{"id":3844,"date":"2026-10-26T06:51:00","date_gmt":"2026-10-26T06:51:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3844"},"modified":"2026-10-24T10:19:24","modified_gmt":"2026-10-24T10:19:24","slug":"slovenija-razmatra-opcije-trajnog-odlaganja-zajednicko-odlagaliste-za-krsko-i-reaktor-triga-ii-najisplativije-resenje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/10\/26\/slovenija-razmatra-opcije-trajnog-odlaganja-zajednicko-odlagaliste-za-krsko-i-reaktor-triga-ii-najisplativije-resenje\/","title":{"rendered":"Slovenija razmatra opcije trajnog odlaganja: zajedni\u010dko odlagali\u0161te za Kr\u0161ko i reaktor TRIGA II najisplativije re\u0161enje"},"content":{"rendered":"\n

Ameri\u010dka kompanija Deep Isolation izradila je studiju procene tro\u0161kova za slovena\u010dku Agenciju za radioaktivni otpad (ARAO), koja je pokazala da je ekonomski daleko opravdanije da se iskori\u0161\u0107eno nuklearno gorivo iz istra\u017eiva\u010dkog reaktora TRIGA II odla\u017ee na istoj lokaciji i u istom sistemu dubokog geolo\u0161kog odlagali\u0161ta zajedno sa gorivom iz Nuklearne elektrane Kr\u0161ko<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Kr\u0161ko.
Kr\u0161ko. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Prema nalazu ove studije, izgradnja samostalnog odlagali\u0161ta u dubokim bu\u0161otinama (deep borehole) samo za potrebe reaktora TRIGA II ko\u0161tala bi oko 65,6 miliona evra. Sa druge strane, integrisanje male koli\u010dine goriva iz ovog istra\u017eiva\u010dkog reaktora (ukupno 84 gorivna elementa koji staju u samo jedan univerzalni kanister) u budu\u0107e odlagali\u0161te za NE Kr\u0161ko donosi tek neznatno pove\u0107anje ukupnih tro\u0161kova. Razlog le\u017ei u tome \u0161to fiksni tro\u0161kovi uspostavljanja samog postrojenja i infrastrukture nastaju nezavisno od toga kolika je koli\u010dina otpada koji se odla\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, reaktor TRIGA II sa radom je po\u010deo 1960-ih godina na Institutu \u201eJo\u017eef Stefan\u201c kod Ljubljane, gde slu\u017ei za proizvodnju radioizotopa u medicinske svrhe i za obuku stru\u010dnjaka, a njegovo ga\u0161enje planirano je za 2043. godinu – kada isti\u010de i produ\u017eeni radni vek NE Kr\u0161ko.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je tehnologija odlaganja u duboke bu\u0161otine?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Odlaganje radioaktivnog otpada u duboke bu\u0161otine predstavlja koncept trajne geolo\u0161ke izolacije koji se razmatra jo\u0161 od 1950-ih godina, ali do sada nigde u svetu nije komercijalno primenjen. Kompanija Deep Isolation razvila je i patentirala tehnologiju koja direktno koristi opremu i standardne metode bu\u0161enja iz naftne i gasne industrije.<\/p>\n\n\n\n

Koncept predvi\u0111a da se hermeti\u010dki zatvoreni, na koroziju otporni \u010deli\u010dni kanisteri (pre\u010dnika 22\u201333 cm) spu\u0161taju u bu\u0161otine iskopane u stenskim formacijama koje su stabilne stotinama miliona godina. Sama bu\u0161otina po\u010dinje vertikalnim segmentom, a zatim se zakrivljenjem prevodi u skoro horizontalni \u201esekstor za odlaganje\u201c du\u017eine do 3,2 kilometra, na dubinama od nekoliko stotina metara do \u010dak tri kilometra ispod povr\u0161ine Zemlje. Kada se kanisteri polo\u017ee, vertikalni pristupni kanal se trajno pe\u010dati stenskim materijalom, bentonitnom glinom i specijalnim smesama. <\/p>\n\n\n\n

Ovaj metod se razlikuje od standardnijeg metoda koji se tako\u0111e razmatra kao \u0161to je Onkalo u kojem se nuklearni otpad odla\u017ee u klasi\u010dno izra\u0111ena rudarska okna. <\/p>\n\n\n\n

Komentar<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iako je tehnologija odlaganja u duboke bu\u0161otine jo\u0161 uvek u fazi ispitivanja i nema komercijalnu primenu u svetu, ova studija za Sloveniju nagla\u0161ava klju\u010dni princip upravljanja nuklearnim otpadom: ekonomiju obima. Male koli\u010dine iskori\u0161\u0107enog goriva iz istra\u017eiva\u010dkih ili edukativnih reaktora ne opravdavaju pojedina\u010dne kapitalne investicije u posebna odlagali\u0161ta. Zato je spajanje inventara sa velikim komercijalnim elektranama jedini racionalan i finansijski odr\u017eiv put. Ova tema nosi va\u017ene pouke i za na\u0161 region: svaka budu\u0107a odluka o razvoju nuklearnih kapaciteta ili upotrebi istra\u017eiva\u010dkih reaktora mora od prvog dana ra\u010dunati na strategiju i tro\u0161kove trajnog zbrinjavanja radioaktivnog otpada, gde regionalna saradnja i objedinjavanje resursa predstavljaju najracionalniji model. <\/p>\n\n\n\n

Ali jo\u0161 jednom dodajemo: nismo sigurni da je trajno odlaganje istro\u0161enog nuklearnog goriva – samo po sebi – ekonomski pametan potez. Istro\u0161eno nuklearno goriva, naime, nije zapravo \u201cistro\u0161eno\u201d, jer se u njmu i dalje nalazi najve\u0107i procenat nuklearnog materijala koji bi se reprocesovanjem mogao iznova iskoristiti. <\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ameri\u010dka kompanija Deep Isolation izradila je studiju procene tro\u0161kova za slovena\u010dku Agenciju za radioaktivni otpad (ARAO), koja je pokazala da<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3485,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[65,68],"class_list":["post-3844","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-slovenija","tag-trajna-odlagalista"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3844","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3844"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3844\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3845,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3844\/revisions\/3845"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3485"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3844"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3844"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3844"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}