{"id":462,"date":"2024-06-19T08:50:24","date_gmt":"2024-06-19T08:50:24","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=462"},"modified":"2024-06-19T11:23:37","modified_gmt":"2024-06-19T11:23:37","slug":"mali-i-modularni-reaktori-resenje-za-problema-ili-ne","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/06\/19\/mali-i-modularni-reaktori-resenje-za-problema-ili-ne\/","title":{"rendered":"Mali i modularni reaktori\u00a0– re\u0161enje za probleme dekarbonizacije ili ne?"},"content":{"rendered":"\n

Mali i\/ili modularni reaktori u poslednje se vreme predstavljaju kao jedno od mogu\u0107ih re\u0161enja za probleme dekarbonizacije. No, da li je to ba\u0161 tako? <\/strong> <\/p>\n\n\n\n

\"Dijagram
Dijagram Njuskejlovog predloga malog modularnog reaktora. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Istorija nuklearne energije imala je svoje faze i talase: od ranih istra\u017eivanja za vojne potrebe, preko istra\u017eivanja civilne primene nuklearnih tehnologija pa sve do skora\u0161njeg sporog ali temeljnog dru\u0161tvenog otpora ovim tehnologijama. U poslednje vreme, u vreme jednog sporog i te\u0161kog o\u017eivljavanja ovih tehnologija – jedna se klasa nuklearnih reaktora profilisala (i) kao novi buzzword<\/em>: mali modularni reakatori. Naziv donekle navodi na pogre\u0161an put: niti je svaki reaktor malih gabarita modularan niti je svaki modularni malih gabarita – pa bi mo\u017eda najispravnije bilo nazivati ih mali i\/ili modularni. A i na\u0161a je dr\u017eava zainteresovana za ovu tehnologiju. Fokus javnosti je tako pre nekoliko nedelja obrnut u pravcu potencijalnog razvoja saradnje sa nekim stranim partnerom za kupovinu malih modularnih reaktora u nekom trenutku u budu\u0107nosti. A, kao i sve \u0161to ima veze sa nuklearnom energijom, zvu\u010di<\/em> egzoti\u010dno i zanimljivo, a javnost zapravo nije ba\u0161 najbolje upoznata sa ovim stvarima. Pa hajdemo pojasniti da bismo mogli o tome da donosimo neke sudove.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ovog puta, sve je u nazivu: mali reaktori<\/a> su (uglavnom) oni koji imaju snagu do 300 megavata (uglavnom, jer neki imaju ne\u0161to ve\u0107u snagu) i male gabarite. Modularni reaktori, sa druge strane, su oni koji se proizvode tako da omogu\u0107avaju modularno instaliranje – dakle, mo\u017eete instalirati vi\u0161e jedinica sve dok ne postignete neku \u017eeljenu snagu. Pa ako su potrebe recimo 1000 megavata, onda u okviru jednog postrojenja postavite pet reaktora snage od po 200 (na primer). I ovi novi predlo\u017eeni dizajni novih malih i modularnih reaktora pripadaju \u0161etvrtoj generaciji reaktora.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Poslednjih nekoliko godina, dvadesetak otprilike, nastala je \u010ditava proliferacija dizajna malih i modularnih reaktora. Trenutno \u010dak osamdeset<\/a> i ne\u0161to predlo\u017eenih dizajna – ukoliko smo dobro ispratili. Pritom, valja pomenuti da i modularnost i mali gabariti nisu<\/em> sasvim nove stvari: svi reaktorske jedinice koje se proizvode za vojne potrebe (dakle za pokretanje podmornica i brodova, u poslednje vreme i podvodnih dronova, a postojalo je aktivno istra\u017eivanje mogu\u0107nosti da se pokre\u0107u i avioni i rakete (a od ovog poslednjeg se zapravo nije potpuno odustalo)) su u izvesnom smislu male<\/em> a \u010desto su bivale i modularne. Navedimo one koji su i mali i modularni: BM-40A i OK-550 za sovjetske podmornice klase Lira (NATO oznaka: \u201cAlfa\u201d). Oba su bila relativno sli\u010dnog dizajna (brzog spektra i hla\u0111eni olovom uz upotrebu oboga\u0107enog uranijuma kao goriva) i imali su snagu od 155 Mwt (megavata termalne energije). Ovi izuzetni i egzoti\u010dni in\u017eenjerski projekti su svojevremeno omogu\u0107ili toj podmornici da postigne neverovatnu brzinu od 41 \u010dvora (76 km\/h).\u00a0<\/p>\n\n\n\n

