{"id":580,"date":"2024-07-20T06:00:00","date_gmt":"2024-07-20T06:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=580"},"modified":"2024-07-19T18:40:49","modified_gmt":"2024-07-19T18:40:49","slug":"csiro-izvestaj-obmanuo-australijsku-javnost-cena-energije-iz-nuklearki-i-dalje-je-konkurentna","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/07\/20\/csiro-izvestaj-obmanuo-australijsku-javnost-cena-energije-iz-nuklearki-i-dalje-je-konkurentna\/","title":{"rendered":"CSIRO izve\u0161taj obmanuo australijsku javnost: cena energije iz nuklearki i dalje je konkurentna \u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Prema tvrdnji australijskog Centra za nezavisne studije (Center for Independent Studies: CIS) , CSIRO izve\u0161taj je obmanuo javnost o ceni elektri\u010dne energije koja bi bila dobijena iz nuklearnih postrojenja. Prema CIS-u, cena elektri\u010dne energije iz nuklearnih postrojenja je zapravo daleko manja nego \u0161to je to procenio CSIRO\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Mo\u017eda
Mo\u017eda \u0107e australija postati poznata i po jo\u0161 ne\u010demu. Sidnejska opera – remek delo moderne arhitekture. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U videu<\/a> koji je objavljen pre nekoliko dana CIS tvrdi da je cena elekri\u010dke energije iz nuklearnih elektrana  koja je u CSIRO izve\u0161taju projektovana previsoka i da je takva zbog toga \u0161to su se u tom izve\u0161taju (maliciozno?) za osnovu izra\u010dunavanja cene energije iz nuklearnih postrojenja uzeli nerealno nepovoljni parametri a u isto vreme su se podcenili kapaciteti i mogu\u0107nosti nuklearnih elektrana. <\/p>\n\n\n\n

Konkretno, u videu se tvrdi da je CSIRO izve\u0161taj kao \u017eivotni vek nuklearnih elektrana uzeo period od samo trideset godina, iako nuklearne elektrane – pokazuje iskustvo svih dr\u017eava koje operi\u0161u njima – imaju \u017eivotni vek od osamdeset godina, a mo\u017eda je mogu\u0107e da \u0107e neke dosti\u0107i \u010dak i \u010ditavu stotinu. A \u017eivotni vek bilo koje instalacije je ozbiljan faktor u ceni kona\u010dnog proizvoda, a to je posebno izra\u017eeno u nuklearnim elektranama jer je najve\u0107i deo tro\u0161ka upravo cena izgradnje dok su operativni tro\u0161kovi nuklearnih elektrana zapravo relativno mali. <\/p>\n\n\n\n

Druga stvar koju je CIS istakao je i to da CSIRO izve\u0161taj uzima kapacitetni faktor (\u201ccapacity factor\u201d. Veoma pojednostavljeno: ukupni procenat vremena koje neko postrojenje provede proizvode\u0107i elektri\u010dnnu energiju) izme\u0111u 53 i 89%, iako je – opet prate\u0107i iskustva dr\u017eava koje u energetskim miksu imaju nuklearna postrojenja – taj faktor za nuklearne elektrane ve\u0107i od 93%, \u010dak i one starijeg dizajna. I ovaj deo cene je ozbiljan faktor u ceni kona\u010dnog proizvoda jer pokazuje koliko \u0107e neko postrojenje tokom svog \u017eivotnog veka zaista i proizvoditi. <\/p>\n\n\n\n

I opet je u nuklearnim postrojenjima ovaj faktor \u010dak i izra\u017eeniji nego u ostalim postrojenjima iz sli\u010dnog razloga: visoke cene izgradnje i niske cene eksploatacije. <\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107a problemati\u010dna stavka je cena nuklearnog goriva. Prema CIS-u, Csiro izve\u0161taj je uzeo jednu od rekordno visokih cena uranijuma (1,10 do 1,30 dolara po gigad\u017eulu) na svetskom tr\u017ei\u0161tu i pretpostavio da bi ta cena ostala aktuelna tokom celog \u017eivotnog veka nuklearnih elektrana, iako je ta cena zapravo aberacija od pravila pa bi trebalo o\u010dekivati da ona padne. <\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak koji CIS izvodi je da bi kona\u010dna cena elektri\u010dne energije dobijene iz nuklearnih elektrana bila zapravo veoma kompetitivna sa cenom energije iz obnovljivih izvora a ne bi imala njene mane: potpunu nepredvidivost i ovisnost o vremenskim prilikama. <\/p>\n\n\n\n

Uz sve to, CIS tako\u0111e navodi i da je CSIRO izve\u0161taj radikalno podcenio ukupnu koli\u010dinu investicija koje bi bile neizbe\u017ene ukoliko bi se australijska vlada odlu\u010dila za isklju\u010divo obnovljive izvore energije kao \u0161to su cene kapaciteta za akumulaciju energije i izgradnju potpuno nove elektromre\u017ee. Uzmu li se i ovi faktori u ra\u010dunicu, za cenu oslanjanja na nepouzdane obnovljive izvore, moglo bi se sagraditi dovoljno nuklearnih kapaciteta kojima bi \u010dak 90% svojih potreba za energijom ova dr\u017eava zadovoljila.\u00a0 <\/p>\n\n\n\n

Da podsetimo, u CSIRO izve\u0161taju<\/a>, koji je objavljen pro\u0161log meseca, tvrdi se da bi bilo koji oblik uklju\u010divanja nuklearne energije u energetski miks Australije bio preskup te da bi elektri\u010dna energija dobijena iz nuklearnih centrala ko\u0161tala \u010dak duplo vi\u0161e nego elektri\u010dna energija dobijena iz obnovljivih izvora energije (u slu\u010daju Australije – to zna\u010di solarni paneli i vetrogeneratori). CIS-ova analiza, me\u0111utim, ovu CSIRO tvrdnju veoma efektno dovodi u pitanje.\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>\n\n\n\n

No, ovaj je slu\u010daj va\u017ean zbog jo\u0161 jedne stvari. Australijski slu\u010daj, naime, daje savr\u0161eni fotorobot savremene javne rasprave na ovu temu i njenih potencijalnih vektora: rasprava je formatirana na liniji obnovljivi izvori energije protiv nuklearne energije a argumente \u0107e gra\u0111ani veoma pa\u017eljivo morati da vagaju. <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prema tvrdnji australijskog Centra za nezavisne studije (Center for Independent Studies: CIS) , CSIRO izve\u0161taj je obmanuo javnost o ceni<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":581,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[22,23,19],"tags":[49],"class_list":["post-580","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-australija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/580","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=580"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/580\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":584,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/580\/revisions\/584"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/581"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=580"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=580"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=580"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}