{"id":631,"date":"2024-08-03T08:46:47","date_gmt":"2024-08-03T08:46:47","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=631"},"modified":"2024-08-03T08:49:33","modified_gmt":"2024-08-03T08:49:33","slug":"cemu-evropska-komisija-treba-da-tezi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/08\/03\/cemu-evropska-komisija-treba-da-tezi\/","title":{"rendered":"\u010cemu Evropska komisija treba da te\u017ei?"},"content":{"rendered":"\n

Pitanje energetske tranzicije jedno je od centralnih pitanja savreemenog sveta. I \u010dini se da formula prelaska na \u201cobnovljive izvore\u201d energije uglavnom ima dominantnu poziciju. No, nije sve tako jednostavno, pogleda li se malo temeljnije. Povodom politika evropske unije, sajt jedrska.si objavio je nekoliko ta\u010daka-saveta evropskoj uniji.\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nuklearna
Nuklearna elektrana Kr\u0161ko. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Prevodimo u celosti tekst sa portala Jedrska.si\u00a0<\/p>\n\n\n\n

\u010cemu treba da te\u017eimo u Evropskoj komisiji ako \u017eelimo da postignemo i dekarbonizaciju i napredak? Zajedno sa Emilom D\u017eejkobsom, koji je deo holandske pronuklearne zajednice Collectifission, pripremili smo 7 ta\u010daka i sadr\u017eajnih naglasaka koje bismo \u017eeleli da vidimo tokom aktuelnog mandata Evropske komisije.<\/p>\n\n\n\n

1. Odstupanje od direktive o obnovljivim izvorima energije i prelazak na direktivu o \u010distoj energiji<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sada\u0161nja verzija direktive predvi\u0111a da EU mora da koristi najmanje 42,5 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine. Ovu regulativu i koncentraciju treba izbegavati, jer je naherena protiv nuklearne energije. <\/p>\n\n\n\n

Moramo te\u017eiti \u010distoj ili niskougljeni\u010dnoj energiji, a to tako\u0111e zna\u010di napu\u0161tanje biomase.<\/p>\n\n\n\n

2. Uspostavljanje finansiranja velikih projekata u oblasti \u010diste energije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovo bi trebalo da bude samo po sebi razumljivo za nuklearnu energiju, gde finansiranje mo\u017ee iznositi \u010dak 65% ukupnih kapitalnih tro\u0161kova.<\/p>\n\n\n\n

Potreban nam je pristup finansiranju sa niskom kamatnom stopom za sve projekte \u010diste energije. Ako ne \u017eelimo da se napori na dekarbonizaciji razvla\u010de godinama, to se mora obezbediti \u0161to je pre mogu\u0107e. Na primer osnivanjem Me\u0111unarodne banke za nuklearne investicije.<\/p>\n\n\n\n

3. Konkretan i transparentan plan kako posti\u0107i nultu emisiju do 2050. godine <\/strong><\/p>\n\n\n\n

EU nema jasan plan za postizanje \u201eneto nulte emisije\u201c do 2050. godine. Moramo da budemo realni i po\u0161teni o tome kako nameravamo da postignemo dekarbonizaciju. Uklju\u010duju\u0107i tu i realnu sliku svih<\/em> tro\u0161kova.<\/p>\n\n\n\n

4. 50-godi\u0161nji plan i investicije za ubla\u017eavanje klimatskih promena u Evropi i inostranstvu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Klimatske promene se de\u0161avaju sada. Moramo planirati ubla\u017eavanje kako bismo sa\u010duvali planetu pogodnu za \u017eivot. Plan tako\u0111e treba pro\u0161iriti van Evrope, posebno na Afriku.<\/p>\n\n\n\n

5. Konkretni planovi i investicije za dekarbonizaciju industrije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Koristimo mnoge proizvode iz energetski intenzivnih industrija kojima je potrebna dekarbonizacija – \u010delik, plastika, cement, staklo, \u0111ubriva itd. I moramo da prevazi\u0111emo koncepte iz domena fantazije kao \u0161to je obe\u0107anje dekarbonizacije vodonikom. Kada planiramo investicije, moramo biti realni i konkretni.<\/p>\n\n\n\n

6. Ulaganje u adekvatne uslove rada u svim rudnicima – iu zemljama u razvoju iz kojih uvozimo minerale<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Za dekarbonizaciju je potrebno mnogo sirovina, litijuma, bakra i retkih metala. Pogotovo ako \u0107emo ulagati uglavnom samo u sunce i vetar. Moramo ulagati u rudarstvo u Evropi i pobolj\u0161ati uslove u zemljama na koje se trenutno oslanjamo.<\/p>\n\n\n\n

7. Razmatranje tro\u0161kova sistema, a ne samo rada elektrane<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Investitori u energetski sektor gledaju samo na kratkoro\u010dne ekonomske koristi, zbog \u010dega se grade elektrane koje rade najprofitabilnije. Ova metoda favorizuje energiju sunca i vetra, koji su, bar na papiru, najjeftiniji izvori energije. Problem je u tome \u0161to ove elektrane nisu u mogu\u0107nosti da samostalno snabdevaju elektroenergetski sistem, jer su im potrebne elektrane na gas ili ugalj za snabdevanje nedostaju\u0107e proizvodnje tokom lo\u0161ih vremenskih uslova. Ovaj skriveni tro\u0161ak se na kraju prenosi na operatere mre\u017ee i obveznike energije.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e se mora uzeti u obzir tro\u0161ak sistema i koliko efikasno odre\u0111eni izvor energije mo\u017ee da zameni fosilna goriva.<\/p>\n\n\n\n

Pripremili smo i flajer<\/a> koji mo\u017eete preuzeti na svoj ra\u010dunar, od\u0161tampati i koristiti. <\/p>\n\n\n\n

Tekst je originalno objavljen<\/a> na sajtu jedrska.si<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pitanje energetske tranzicije jedno je od centralnih pitanja savreemenog sveta. I \u010dini se da formula prelaska na \u201cobnovljive izvore\u201d energije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":512,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-631","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/631","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=631"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/631\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":633,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/631\/revisions\/633"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/512"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=631"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=631"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=631"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}