{"id":3907,"date":"2026-11-09T06:31:00","date_gmt":"2026-11-09T06:31:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3907"},"modified":"2026-11-08T09:49:45","modified_gmt":"2026-11-08T09:49:45","slug":"daljinsko-grejanje-i-fleksibilnost-finska-kompanija-procenjuje-opcije-za-helsinki","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/11\/09\/daljinsko-grejanje-i-fleksibilnost-finska-kompanija-procenjuje-opcije-za-helsinki\/","title":{"rendered":"Daljinsko grejanje i fleksibilnost: Finska kompanija procenjuje opcije za Helsinki"},"content":{"rendered":"\n

Finska kompanija Helen Ydinvoima Oy pokrenula je postupak procene uticaja na \u017eivotnu sredinu (EIA – Environmental Impact Assessment) za izgradnju male modularne nuklearne elektrane (SMR) namenjene grejanju Helsinkija. Postupak obuhvata analizu tri potencijalne lokacije u gradu: oblasti postoje\u0107ih elektrana Salmisari (Salmisaari) i Vuosari (Vuosaari), kao i lokaciju Norberget u Esterundu (\u00d6stersund)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Helsinki.
Helsinki. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Ovaj projekat predstavlja jedan od prvih primera u svetu gde se SMR planira prvenstveno radi direktnog snabdevanja urbanog sistema daljinskog grejanja toplotnom energijom.<\/p>\n\n\n\n

Tehnolo\u0161ke opcije i tehni\u010dki izazovi varijabilne snage<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Procena uticaja na \u017eivotnu sredinu evaluira\u0107e pet opcija implementacije, uklju\u010duju\u0107i postrojenja koja proizvode isklju\u010divo toplotnu energiju, kao i kogenerativna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektri\u010dne energije:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  • Postrojenje samo za grejanje: maksimalni kapacitet do 600 megavata toplotne snage (reaktorski kapacitet 630 MWt). Ova opcija razmatra se na sve tri lokacije.<\/li>\n\n\n\n
  • Kogenerativno postrojenje (CHP): maksimalni kapacitet od 700 MWt (toplotne snage) 500 MWe (elektri\u010dne snage) a reaktorski kapacitet bi u tom slu\u010daju bio 1.400 megavata toplotne snage. Zbog prostornih ograni\u010denja i potrebe za novim priklju\u010dcima za rashladnu vodu i prenosnu mre\u017eu, za ovu opciju se razmatraju samo Vuosari i Norberget.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

    Ekolo\u0161ka odr\u017eivost i generalni plan projekta<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    U svakom slu\u010daju – u pogledu ekolo\u0161ke odr\u017eivosti, projekat predstavlja niskoemisiono re\u0161enje koje treba da zameni fosilna goriva u sistemu grejanja i pomogne kompaniji Helen da dostigne cilj ugljeni\u010dne neutralnosti do 2040. godine. Kori\u0161\u0107enjem stabilnog izvora energije nezavisnog od vremenskih prilika, ovaj bi projekat smanjio optere\u0107enje na elektroenergetsku prenosnu mre\u017eu i pove\u0107ao energetsku samostalnost Helsinkija i Finske.<\/p>\n\n\n\n

    Konsultantske poslove i studije lokacija za EIA projekat obavlja \u0161vedska in\u017eenjerska kompanija AFRY. Proces EIA odvija\u0107e se u dve faze: nakon faze konsultacija o programu, kona\u010dni izve\u0161taj o proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu bi\u0107e objavljen 2028. godine, kada kompanija planira da donese i kona\u010dnu odluku o izboru lokacije.<\/p>\n\n\n\n

    In\u017einjerski zahtevi\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Sa tehni\u010dke strane, primena nuklearnog reaktora u sistemima daljinskog grejanja nosi specifi\u010dne in\u017eenjerske zaht\u0435\u0432\u0435. Dok su konvencionalni nuklearni reaktori najefikasniji pri radu na konstantnoj, baznoj snazi, reaktor u ovom sistemu mora biti projektovan i prilago\u0111en za \u010de\u0161\u0107e varijacije u snazi (tzv. load-following re\u017eim). Rad postrojenja mora se dinami\u010dki prilago\u0111avati sezonskim i dnevnim fluktuacijama u potra\u017enji za toplotnom energijom u gradu, \u0161to zahteva visok stepen operativne fleksibilnosti reaktorskog jezgra i sekundarnog kola. <\/p>\n\n\n\n

    Generalno – re\u010d dve o tipovima reaktora koji su \u201cpogodniji\u201d ili \u201cmanje pogodni\u201d za ove re\u017eime rada. \u0160to se ti\u010de termalnih lakovodnih reaktora – vrlo bi verovatno efikasniji u ovoj primeni bio reaktor sa klju\u010daju\u0107om vodom. Primarno zbog toga \u0161to je u ovom tipu reaktora jedna vrsta kontrole reaktivnosti struturno ugra\u0111ena u sam dizajn – u ovom tipu reaktora reaktivnost se kontroli\u0161e (i) variranjem protoka vodene pare: variranjem protoka pare varira se i pritisak i koli\u010dina \u201c\u0161upljine\u201d (mehuri\u0107a vodene pare) koji direktno smanjuje ili pove\u0107ava reaktivnost. <\/p>\n\n\n\n

    Sa druge strane, savremeniji dizajni reaktora sa vodom pod pritiskom tako\u0111e imaju ovu mogu\u0107nost (dosta se poslednjih decenija radilo upravo na kapacitetu reaktora da rade u load-following re\u017eimima), mada u efikasnosti i dalje najverovatnije zaostaju za reaktorima sa klju\u010daju\u0107om vodom. <\/p>\n\n\n\n

    Sa tre\u0107e strane – postoje i tehnolo\u0161ki izuzetno napredni dizajni koji tako\u0111e obe\u0107avaju visku efikasnost u ovom \u201cprate\u0107em\u201d modu, ali to sada mo\u017eda i prevazilazi domet ovog teksta. <\/p>\n\n\n\n

    A na sasvim drugom polu – nalazi se i ekonomska dilema: reaktori se dizajniraju ne bi li bili najefikasniji u jednom relativno uskom opsegu snaga, obi\u010dno blizu maksimuma, u kojem su i finansijski<\/em> najefikasniji. Kako \u0107e se to ukalkulisati, ostaje da se vidi – i to je verovatno razlog zbog kojeg se i razmatraju opcije kogenerativnih postrojenja – ali to ostavljamo za neki drugi tekst.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

    Izvor: World Nuclear News (WNN)<\/p>\n\n\n\n

    S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Finska kompanija Helen Ydinvoima Oy pokrenula je postupak procene uticaja na \u017eivotnu sredinu (EIA – Environmental Impact Assessment) za izgradnju<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3908,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[58,21,22,23,20,19],"tags":[69],"class_list":["post-3907","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-ekologija","category-ekonomija","category-studije-slucaja","category-tehnologije","category-vesti","tag-finska"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3907","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3907"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3907\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3910,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3907\/revisions\/3910"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3908"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3907"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3907"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3907"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}