bilo uskladi\u0161teno oko trideset pet hiljada jedinica tih baterija. Zgradu plamen progutao<\/a> za samo \u010detrdeset dve sekunde, a belo-sivi oblak gasa formirao je vertikalni stub<\/a>, nalik erupciji vulkana. Tionil hlorid, visoko toksi\u010dna supstanca koja je navedena u Konvenciji o hemijskom oru\u017eju u odeljku 3 zbog svoje vojne primene (jer se koristi i kao nervni agens<\/a>), tako\u0111e se \u0161iroko koristi u industriji. Dvadeset tri radnika su umrla, verovatno u roku od nekoliko sekundi od udisanja \u0161tetnog dima, koji se tako\u0111e pro\u0161irio \u0161irom okoline. Osim fabrike, jo\u0161 nemamo informacije o tome za koliko stanovnika Hvasonga se predvi\u0111a da \u0107e patiti od zdravstvenih komplikacija koje nastaju usled akutnog izlaganja isparenjima.<\/p>\n\n\n\n

Prema Nau\u010dnom komitetu<\/a> UN za efekte atomskog zra\u010denja (UNSCEAR), to je dvadeset tri vi\u0161e smrtnih slu\u010dajeva od onih koji se pripisuju izlo\u017eenosti radijaciji od nesre\u0107e u nuklearnoj elektrani Fukushima Dai\u010di 2011. godine.<\/p>\n\n\n\n

Dakle, da li treba o\u010dekivati da \u0107e Grenpis, Savet za odbranu prirodnih resursa i druge grupe za antinuklearnu kampanju sada povesti i kampanju za zabranu baterija? Ili \u0107e, \u0161to je verovatnije, ove grupe, kao i ve\u0107ina drugih, ovo posmatrati kao tragi\u010dnu industrijsku nesre\u0107u koja zahteva istragu i korektivne mere, ali ina\u010de treba nastaviti sa \u201cbusiness as usual\u201d? Baterije i drugi oblici skladi\u0161tenja energije, na kraju krajeva, su neophodni za \u010distu tranziciju, a ova posebna vrsta baterija ima vi\u0161estruke i klju\u010dne uloge u industriji, transportu i medicini zbog svoje neobi\u010dno visoke izdr\u017eljivosti i \u0161irokog opsega temperatura na kojima radi. I ljudi razumeju ovakve vrste kompromisa.: uvek mo\u017eemo poku\u0161ati da pobolj\u0161amo bezbednost, ali ne postoji savr\u0161ena bezbednost za bilo \u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

Ali ovo je u stvari nedoslednost<\/em>. Prihvatamo rizik povezan sa baterijama \u2014 koji \u010desto uklju\u010duju toksi\u010dne supstance \u2014 dok zadr\u017eavamo druga\u010diji pristup nuklearnoj energiji, obele\u017een \u010distim strahom i zilotskim protivljenjem. Mnogi na levici slavno ka\u017eu \u201eNein danke\u201c za \u201eAtomkraft\u201c<\/a>, uprkos dokazima iz mnogih nezavisnih, objektivnih izvora da je nuklearna energija jedna od najbezbednijih i naj\u010distijih<\/a> dostupnih energetskih opcija, sa brojem smrtnih slu\u010dajeva po teravat-satu ni\u017eim od energije vetra i neznatno vi\u0161im od solarnog. Za\u0161to toliko ekolo\u0161kih grupa daje prioritet ga\u0161enju nuklearne energije kada je Me\u0111uvladin panel za klimatske promene u vi\u0161e navrata nagla\u0161avao<\/a> da je nuklearna, zajedno sa drugim \u010distim tehnologijama, od su\u0161tinskog zna\u010daja za izbegavanje opasnih klimatskih promena zbog te\u0161ko\u0107a oslanjanja isklju\u010divo na \u201cpovremene\u201d (nesigurne, volitilne, nekonzistentne. prim. prev.) obnovljive izvore energije kao \u0161to su vetar i solarna energija, \u010dak i sa tehnologijom skladi\u0161tenja?<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Nova knjiga<\/a>, \u201cNuklearna energija nije re\u0161enje: ludost atomske snage u doba klimatskih promena\u201d, koju je napisao kanadski antinuklearni aktivista M. V. Ramana, a objavila levi\u010darska izdava\u010dka ku\u0107a Verso, neplanirano postavlja upravo ovo pitanje. (Da budemo po\u0161teni: Verso je tako\u0111e objavio jednu od mojih knjiga). Ramana, poznat u Kanadi po svom protivljenju nuklearnoj energiji, istaknut je u svojoj zemlji zbog svojih stavova koliko i njegova australijska koleginica Helen Caldicott na me\u0111unarodnom nivou (Ramana je u savetodavnom<\/a> odboru Caldicottove nevladine organizacije \u201cBeyond Nuclear\u201d).<\/p>\n\n\n\n

