{"id":3857,"date":"2026-10-28T06:36:00","date_gmt":"2026-10-28T06:36:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3857"},"modified":"2026-10-27T13:36:23","modified_gmt":"2026-10-27T13:36:23","slug":"od-planova-do-realnosti-srednja-evropa-vise-od-polovine-nuklearne-renesanse-eu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/10\/28\/od-planova-do-realnosti-srednja-evropa-vise-od-polovine-nuklearne-renesanse-eu\/","title":{"rendered":"Od planova do realnosti: Srednja Evropa &#8211; vi\u0161e od polovine nuklearne renesanse EU"},"content":{"rendered":"\n<p class=\"wp-block-paragraph\"><strong>Srednja Evropa izrasta u jedno od glavnih sredi\u0161ta povratka nuklearnoj energiji u Evropskoj uniji. Prema izve\u0161taju organizacije GLOBSEC pod nazivom \u201eFrom Plans to Reality: The Future of Nuclear Energy in Central Europe\u201d, objavljenom pre nekoliko dana, nova analiza pokazuju da bi \u0161est zemalja ovog regiona moglo da obezbedi vi\u0161e od polovine ukupno potrebnog novog nuklearnog kapaciteta Evropske unije do 2050. godine\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n<figure class=\"wp-block-image size-large\"><img loading=\"lazy\" decoding=\"async\" width=\"1002\" height=\"1024\" src=\"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/Central_Europe_countries_and_regions-1002x1024.png\" alt=\"Jedna od mogu\u0107ih mapa veoma nestabilne &quot;Centralne Evrope&quot;. Foto: Wikimedia\" class=\"wp-image-3858\" srcset=\"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/Central_Europe_countries_and_regions-1002x1024.png 1002w, https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/Central_Europe_countries_and_regions-293x300.png 293w, https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/Central_Europe_countries_and_regions-768x785.png 768w, https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/Central_Europe_countries_and_regions.png 1218w\" sizes=\"auto, (max-width: 1002px) 100vw, 1002px\" \/><figcaption class=\"wp-element-caption\">Jedna od mogu\u0107ih mapa veoma nestabilne &#8220;Centralne Evrope&#8221;. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Prema procenama Me\u0111unarodne agencije za energiju (IEA), Evropskoj uniji je potrebno pro\u0161irenje nuklearnih kapaciteta za gotovo 40 gigavata kako bi ispunila svoje preuzete klimatske ciljeve do sredine veka. Detaljno pra\u0107enje projekata u Poljskoj, \u010ce\u0161koj, Slova\u010dkoj, Ma\u0111arskoj, Rumuniji i Bugarskoj pokazuje da ovaj region ima 41 validiran projekat izgradnje novih reaktora, ukupnog kapaciteta od 24,3 gigavata, dakle osetno vi\u0161e od pola. A ukoliko bi svi planirani blokovi bili izgra\u0111eni, oni bi pokrili \u010dak 45 odsto ukupne potro\u0161nje elektri\u010dne energije u ovim zemljama iz 2025. godine.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\"><strong>Jaz izme\u0111u planova i gradnje: najve\u0107i rizik u ranoj fazi<\/strong><\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Uprkos velikim ciljevima zapisanim u nacionalnim energetskim i klimatskim strategijama, izve\u0161taj GLOBSEC-a ukazuje na ozbiljan realizacioni rizik:<\/p>\n\n\n\n<ul class=\"wp-block-list\">\n<li>Samo 10 odsto ukupno planiranog kapaciteta je trenutno u fazi fizike gradnje (reaktori Paks 5 i 6 u Ma\u0111arskoj i Mochovce 4 u Slova\u010dkoj).<\/li>\n\n\n\n<li>Jedna tre\u0107ina planiranih kapaciteta nalazi se u naprednoj pripremnoj fazi (poput projekata Lubiatowo-Kopalino u Poljskoj (mada se on u me\u0111uvremenu po\u010deo graditi i nalazi se u veoma po\u010detnim fazama fizi\u010dke izgradnje, ali izgradnja jeste po\u010dela), Dukovany 5 i 6 u \u010ce\u0161koj, Cernavod\u0103 3 i 4 u Rumuniji i Kozloduj 7 u Bugarskoj).<\/li>\n\n\n\n<li>Ostatak (dakle preko polovine) nalazi se tek u osnovnoj pripremnoj fazi, gde projekti istorijski naj\u010de\u0161\u0107e i ostaju zaglavljeni usled prepreka u licenciranju i finansiranju.