{"id":535,"date":"2024-07-08T09:00:04","date_gmt":"2024-07-08T09:00:04","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=535"},"modified":"2024-07-08T10:24:53","modified_gmt":"2024-07-08T10:24:53","slug":"plan-rumunije-za-instaliranje-jos-dve-reaktorske-jedinice-dobio-zeleno-svetlo-od-evropske-komisije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/07\/08\/plan-rumunije-za-instaliranje-jos-dve-reaktorske-jedinice-dobio-zeleno-svetlo-od-evropske-komisije\/","title":{"rendered":"Plan Rumunije za instaliranje jo\u0161 dve reaktorske jedinice dobio zeleno svetlo od evropske komisije"},"content":{"rendered":"\n

Evropska komisija dala je svoje pozitivno mi\u0161ljenje o bezbednosnim aspektima planirane izgradnje jo\u0161 dve reaktorske jedinice u Rumuniji <\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Elektrana
Elektrana \u010cernavoda. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Prema planu Rumunije, ove dve reaktorske jedinice bi\u0107e izgra\u0111ene u gradu \u010cernavoda na granici sa Bugarskom gde se ve\u0107 nalaze dve reaktorske jedinice koje su operativne od 1996 i 1997. Godine, a planira se izgradnja jo\u0161 dve koje bi u upotrebu bile pu\u0161tene oko 2030. godine. <\/p>\n\n\n\n

Ovaj korak – pozitivno mi\u0161ljenje evropske komisije povodom projekta – je ina\u010de neophodan, jer prema Euratom sporazumu, kompanije i vlade koje planiraju izgradnju nuklearnih postrojenja o tome moraju da obaveste evropsku komisiju te sa dostignu visoke bezbednosne standarde. Tako je rumunski Energonuclear pre vi\u0161e od godinu dana evropsku komisiju obavestio o planovima pro\u0161irenja kapaciteta i zatra\u017eio njeno mi\u0161ljenje. <\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de plana Rumunije, instaliranje bi trebalo da doda dve reaktorske jedinice na gorepomenute dve ve\u0107 operativne jedinice: u  pitanju se reaktorske jedinice snage od po 706 megavata koje su sa radom po\u010dele jo\u0161 osamdesetih. Tada je plan bio da se u upotrebu uvedu dodatne dve jedinice istog tipa, ali su te planove omeli politi\u010dki doga\u0111aji devedesetih i tranzicija, pa su radovi obustavljeni. <\/p>\n\n\n\n

Sada se, u su\u0161tini, Rumunija vra\u0107a originalnom planu: instaliranju \u010detiri reaktorske jedinice koje bi potnecijalno ovoj zemlji obezbedile oko 40% potreba za elektri\u010dnom energijom. <\/p>\n\n\n\n

Procena je, pritom, da Rumunija – koriste\u0107i nuklearnu energiju – uspeva<\/a> da smanji ispu\u0161tanje ugljen dioksida u atmosferu za nekih deset miliona tona. <\/p>\n\n\n\n

No, postoji jo\u0161 ne\u0161to zanimljivo: u \u010cernozemu, za razliku od ostalih reaktora u regionu i uglavnom u svetu, instalirani su CANDU reaktori (ve\u0107ina reaktorskih jedinica za proizvodnju elektri\u010dne energije u svetu su reaktori sa vodom pod pritiskom koji koriste laku vodu kao moderator i fluid za hla\u0111\u0111enje), kanadski dizajn, po mnogima mo\u017eda i najefikasniji termalni reaktori koji su danas u upotrebi. Kao moderator i fluid za hla\u0111enje ovi reaktori koriste te\u0161ku<\/a> vodu te zbog izuzetnih karakteristika te\u0161ke vode kao moderatora i dobre neutronske ekonomije ovaj reaktor mo\u017ee da koristi prirodni, neoboga\u0107eni uranijum (0.7% uranijuma235U). To ga \u010dini skupljim u u izradi, ali osetno jeftinijim u eksploataciji jer je oboga\u0107ivanje uranijuma skup proces pa je oboga\u0107eni uranijum osetno skuplji od neoboga\u0107enog. No, u samoj Rumuniji ovaj problem je pomalo \u201cofsetovan\u201d jer Rumunija ima funkcionalnu fabriku te\u0161ke vode u gradu Drobeta-Turnu Severin koji se nalazi upravo na na\u0161oj granici.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evropska komisija dala je svoje pozitivno mi\u0161ljenje o bezbednosnim aspektima planirane izgradnje jo\u0161 dve reaktorske jedinice u Rumuniji  Prema planu<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":536,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[44,45],"class_list":["post-535","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-candu","tag-rumunija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/535","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=535"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/535\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":538,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/535\/revisions\/538"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/536"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=535"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=535"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=535"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}