Knjiga uglavnom rabi poznate antinuklearne argumente o topljenju (reaktora. Prim. prev.), radijaciji, otpadu i rudarstvu, uz dodavanje zabrinutost oko tro\u0161kova i vremenskih okvira. A stvarna vrednost knjige le\u017ei u podsticanju dubljih diskusija o pitanjima koja su od su\u0161tinskog zna\u010daja za potpuno suo\u010davanje ako \u017eelimo da re\u0161imo klimatsku krizu: neizbe\u017enost kompromisa u vezi sa zdravljem i \u017eivotnom sredinom; razlike izme\u0111u \u201crizika\u201d i \u201copasnosti\u201d; i sukob na levici izme\u0111u racionalne kritike tr\u017ei\u0161ta i iracionalne tehnofobije.<\/p>\n\n\n\n

Metodolo\u0161ki nedostaci<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Knjiga po\u010dinje pri\u010dom o Mizue, mladoj devojci koja je \u017eivela dvadeset kilometara od elektrane Fuku\u0161ima Dai\u010di, i njenom voljenom psu Macuko, koji je poginuo nakon \u0161to su zemljotres i cunami u Tohokuu rezultirali zloglasnom nuklearnom nesre\u0107om. Ramana sugeri\u0161e da je \u0161tene uginulo zbog izlaganja radijaciji, ali za to ne nudi nikakve dokaze – ostavljaju\u0107i \u010ditaocu da zaklju\u010di da je korelacija ova dva doga\u0111aja tako\u0111e uzro\u010dna veza.<\/p>\n\n\n\n

Ovo je ve\u0107 samo posebi prili\u010dno besraman poku\u0161aj da se manipuli\u0161e emocijama \u010ditaoca, ali Ramana se tu ne zaustavlja ve\u0107 naprotiv – argumentaciju zao\u0161trava – govore\u0107i nam da je samo nekoliko godina kasnije, Mizue dijagnostifikovan rak \u0161titne \u017elezde. Opet, Ramana ne nudi nikakve dokaze o bilo kakvoj uzro\u010dnoj vezi, ali nam govori da je rak \u0161titne \u017elezde naj\u010de\u0161\u0107a zdravstvena posledica nuklearne nesre\u0107e, i posebno su pogo\u0111ena deca. U prilog ovoj tvrdnji, on pominje studiju u \u010dasopisu \u201cEpidemiology\u201d koja je otkrila otprilike tridesetostruko pove\u0107anje broja slu\u010dajeva raka \u0161titaste \u017elezde me\u0111u decom i adolescentima u Fuku\u0161imi, i vi\u0161e od tri stotine stanovnika ostalih uzrasta sa sli\u010dnom dijagnozom.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010da o devoj\u010dici oboleloj od raka i njenom mrtvom \u0161tenetu je, o\u010digledno, nabijena emocijama. \u010citaoci sasvim lako mogu pomisliti da je monstruozno ispoljavati skepticizam pred takvim tvrdnjama, \u0161to je izgleda i bila Ramanova namera. Ipak, va\u017eno je pa\u017eljivo ispitati takve tvrdnje.<\/p>\n\n\n\n

Ramana ne daje nikakav citat koji bismo mogli da proverimo ovde, ali na sre\u0107u, rad<\/a> koji navodi je lako prona\u0107i. Izvje\u0161tava o u\u010destalosti od devedeset dva slu\u010daja raka na milion djece godi\u0161nje, u pore\u0111enju sa osnovnom incidencom od samo tri takva slu\u010daja na milion godi\u0161nje iz procjene iz 2007. godine. Zvu\u010di pora\u017eavaju\u0107e. <\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to Ramana ne pominje jeste da je studija koju finansira japanska vlada otkrila nedostatke u metodologiji citiranog rada. Obi\u010dno, kao i 2007. godine, ne postoji skrining za karcinom \u0161titaste \u017elezde \u0161iroke populacije. Asimptomatska deca ne idu kod lekara da se testiraju, ve\u0107 samo ona koja misle da imaju ote\u017ean rast ili neke druge abnormalne simptome. Ali nakon nuklearne nesre\u0107e, prefektura je izvr\u0161ila ultrazvu\u010dno skeniranje na reprezentativnom uzorku populacije, uklju\u010duju\u0107i i asimptomatsku, zdravu decu. Ultrazvuk je otkrio sitne, sporo rastu\u0107e tumore koji se ina\u010de ne bi dijagnostikovali. Dakle, osnovna metodologija je bila pogre\u0161na.<\/p>\n\n\n\n