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\"><strong>Ameri\u010dki tehnolo\u0161ki primat i potpuni izostanak ponu\u0111a\u010da iz EU<\/strong><\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Jedan od najupe\u010datljivijih nalaza izve\u0161taja jeste potpuna promena geopoliti\u010dkog pejza\u017ea nuklearnih dobavlja\u010da u regionu.&nbsp;<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Ameri\u010dki Westinghouse predvodi sa 6,8 gigavata planiranog kapaciteta kroz reaktore AP1000. Slede ga GE Hitachi (sa planiranim projektima u Poljskoj) i ju\u017enokorejski KHNP, koji je odabran za izgradnju novih blokova u \u010de\u0161kim Dukovanima.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">A me\u0111u svim validiranim projektima u regionu ne postoji nijedan dizajn iz zemalja EU. Francuski EDF je u\u010destvovao na tenderu u \u010ce\u0161koj, ali je izgubio od ju\u017enokorejskog konkurenta. Po svemu sude\u0107i &#8211; ukoliko bude do\u0161lo do kontinuiteta (a o tome uskoro jedan ne\u0161to detaljniji tekst, tema je izuzeetno va\u017ena) &#8211; za sada jedan od retkih potencijalnih projekata u Centralnoj evropi koji bi se oslanjao na evropski dizajn bi bio onaj srpski u kojem je EDF sa dizajnom EPR ili EPR2 jedan od potencijalnih dobavlja\u010da. Sve, naravno, ukoliko Srbiju smatramo delom Centralne Evrope, a ne moramo &#8211; samo bele\u017eimo porozne, tanke i \u010desto politi\u010dki dirigovane granice \u201cCentralne Evrope\u201d.&nbsp;<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\"><strong>Drasti\u010dan pad ruskog udela\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">A iako postoje\u0107u flotu regiona \u010dini 19 reaktora (11,7 gigavata) koji su ve\u0107inski sovjetskog dizajna (VVER-440 i VVER-1000), ruska tehnologija trenutno u\u010destvuje sa svega 10 odsto u novim planiranim kapacitetima (nasle\u0111eni projekti u Slova\u010dkoj koji se upravo ovih nedelja pu\u0161taju u rad i Pak\u0161 II u Ma\u0111arskoj).&nbsp;&nbsp;<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\"><strong>Mali modularni reaktori (SMR): ograni\u010den napredak u praksi<\/strong><\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Iako se mali modularni reaktori (SMR) spominju u strate\u0161kim dokumentima svih \u0161est zemalja, oni u praksi jo\u0161 uvek nisu odmakli. Od ukupnog kapaciteta, na SMR otpada 6,2 giga (oko \u010detvrtine), ali se svi validirani SMR projekti nalaze u najranijoj fazi pripreme (Rumunski projekat NuScale u Doice\u0161ti-ju s ocenom spremnosti 3\/10, te poljski projekti GE Hitachi i Rolls-Royce s ocenama 2\/10 i 1\/10). Mi, pak, dodajemo da su i ovo mo\u017eda poprili\u010dno optimisti\u010dne ocene s obzirom da se oslanjaju na odve\u0107 optimisti\u010dne ocene spremnosti SMR tehnologija koje daju &#8211; kompanije koje ih proizvode.&nbsp;<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">A na kraju krajeva i ekonomska isplativost SMR-a direktno zavisi od serijske proizvodnje (&#8220;efekta flote&#8221;), koji nije vidljiv ni u regionu ni globalnno &#8211; trenutno se samo jedan SMR reaktor nalazi u \u201cserijskoj proizvodnji\u201d.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\"><strong>Preporuke za uspe\u0161nu realizaciju<\/strong><\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Izve\u0161taj nudi 17 klju\u010dnih preporuka podeljenih u \u010detiri oblasti:<\/p>\n\n\n\n<ul class=\"wp-block-list\">\n<li>Strategija i planiranje: uspostavljanje nadstrana\u010dkog konsenzusa (po uzoru na \u010de\u0161ko nadpartijsko telo) kako politi\u010dke promene ne bi prekidale projekte koji traju i do dve decenije, i uskla\u0111ivanje vremenskih okvira izgradnje me\u0111u susedima kako bi se izbeglo otimanje oskudne stru\u010dne radne snage.