{"id":3923,"date":"2026-11-12T09:46:22","date_gmt":"2026-11-12T09:46:22","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3923"},"modified":"2026-11-12T09:46:23","modified_gmt":"2026-11-12T09:46:23","slug":"nemacka-fosilni-giganti-rwe-i-leag-pobednici-tendera-za-sigurnost-snabdevanja-ekoloska-udruzenja-kritikuju-izostanak-baterijskih-sistema","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/11\/12\/nemacka-fosilni-giganti-rwe-i-leag-pobednici-tendera-za-sigurnost-snabdevanja-ekoloska-udruzenja-kritikuju-izostanak-baterijskih-sistema\/","title":{"rendered":"Nema\u010dka: fosilni giganti RWE i LEAG pobednici tendera za sigurnost snabdevanja, ekolo\u0161ka udru\u017eenja kritikuju izostanak baterijskih sistema"},"content":{"rendered":"\n

U prvom krugu tendera sprovedenom na osnovu nema\u010dkog Zakona o sigurnosti snabdevanja elektri\u010dnom energijom (StromVKG), ugovori za nove kapacitete dodeljeni su isklju\u010divo elektranama na fosilni gas, dok sistemi za baterijsko skladi\u0161tenje energije uop\u0161te nisu pro\u0161li kriterijume konkursa. Ovakav ishod potvrdio je ranija upozorenja Nema\u010dke organizacije za za\u0161titu \u017eivotne sredine (DUH) da od novih subvencija profitiraju veliki fosilni koncerni, dok su druge tehnologije stavljene u nepovoljan polo\u017eaj\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"TE
TE Fokerode u Nema\u010dkoj. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Od ukupno jedanaest elektrana kojima su dodeljeni ugovori, tri pripadaju kompaniji RWE, a \u010dak \u0161est kompaniji LEAG, dok je samo jedan projekat dodeljen nekom komunalnom preduze\u0107u. Prema navodima organizacije DUH (Deutche Umwelthilfe), kompanija LEAG dobijena sredstva koristi za finansiranje konverzije starijih postrojenja sa lignita na fosilni gas, \u0161to je u suprotnosti sa osnovnim ciljem zakona koji je trebalo da podstakne izgradnju potpuno novih kapaciteta. Ovakav ishod je posledica posebnih kriterijuma o radnom veku i izgradnji koji va\u017ee u prva dva kruga aukcija, \u010dime je fakti\u010dki isklju\u010dena ravnopravna tr\u017ei\u0161na utakmica razli\u010ditih tehnologija.<\/p>\n\n\n\n

Savezni direktor organizacije DUH Sa\u0161a Miler-Krener (Sascha M\u00fcller-Kraenner) ocenio je da nema\u010dka vlada primorava potro\u0161a\u010de da pla\u0107aju nove fosilne elektrane pod izgovorom sigurnosti snabdevanja. On je upozorio da zakon preti da dodatno u\u010dvrsti fosilne strukture i tr\u017ei\u0161nu mo\u0107 nekolicine velikih energetskih korporacija, zbog \u010dega je zatra\u017eio temeljnu promenu pravila u narednim krugovima kako bi se omogu\u0107ila fer konkurencija. Zakon o sigurnosti snabdevanja stupio je na snagu u leto 2026. godine, a u prva dva kruga subvencioni\u0161e se po 4,5 gigavata kapaciteta. Planirano je da kasnije aukcije budu tehnolo\u0161ki neutralnije, dok \u0107e se od 2031. godine celokupan sistem finansirati direktno kroz namete na cenu elektri\u010dne energije za krajnje kupce.<\/p>\n\n\n\n

A pogled na mapu platforme Electricity Maps u ovom trenutku (oko deset je bilo sati kad smo pogledali) zaista pokazuje da je primarni izvor elektri\u010dne energije u toj zemlji ugalj, sa udelom od 25 odsto, odmah pored gasa koji proizvodi gotovo identi\u010dni procenat – \u0161to zna\u010d\u010di da trenutno, polovina nema\u010dke enegrije dolazi iz fosilnih goriva. Svezajedno uzev\u0161i, to dovodi do i do toga da ukupni karbonski intenzitet Nema\u010dke energije bude 446 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu. Pore\u0111enja radi, karbonski intenzitet u Srbiji trenutno iznosi 505 grama po kilovat-satu, uprkos tome \u0161to Srbija iz uglja dobija \u010dak 41 odsto elektri\u010dne energije. <\/p>\n\n\n\n

Ovako mala razlika u ukupnom karbonskom otisku, naspram znatno ve\u0107eg procentualnog udela uglja u Srbiji, posledica je na\u010dina na koji se nema\u010dke termoelektrane koriste uglavnom u takozvanom follow-up re\u017eimu rada – one se na dnevnom nivou pale i gase kako bi balansirale mre\u017eu i dnevna pove\u0107anja potra\u017enje i smanjenja proizvodnje iz ostalih izvora, \u0161to je ekstremno karbonski intenzivno po jedinici proizvedene energije. Sa druge strane, Francuska u ovom trenutku predstavlja drugi naj\u010distiji elektroenergetski sistem u Evropskoj uniji, odmah iza \u0160vedske, sa karbonskim otiskom od 59 grama po kilovat-satu.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: Deutsche Umwelthilfe (DUH)<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U prvom krugu tendera sprovedenom na osnovu nema\u010dkog Zakona o sigurnosti snabdevanja elektri\u010dnom energijom (StromVKG), ugovori za nove kapacitete dodeljeni<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3924,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[21,22,23,19],"tags":[36],"class_list":["post-3923","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekologija","category-ekonomija","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-nemacka"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3923","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3923"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3923\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3925,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3923\/revisions\/3925"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3924"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3923"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3923"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3923"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}