\"Apstraktni
Dijagram malog modularnog reaktora sa vodom pod pritiskom. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U civilnoj upotrebi, malim gabaritima i modularnosti se te\u017ei zbog nekoliko okolnosti: modularnost i mali gabariti svakako su sami po sebi privla\u010dni, uz \u010dinjenicu da su zgodno re\u0161enje za male i izolovane zajednice. Ali nekoliko razloga se nalazi iza razvoja ovih tehnologija ba\u0161 u poslednje <\/em>vreme. <\/p>\n\n\n\n

Jedan od osnovnih razloga je fleksibilnost: nekome treba 800 Mwe, nekome 1000, nekome 1200. Pa u skladu sa tim instalirate 4, 5 ili 6 reaktora, prosto ko pasulj (ali samo naizgled). Drugi razlog je najavljena mogu\u0107nost povezivanja na ve\u0107 postoje\u0107e instalacije termoelektrana na ugalj. Dakle, deo instalacije ve\u0107 je tu pa su ukupna ulaganja manja. Ali realnost ovog obe\u0107anja je zapravo veoma upitna – ukoliko se ovo poku\u0161ava, onda svaki takav reaktor mora biti makar malo \u201ctailor made\u201d za svoju aplikaciju i mesto gde se instalira – i ostaje pitanje koliko u tom slu\u010daju ostaje od modularnosti. <\/p>\n\n\n\n

Uz sve to, dizajneri (zapravo, vi\u0161e kompanije koje bi se latile proizvodnje) se nadaju da bi ovo smanjenje gabarita i modularnost omogu\u0107ilo da se modul reaktora ceo transportuje brodom, avionom, kamionom ili vozom do mesta eksploatacije \u0161to bi omogu\u0107ilo da se uspostavi proizvodnja na jednom mestu i time lanac proizvodnje koji bi u ta\u010dki proizvodnje bio sli\u010dan pokretnoj traci, odnosno odre\u0111ena vrsta \u201cmasovne proizvodnje\u201d – pojeftinjuju\u0107i time ceo proces (\u201cobi\u010dni reaktori\u201d moraju da se grade i prave \u201cin situ\u201d). Stoga odre\u0111eni broj dizajna modularnih reaktora su zapravo reaktori sa vodom pod pritiskom u kojima se u jednom modulo nalaze i izmenjiva\u010di i generatori pare (na primer NjuSkejlov i Rols Rojsov predlog su takvi). <\/p>\n\n\n\n

Prednost je i to \u0161to se smanjuje broj regulativnih dozvola koje se moraju imati ne bi li elektrana po\u010dela sa radom. Svaki reaktor (velikog kapaciteta) mora da pro\u0111e \u010ditavu \u0161umu regulativa, testova, provera ne bi li dobio dozvolu za rad – jer svaki je pomalo poseban<\/em>, svaki ima neke svoje specifi\u010dnosti, \u0161to zbog geografskog konteksta, \u0161to zbog trenutka<\/em> u kojem je sagra\u0111en \u0161to zbog ko zna jo\u0161 \u010dega. Mali i modularni reaktori to potencijalno zaobilaze i kompanije se nadaju da \u0107e veliki broj administrativnih dozvola mo\u0107i da se dobije za jedan tip proizvoda<\/em>. A kako je stalno menjanje regulativa jedan od osnovnih razloga zbog kojih je danas cena izgradnje nuklearnih postrojenja astronomska – ovo bi trebalo da u kona\u010dnici osetno smanji cenu izgradnje takvih postrojenja. <\/p>\n\n\n\n