Druga studija je ispravila ovu gre\u0161ku tako \u0161to je uporedila incidencu u Fuku\u0161imi sa ultrazvu\u010dnim skeniranjem reprezentativnog uzorka hiljada dece, uklju\u010duju\u0107i i asimptomatsku decu u tri udaljene prefekture – Aomori, Nagasaki i Jamana\u0161i. Istra\u017eiva\u010di su otkrili da je ova kontrolna grupa u udaljenoj prefekturi imala sli\u010dnu ili blago pove\u0107anu incidencu otkrivanja raka \u0161titaste \u017elezde u pore\u0111enju sa grupom u Fuku\u0161imi.<\/p>\n\n\n\n

Drugim re\u010dima, pove\u0107ana stopa otkrivanja raka \u0161titaste \u017elezde bila je posledica ve\u0107e stope testiranja iz vladine kampanje ultrazvu\u010dnog skrininga, a ne nuklearne katastrofe. A takvi programi skrininga uvek pronalaze ve\u0107u incidencu od osnovne linije koja nije u kampanji.<\/p>\n\n\n\n

Metodolo\u0161ki propust ne bi trebalo da iznenadi bilo koga ko je upoznat sa ovom konkretnom vrstom kancera, koji vrlo \u010desto ostaje nedijagnostikovan i otkriva se \u010desto tek nakon smrti.<\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eivanja su nastavljena periodi\u010dno od 2011. godine, uklju\u010duju\u0107i procene pojedinaca do dvadeset i pet godina. Od 2022. godine, sprovedeno je pet takvih procena i zaklju\u010dak ostaje isti:<\/p>\n\n\n\n

\u201cZajedno sa niskom apsorbovanom dozom zra\u010denja \u0161titnom \u017elezdom procenjenom u izve\u0161taju Nau\u010dnog komiteta Ujedinjenih nacija za efekte atomskog zra\u010denja (UNSCEAR) za 2020. godinu, na\u0161i rezultati sugeri\u0161u da pove\u0107ana incidencija raka \u0161titaste \u017elezde u detinjstvu u prefekturi Fuku\u0161ima nije uzrokovana izlaganjem radijaciji, ve\u0107 veoma osetljivom metodom detekcije. [Dodati akronim i naglasak]\u201d<\/p>\n\n\n\n

\u010cernobiljski kanceri<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

UNSCEAR, sa sedi\u0161tem u Be\u010du i deo Programa UN za \u017eivotnu sredinu, procenjuje rizik od jonizuju\u0107eg zra\u010denja. Njegov izve\u0161taj za 2020. nije otkrio \u0161tetne efekte na zdravlje koji bi se mogli direktno pripisati izlo\u017eenosti radijaciji od incidenta u Fuku\u0161imi. Analiza komiteta, koja je uklju\u010divala japanske stru\u010dnjake i me\u0111unarodnu pomo\u0107, zaklju\u010dila je da su nivoi radijacije preniski da bi izazvali primetan porast stope raka. Tako\u0111e nije bilo verodostojnih dokaza o vi\u0161ku uro\u0111enih anomalija, mrtvoro\u0111enih, prevremenih poro\u0111aja ili male te\u017eine pri ro\u0111enju.<\/p>\n\n\n\n

Niko nije umro, i niko se ne o\u010dekuje da umre ili da se razboli od posledica izlaganja radijaciji.<\/p>\n\n\n\n

Ramana priznaje da su UNSCEAR i druge nacionalne, regionalne i op\u0161tinske procene donele sli\u010dne zaklju\u010dke, ali tvrdi da se vlade anga\u017euju u \u201eistorijski testiranoj strategiji\u201c \u201enegiranja\u201c, po\u0161to su sve \u201czarobljene nuklearnom industrijom\u201d. On tvrdi da ova zavera za prikrivanje broja smrti i bolesti uklju\u010duje ne samo me\u0111unarodne nau\u010dnike, ve\u0107 se prote\u017ee i kroz dugi vremenski period, navode\u0107i kao dokaz jednu studiju iz 2002. koja je tvrdila da je do\u0161lo do porasta broja karcinoma \u0161titaste \u017elezde nakon katastrofe u \u010cernobilju. Ramana tako\u0111e pominje, bez citata, studije koje sugeri\u0161u vi\u0161ak broja kancera, sr\u010danih bolesti i uro\u0111enih malformacija oko \u010cernobila.<\/p>\n\n\n\n

