{"id":3878,"date":"2026-11-03T07:01:00","date_gmt":"2026-11-03T07:01:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3878"},"modified":"2026-11-01T08:33:03","modified_gmt":"2026-11-01T08:33:03","slug":"finska-istraga-protiv-gugla-zbog-sece-sume-za-izgradnju-data-centra","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/11\/03\/finska-istraga-protiv-gugla-zbog-sece-sume-za-izgradnju-data-centra\/","title":{"rendered":"Finska: istraga protiv Gugla zbog se\u010de \u0161ume za izgradnju data-centra"},"content":{"rendered":"\n

Finska policija pokrenula je zvani\u010dnu krivi\u010dnu istragu protiv kompanije Tuike Finland (\u0107erke firme Gugla) zbog sumnje na kr\u0161enje zakona o za\u0161titi \u017eivotne sredine na lokaciji planiranog data-centra u op\u0161tini Muhos na severu Finske. Vlasti navode da je kompanija posekla i iskr\u010dila 330 hektara \u0161ume i zapo\u010dela drena\u017eu terena pre nego \u0161to su zavr\u0161ene zakonom obavezne procene uticaja na \u017eivotnu sredinu (EIA)\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Sedi\u0161te
Sedi\u0161te kompanije Gugl. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Slu\u010daj je izazvao ogromnu buru u finskoj javnosti, posebno nakon procena kampanja da je na lokacijama u Muhosu i Otanmakiju pose\u010deno oko 400.000 stabala (250.000 u Muhosu i 150.000 u Otanmakiju) za potrebe megalomanskog AI infrastrukturnog projekta vrednog 13 milijardi evra, koji je Gugl ozna\u010dio kao svoju najve\u0107u investiciju u Evropi. Nadle\u017ene inspekcije su ranije nalo\u017eile obustavu svih pripremnih radova koji menjaju \u017eivotnu sredinu. Iako se finski premijer Petteri Orpo ranije zalagao za privla\u010denje stranih investicija kao nacionalni prioritet, skandal je pokrenuo \u017eestoku nacionalnu debatu o tome \u0161ta masovna izgradnja data-centara zapravo donosi lokalnim zajednicama. Peticiju za stro\u017eu regulaciju i za\u0161titu \u017eivotne sredine potpisalo je vi\u0161e od 93.000 gra\u0111ana, dok stru\u010dnjaci otvoreno upozoravaju da gigantski centri za podatke tro\u0161e ogromne resurse, a lokalnoj zajednici donose minimalne dugoro\u010dne koristi.<\/p>\n\n\n\n

Ovo, me\u0111utim, nije i jedini slu\u010daj u kojem se u Finskoj gra\u0111ani i data centri nalaze u koliziji. Pre samo nekoliko nedelja Gugl i uprava nuklearne elektrane Lovi\u0161a (Loviisa) postogli su dogovor<\/a> prema kome \u0107e polovina elektri\u010dne energije koju ova elektrana bude proizvela u periodu od 2030 do 2040 biti isporu\u010dena Guglu, koji \u0107e je, onda, iskoristiti za pokretanje svojih data centara. <\/p>\n\n\n\n

Komentar<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ekolo\u0161ki skandal u Finskoj ogledalo je \u0161ireg evropskog sukoba izme\u0111u tehnolo\u0161kih gigantskih ambicija za izgradnju ve\u0161ta\u010dke inteligencije i lokalnih ekolo\u0161kih zakona. Dok korporacije poput Gugla poku\u0161avaju da pravdaju kr\u0161enja zakona \u201enejasnim propisima\u201c i \u017eurbom za profitabilnim resursima hladne klime i jeftine struje, lokalni otpor i krivi\u010dne istrage pokazuju da zajednice vi\u0161e nisu spremne da \u017ertvuju prirodu i resurse zarad praznih obe\u0107anja o tehnolo\u0161kom napretku i minimalnog broja novih radnih mesta. <\/p>\n\n\n\n

Naravno, u slu\u010daju deforestacije \u010dak i relativno lako identifikovati kontradiktorne interese: daleko je te\u017ee identifikovati ih kada je u pitanju energetika. Zbog toga je potrebna \u010dak i odre\u0111ena vrsta pozornosti medija i javnosti, pa na\u0161 portal svoj dorpinos daje upravo ovako – stalnim i struktuiranim izve\u0161tavanjem o energetskim politikama i na\u010dinima na koje dr\u017eave re\u0161avaju – ili \u010de\u0161\u0107e \u201cne re\u0161avaju\u201d – problem kojeg bi bilo bolje da \u0161to pre potanemo svesni. <\/p>\n\n\n\n

Izvor: The Guardian<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Finska policija pokrenula je zvani\u010dnu krivi\u010dnu istragu protiv kompanije Tuike Finland (\u0107erke firme Gugla) zbog sumnje na kr\u0161enje zakona o<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":497,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[125,91],"class_list":["post-3878","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-big-tech","tag-data-centri"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3878","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3878"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3878\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3879,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3878\/revisions\/3879"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/497"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3878"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3878"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3878"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}