<\/li>\n\n\n\n<li>Regulatorni okvir: pove\u0107anje finansiranja nacionalnih regulatora pre pristizanja formalnih zahteva za licenciranje, uvo\u0111enje zakonskih rokova za izdavanja dozvola i prekid sa praksom uvo\u0111enja preterano konzervativnih nacionalnih zahteva ( takozvani &#8220;gold-plating&#8221; &#8211; izuzetno izra\u017een u Velikoj Britaniji na primer, gde neracionalno visoki standardi bezbednosti uslovljavaju stra\u0161ne cene dva nova projekta).<\/li>\n\n\n\n<li>Dr\u017eavna pomo\u0107 i finansiranje: GLOBSEC apeluje na Evropsku uniju i Eurostat da unapred razjasne kako \u0107e se finansijski modeli nuklearki (koji prelaziti 5 odsto BDP-a jedne zemlje) tretirati u odnosu na pravila o javnom dugu i deficitu.<\/li>\n\n\n\n<li>Radna snaga i regionalna saradnja: pravovremena reforma radnog i imigracionog zakonodavstva za inostrane stru\u010dnjake i stvaranje stalnih regionalnih kanala za razmenu iskustava.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\"><strong>Komentar<\/strong><\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Naravno &#8211; posebno nam je drago \u0161to je ba\u0161 Centralna Evropa istaknuta kao u izvesnom smislu \u201cpredvodnik\u201d Evrope &#8211; i dodajemo da je kona\u010dno do\u0161lo i to priznanje. Svakako &#8211; nekoliko je ovde lekcija, ali koncentri\u0161imo se na jednu &#8211; EPR. Francuski EPR reaktorski dizajn je \u201cprein\u017einjerizovan2, nema nikakve sumnje, tamo gde se gradi, njegova je cena ogromna, svakako daleko ve\u0107a nego kod bilo kog drugog konkurenta; u Velikoj Britaniji, cene dva EPR-a koji se grade i sada su ve\u0107 potpuno sulude. Ono \u0161to EDF mora da uradi je da na\u0111e na\u010din za smanjenje cene, zaista mora.&nbsp;<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">A \u0161to se ti\u010de Srbije &#8211; manje vi\u0161e je jasno da je EDF potenciijalno jedini partner sa kojim je mogu\u0107e zaklju\u010diti ovaj posao &#8211; Rosatom je po mnogo \u010demu pogodan i povoljan, ali geopoliti\u010dki te\u0161ko da \u0107e nama biti dozvoljena potpuna autonomija u odlu\u010divanju. KHNP je gotovo sigurno sa Vestinghausom dogovorio podelu tr\u017ei\u0161ta pa se ne\u0107e ni nuditi, a za adopciju Vestinghausa je potrebna veoma ozbiljna doma\u0107a izgra\u0111ena ekspertiza (zboog odre\u0111enih istorijsko tehnolo\u0161kih okolnosti, da ne ulazimo sada u to). Odnosno &#8211; mi na horizontu potencijalno imamo samo EDF-ov EPR (ili EPR2). I ne bi bilo lo\u0161e da po\u010dnemo da radimo na sopstvenim kapacitetima ne bi li se emencipovali iz ograni\u010denja koja smo pomalo sami sebi nametnuli.&nbsp;<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">A ceo izve\u0161taj mo\u017eete pro\u010ditati i <a href=\"https:\/\/www.globsec.org\/sites\/default\/files\/2026-10\/From%20Plans%20to%20Reality_The%20Future%20of%20Nuclear%20Energy%20in%20Central%20Europe.pdf\">ovde<\/a>.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Izvor: GLOBSEC&nbsp;<\/p>\n\n\n\n<p class=\"has-text-align-right wp-block-paragraph\">S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>Srednja Evropa izrasta u jedno od glavnih sredi\u0161ta povratka nuklearnoj energiji u Evropskoj uniji. Prema izve\u0161taju organizacije GLOBSEC pod nazivom<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3858,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[58,22,20,19],"tags":[],"class_list":["post-3857","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-ekonomija","category-tehnologije","category-vesti"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3857","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3857"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3857\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3859,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3857\/revisions\/3859"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3858"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3857"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3857"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3857"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}