Slede\u0107a stvar je takozvano postepeno finansiranje. Jedan od glavnih problema u finansiranju projekata nuklearnih elektrana je to \u0161to su finansijska sredstva ogromna (i \u010desto nepredvidiva zbog vi\u0161egodi\u0161njeg vremenskog trajanja projekata) i moraju se u ogromnoj meri izdvojiti pre nego \u0161to samo postrojenje po\u010dne sa radom i po\u010dne se \u201cotpla\u0107ivati\u201d. Modularni i mali reaktori to bi tako\u0111e trebalo da zaobi\u0111u: mo\u017eete instalirati jedan, on \u0107e po\u010deti da se otpla\u0107uje, pa je zatim finansijski lak\u0161e podneti instalaciju slede\u0107eg modula i tako dalje.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Na kraju dodajmo i da mali reaktori mogu povremeno da budu i ne\u0161to sigurniji: zbog relativno male snage mogu\u0107e je dizajnirati ih tako da se vi\u0161e oslanjaju na takozvane pasivne sisteme bezbednosti, kao \u0161to je na primer prirodna konvekcija. Dakle, za hla\u0111enje reaktora nakon ga\u0161enja nije<\/em> neophodan spolja\u0161nji izvor cirkulacije fluida za hla\u0111enje (naj\u010de\u0161\u0107e vode) ve\u0107 je dovoljna prirodna cirkulacija. Ovo se veoma \u010desto navodi kao jedna od velikih prednosti ovih modela.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

No, hajdemo u malo \u201cproblemati\u010dnijje\u201d razloge zbog kojih se ovi dizajni razvijaju. Na prvom mestu, mo\u017eda se industrija u ovom smeru kre\u0107e zbog istorijskog, politi\u010dkog i ekonomskog konteksta u kojem se ove tehnologije nalaze. Nekih \u010detrdesetak godina javnost zazire od nuklearne energije (donekle opravdano, donekle ne) prepla\u0161ena trima velikim incidentima ali i zahvaljuju\u0107i upornom radu jednog dela politi\u010dkog spektra pa se administracije vrlo te\u0161ko odlu\u010duju da finansiraju istra\u017eivanja u ovoj sferi. Kompanije se tako, a bogami i fizi\u010dari i in\u017eenjeri – nalaze u problemu. Zato su se kompanije koncentrisale na istra\u017eivanja i dizajniranje novih i malo egzoti\u010dnijih projekata jer se finansije za to lak\u0161e mogu obezbediti a nije nu\u017eno ni da \u201ckona\u010dni proizvod\u201d bude previ\u0161e prakti\u010dan. Pa tako ne treba ni da za\u010dudi \u0161to se od gorepomenutih osamdesetak dizajna samo dva nalaze u upotrebi, dva se nalaze blizu dobijanja dozvola, dok se ve\u0107ina ostalih nalazi tek u ovim ili onim stadijumima razvoja.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

A mo\u017eda su mali i modularni reaktori samo poku\u0161aj da se ispegla \u201clo\u0161 imid\u017e\u201d nuklearnih tehnologija ste\u010den zbog sveukupno tri incidenta i usled kontinuirane kampanje uprene protiv ovih tehnologija. Jednostavno re\u010deno: kada ka\u017eete \u201cmali\u201d mogu\u0107e je da \u0107e ljudi pomisliti da su i potencijalni problemi koji se mogu desiti tako\u0111e \u201cmali\u201d. Ali to ne mora nu\u017eno i da zna\u010di da su sigurniji. Istina, zbog malih gabarita i male termalne snage sasvim je mogu\u0107e dizajnirati ih sa odre\u0111enim brojem pasivnih sigurnosnih mehanizama – na primer sa gorepomenutom prirodnom konvekcijom. Ali modularnost zna\u010di i vi\u0161e ta\u010daka rizika<\/em>: po\u0161to je glavna ideja povezivanje ve\u0107eg broja reaktorskih jedinica do \u017eeljene snage – to onda zna\u010di da postoji ve\u0107i broj sistema koji mogu zakazati. Stoga u kona\u010dnici uop\u0161te nije zagarantovano da su mali reaktori sigurniji, izra\u010dunato po jedinici proizvedene energije. <\/p>\n\n\n\n