Ali niko zapravo ne pori\u010de da je do\u0161lo do porasta raka \u0161titne \u017elezde me\u0111u decom u blizini fabrike nakon te katastrofe.<\/p>\n\n\n\n

D\u017eeri Tomas, molekularni patolog i direktor \u010cernobilske banke tkiva (CTB), posebno je upu\u0107en u rak \u0161titne \u017elezde \u2014 koji za razliku od mnogih karcinoma ima veoma dobru prognozu jer, prili\u010dno ironi\u010dno, dobro reaguje na tretman zra\u010denjem \u2014 kao i njegovu procenu tehnike, epidemiologiju i incident u \u010cernobilju. Tomas je u po\u010detku bila privu\u010dena na teren zbog njene brige oko nuklearne energije. CTB, sme\u0161ten u ameri\u010dkom Nacionalnom institutu za rak uz podr\u0161ku ukrajinske vlade, EU i Svetske zdravstvene organizacije, je skladi\u0161te biolo\u0161kog materijala hiljada ljudi koji su kao deca bili izlo\u017eeni radioaktivnim ispadima tokom nuklearne elektrane u \u010cernobiljskoj katastrofi iz 1986. godine.<\/p>\n\n\n\n

Tokom decenija, vi\u0161e od trideset studija je napravljeno koriste\u0107i uzorke i podatke iz CTB-a. Ove studije, zajedno sa drugim istra\u017eivanjima koja se ne oslanjaju na CTB, dosledno nisu pronalazila nikakve dokaze za pove\u0107anje broja kancera osim raka \u0161titne \u017elezde me\u0111u onima koji su bili deca u vreme izlaganja – \u010dak i za one koji \u017eive najbli\u017ee elektrani. I, suprotno Ramanovoj tvrdnji, kao \u0161to Tomas prime\u0107uje<\/a> u radu koji rezimira rad banke tkiva, u narednih dvadeset pet godina, bilo je petnaest<\/a> vi\u0161e smrtnih slu\u010dajeva od raka \u0161titaste \u017elezde nego \u0161to bi se ina\u010de o\u010dekivalo. A predvi\u0111a se da \u0107e ukupni vi\u0161ak za o\u010dekivani \u017eivotni vek biti \u0161ezdeset<\/em>. A incidenca raka \u0161titaste \u017elezde se vra\u0107a na normalu kod svih ro\u0111enih nakon \u0161to je zra\u010denje nestalo.<\/p>\n\n\n\n

Razlog za to je jednostavan: mali broj ljudi je bio izlo\u017een visokoj dozi jonizuju\u0107eg zra\u010denja, dok je ve\u0107ina obolele populacije bila izlo\u017eena niskoj dozi. Kao i kod svakog toksina, doza<\/em> je ono \u0161to \u010dini otrov. Tri osobe su umrle u samoj eksploziji reaktora, a 134 je oobolelo od akutne radijacione bolesti usled izlaganja visokim dozama. Dvadeset osam od njih – svi vatrogasci – umrlo je u roku od nekoliko meseci.<\/p>\n\n\n\n

Ali pored toga, 150.000 ljudi koji \u017eive u najzaga\u0111enijim podru\u010djima bilo je izlo\u017eeno dozi zra\u010denja od pedeset milisiverta (mSv) u narednih dvadeset godina, ili 2,5 mSv godi\u0161nje \u2014 samo malo iznad prose\u010dne prirodne, svakodnevne izlo\u017eenosti od 1-2 mSv godi\u0161nje, i manje od onoga \u010demu je neko izlo\u017een u jednom jedinom CT skeniranju. Kako Tomas ka\u017ee: \u201eMale doze radijacije su daleko manje opasne od \u017eivota u velikom gradu ili prekomerne te\u017eine. Razlog za\u0161to su deca bila vi\u0161e pogo\u0111ena je taj \u0161to su njihove \u0161titne \u017elezde male i jo\u0161 uvek rastu – \u0161to pove\u0107ava rizik od o\u0161te\u0107enja \u0107elija. <\/p>\n\n\n\n

Rizik i opasnost<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovde nalazimo prvu korisnu lekciju iz gre\u0161aka sadr\u017eanih u Ramaninoj knjizi: va\u017enost razlikovanja izme\u0111u rizika i opasnosti. Ove dve re\u010di se obi\u010dno koriste kao sinonimi, ali u okviru epidemiologije i toksikologije imaju srodna ali razli\u010dita<\/em> zna\u010denja. Opasnost je potencijal da izazove \u0161tetu. Ta opasnost pomno\u017eena sa nivoom izlo\u017eenosti jednaka je riziku da se ta \u0161teta zaista dogodi.<\/p>\n\n\n\n

