{"id":3813,"date":"2026-10-20T06:35:00","date_gmt":"2026-10-20T06:35:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3813"},"modified":"2026-10-19T19:39:16","modified_gmt":"2026-10-19T19:39:16","slug":"novi-uspon-ai-i-zelena-tranzicija-izmedu-energetske-gladi-socijalnih-rizika-i-klimatskih-resenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/10\/20\/novi-uspon-ai-i-zelena-tranzicija-izmedu-energetske-gladi-socijalnih-rizika-i-klimatskih-resenja\/","title":{"rendered":"Novi uspon AI i zelena tranzicija: izme\u0111u energetske gladi, socijalnih rizika i klimatskih re\u0161enja"},"content":{"rendered":"\n

Ubrzani razvoj ve\u0161ta\u010dke inteligencije (AI) i prelazak na obnovljive izvore energije temeljno menjaju globalnu ekonomiju. Me\u0111utim, dva nova izve\u0161taja i analize upozoravaju na kompleksne izazove koje ovaj proces donosi – od opasnosti od socijalne isklju\u010denosti do energetske prenapregnutosti infrastrukture<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Data
Data centar u Nju Orleansu. Foto: Wikimedia. Photo_of_New_Orleans_Data_Center<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

UN upozorava: AI i energetska tranzicija prete da prodube nejednakosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U novom izve\u0161taju Odeljenja UN za ekonomska i socijalna pitanja (DESA) isti\u010de se da brze tehnolo\u0161ke i energetske transformacije stvaraju ogromne prilike, ali i direktno prete da ostave ranjive grupe iza sebe. \u017dene, mladi, osobe sa invaliditetom i zajednice sa niskim prihodima posebno su izlo\u017eeni riziku ukoliko nemaju pristup novim tehnologijama i prekvailfikacijama.<\/p>\n\n\n\n

UN nagla\u0161ava da socijalna inkluzija nije samo moralno, ve\u0107 i ekonomsko pitanje – pro\u0161irenje prilika na marginaizovane grupe ja\u010da ljudski kapital, inovacije i otpornost celog dru\u0161tva. Generalni sekretar UN Antonio Gutere\u0161 poru\u010dio je da vlade moraju hitno ulagati u kontinuiranu obuku radnika \u010dija su radna mesta ugro\u017eena automatizacijom, ali i pru\u017eiti direktnu podr\u0161ku zajednicama koje zavise od fosilnih goriva tokom prelaska na \u010distu energiju. Tako\u0111e, UN poziva da se rast vi\u0161e ne meri isklju\u010divo dru\u0161tvenim proizvodom (BDP), ve\u0107 i smanjenjem siroma\u0161tva i za\u0161titom \u017eivotne sredine.<\/p>\n\n\n\n

\"Guglov
Google Data Center, Council Bluffs Iowa<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

The Conversation: koliko AI zaista tro\u0161i, a koliko mo\u017ee da pomogne planeti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Paralelno sa socijalnim pitanjima, analiza objavljena u The Conversation bavi se energetskom i klimatskom dimenzijom AI buma. Prema podacima Me\u0111unarodne agencije za energiju (IEA), potro\u0161nja struje za treniranje i pokretanje velikih jezi\u010dkih modela porasla je \u010dak deset puta od kraja 2022. godine. Tipi\u010dan data centar (“podatkovni centar” je, proverili smo, pravilni oblik – mada ne garantujemo da \u0107emo ga ekskluzivno koristiti) usmeren na AI tro\u0161i elektri\u010dnu energiju kao 100.000 doma\u0107instava, pri \u010demu se prognozira da bi budu\u0107i centri mogli tro\u0161iti i do 20 puta vi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, autor teksta nagla\u0161ava da AI trenutno tro\u0161i oko 155 terat\u010dasova (TWh) godi\u0161nje – \u0161to je oko 0,5% svetske elektri\u010dne energije, odnosno 0,1% ukupne globalne energije. Glavni problem nije ukupna globalna potro\u0161nja, ve\u0107 lokalno optere\u0107enje mre\u017ea u mestima gde se podatkovni centri grupi\u0161u (poput Irske ili Severne Vird\u017einije). S druge strane, napredak u efikasnosti po jednom zadatku biva poni\u0161ten takozvanim D\u017eevonsovim paradoksom – \u0161to je tehnologija efikasnija, to je potra\u017enja za njom ve\u0107a (Google je, na primer, zabele\u017eio sedmostruki rast kori\u0161\u0107enja AI tokena na mese\u010dnom nivou).<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, AI nudi i ogromne mogu\u0107nosti za klimatsko planiranje. Primer je AI model Evropskog centra za srednjoro\u010dne vremenske prognoze (AIFS), koji sa znatno manje energije pru\u017ea preciznije prognoze ekstremnih vremenskih prilika od tradicionalnih fizikalnih modela. AI bi ubudu\u0107e mogao pomo\u0107i i samom UN-ovom IPCC-u u br\u017eoj analizi podataka i dono\u0161enju odluka o upravljanju energetskom tranzicijom. Zaklju\u010dak analize jeste da energetska glad AI-ja mo\u017eda nije onoliko katastrofalna koliko se strahovalo, ali da kona\u010dan uticaj ne\u0107e zavisiti od samih \u010dipova, ve\u0107 od na\u010dina na koji dru\u0161tvo i institucije budu upravljale ovom tehnologijom.<\/p>\n\n\n\n

Komentar<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Preklapanje ova dva izve\u0161taja jasno ukazuje na su\u0161tinu moderne energetske i digitalne transformacije: i ve\u0161ta\u010dka inteligencija i zelena tranzicija zahtevaju masivnu baznu energiju i ozbiljno institucionalno usmeravanje. Dok se javna debata \u010desto polarizuje na to da li je AI \u201eklimatski negativac\u201c ili \u201espasitelj\u201c, mi dodajemo i da je problem u tome \u0161to ve\u0161ta\u010dka inteligencija prakti\u010dno ima neograni\u010dene resurse i neograni\u010dene potrebe, te da mi kao zajednice, ali i kao jedna velika glovalna zajednica – pod hitno moramo da po\u010dnemo ozbiljnije da razmi\u0161ljamo o veoma opasnom pravcu u koji smo se uputili.

Mnogo puta smo ovde upozoravali, ali \u0107emo jo\u0161 jednom: mi i velike tehnolo\u0161ke kompanije se nalazimo na kursevima koji nas pre ili kasnije vode ka sudaru. <\/p>\n\n\n\n

Izvori: UN News \/ The Conversation<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ubrzani razvoj ve\u0161ta\u010dke inteligencije (AI) i prelazak na obnovljive izvore energije temeljno menjaju globalnu ekonomiju. Me\u0111utim, dva nova izve\u0161taja i<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3164,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[20,19],"tags":[91,128],"class_list":["post-3813","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tehnologije","category-vesti","tag-data-centri","tag-vestacka-inteligencija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3813","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3813"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3813\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3814,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3813\/revisions\/3814"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3164"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3813"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3813"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3813"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}