Na kraju krajeva, mo\u017eda se mali i modularni reaktori razvijaju da bi omogu\u0107ili i neke oblike me\u0111unarodne dominacije. Jer inherentno \u010dinjenici da se modularni reaktori proizvode negde i \u201cgotovi\u201d donose i (mediji taj proces predstavljaju tako da gotovo da izgleda toliko <\/em>jednostavno) postave i priklju\u010de na turbinu – zna\u010di da u kona\u010dnici transfer znanja potencijalno mo\u017ee biti veoma mali, zna\u010di da se mo\u017eda trajnije ostaje zavisan od tehni\u010dkog \u201cknow how\u201d kompanije sa kojom je ugovor napravljen, da se – na du\u017eem \u0161tapu – ostaje zavisan i od dr\u017eave iz koje je ta kompanija. Naravno, dosta toga zavisi od konkretnog ugovora, ali bojimo se da se nalazimo i na terenu istorijskog konteksta i geopolitike.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

I tako je pre svega nekoliko dana, ovaj \u201chajp\u201d bio izlo\u017een kritici: Institut za ekonomiju energije i finansijsku analizu (Institute for Energy Economics and Financial Analysis – IEEFA) u svom je izve\u0161taju<\/a> o\u0161tro kritikovao ovaj trend. Prema izve\u0161taju, mali modularni reaktori nisu ni jeftiniji, ni efikasniji, ni prakti\u010dniji od klasi\u010dnih reaktora velikog kapaciteta. Uostalom, ukoliko ikada i do\u010dekaju \u0161iroku primenu – uz sve to \u0107e patiti od onoga \u010dega pate sve nove tehnologije: nedovoljno iskustvo u radu sa novim tehnologijama, njihovo dugotrajno ude\u0161avanje, modifikaccija i prilago\u0111avanje i re\u0161avanje svih onih problema za koje jo\u0161 i ne znamo da postoje<\/em>. Tako da je – u kona\u010dnici – zaklju\u010dak da mali i modularni reaktori imaju <\/em>svoje mesto u budu\u0107nosti, ali je veliko pitanje da li su oni zaista i re\u0161enje za sve probleme dekarbonizacije u budu\u0107nosti, kako to mediji \u010desto znaju da predstave – te da bi morali da gledamo i onkraj medijskog hajpa koji se oko ovih tehnologija izgradio.<\/p>\n\n\n\n

Usled medijske aktuelnosti – u bliskoj \u0107emo se budu\u0107nosti ne\u0161to pomnije baviti ovim tehnologijama.  <\/p>\n\n\n\n

Za pomo\u0107 u pisanju ovog teksta ogromna zahvalnost ide Slobodanu Bubnjevi\u0107u – kojem ovom prilikom zahvaljujemo i na podr\u0161ci na\u0161em radu\u00a0<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mali i\/ili modularni reaktori u poslednje se vreme predstavljaju kao jedno od mogu\u0107ih re\u0161enja za probleme dekarbonizacije. No, da li<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":463,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[20],"tags":[33,32],"class_list":["post-462","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tehnologije","tag-mali-reaktori","tag-modularni-reaktori"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/462","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=462"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/462\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":484,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/462\/revisions\/484"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/463"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=462"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=462"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=462"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}