Ramana progla\u0161ava nuklearnu energiju \u201einherentno opasnom\u201c, ali to je besmisleno. Sve je, \u010dak i prelazak ulice i ispijanje \u0161oljice kafe, sam po sebi opasno. Ni\u0161ta nije savr\u0161eno bezbedno, odnosno bez opasnosti. Ni\u0161ta. Ali rizik koji predstavlja ispijanje kafe i prela\u017eenje ulice je izuzetno mali. Soja sos predstavlja opasnost od smrti od hipernatremije – prekomerne koncentracije soli u krvi. Ali rizik od ovoga je sme\u0161no mali, jer je koli\u010dina soja sosa koja se mora popiti da bi se to dogodilo nerealno velika. (Ipak, neki ljudi su dovoljno blesavi da poku\u0161aju: 2013. \u010dovek<\/a> je pao u komu nakon \u0161to je popio \u010ditav litar). <\/p>\n\n\n\n

Ramana, me\u0111utim, kao i ve\u0107ina antinuklearnih aktivista, odbacuje ovo shvatanje o tome kako nastaje \u0161teta. Tvrdi da ne postoji bezbedna doza zra\u010denja. Prema njegovim re\u010dima, \u010dak i minimalni nivoi izlo\u017eenosti nanose \u0161tetu.<\/p>\n\n\n\n

Pa ipak, ne morate da budete epidemiolog, toksikolog ili stru\u010dnjak za zra\u010denje da biste razumeli kako se ovo ne poklapa sa uobi\u010dajenim iskustvom: rendgenski snimak zuba ima 0,0005 mSv, istu izlo\u017eenost<\/a> kao da jedete 135 g vre\u0107a brazilskih oraha. Mogu\u0107nost nano\u0161enja \u0161tete \u2013 tj. opasnost \u2013 u oba slu\u010daja je identi\u010dna, a ipak se instinktivno zna da je rizik nizak. Ljudi ne\u0107e odustati ni zbog rizika (osim ako, kao ja, vi\u0161e volite indijski orah).<\/p>\n\n\n\n

Pivo sadr\u017ei radioaktivni oblik kalijuma, ali daleko manje<\/a> od onoga \u0161to je u soku od \u0161argarepe (iako ne morate da brinete o zra\u010denju da biste dali prednost prvom u odnosu na drugi). Hajde sada da podignemo ulog: prose\u010dna godi\u0161nja doza jonizuju\u0107eg zra\u010denja koju iskusi radnik u nuklearnoj elektrani je samo ne\u0161to ve\u0107a<\/a> od one kod putnika avio-kompanije koji putuje od Njujorka do Londona i nazad (jer je putnik bli\u017ee svemiru, koji je uzvor svakakvih vrsta jonizuju\u0107eg zra\u010denja, nego kada je na tlu). Ali ni jedno ni drugo ne predstavlja zna\u010dajan rizik po zdravlje. Dakle, stavimo ovu neuku radiofobiju na ropotarnicu istorije. Nije problem u zra\u010denju: ve\u0107 u tome kakvo je ono i u kojoj koli\u010dini.<\/p>\n\n\n\n

Da budemo jasni, ni\u0161ta od ovoga ne zna\u010di da su smrt ili bolest od \u010dernobilske katastrofe bili prihvatljivi. Ni\u0161ta od toga nije bilo prihvatljivo, ali nike ni nu\u017ena i neizbe\u017ena posledica upotrebe nuklearne energije. Katastrofa je bila isklju\u010divo proizvod korumpiranog i umiru\u0107eg staljinisti\u010dkog re\u017eima, a ne same tehnologije nuklearne energije. Okrivljavanje tehnologije<\/em>, a ne sovjetske autokratije, zna\u010di osloba\u0111anje odgovornosti potonje.<\/p>\n\n\n\n

Tekst je prvo objavljen u levi\u010darskom \u0161asopisu Jacobin<\/a>. Sutra \u0107emo objaviti drugi deo feljtona. <\/p>\n\n\n\n

Prevod: Stefan Aleksi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Spor oko nuklearne energije traje ve\u0107 decenijama. Me\u0111utim \u010desto i uporno protivljenje nuklearnoj energiji od strane velikog dela ekolo\u0161kog pokreta<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":711,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,24],"tags":[39],"class_list":["post-710","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-istorija","tag-prevodi"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/710","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=710"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/710\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":718,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/710\/revisions\/718"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/711"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=710"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=710"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=710"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}