{"id":3794,"date":"2026-10-15T07:57:59","date_gmt":"2026-10-15T07:57:59","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3794"},"modified":"2026-10-15T07:58:00","modified_gmt":"2026-10-15T07:58:00","slug":"kina-jaca-regulatorni-aparat","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/10\/15\/kina-jaca-regulatorni-aparat\/","title":{"rendered":"Kina ja\u010da regulatorni aparat\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Kina formirala dva posebna odeljenja za bezbednost izgradnje i bezbednost rada nuklearki\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Kinesko Ministarstvo ekologije i \u017eivotne sredine (MEE) osnovalo je dva nova specijalizovana sektora – Odeljenje za nadzor bezbednosti izgradnje nuklearnih elektrana i Odeljenje za nadzor bezbednosti rada nuklearnih elektrana – u cilju dodatnog ja\u010danja i resorne specijalizacije nacionalnog okvira za nuklearnu bezbednost.<\/p>\n\n\n\n

Potez dolazi u trenutku kada kineski nuklearni sektor ulazi u fazu ubrzanog razvoja i ekspanzije. Prema re\u010dima Donga Baotonga, \u0161efa Nacionalne uprave za nuklearnu bezbednost (NNSA), Kina trenutno zauzima prvo mesto u svetu po broju reaktora u izgradnji i drugo po broju operativnih jedinica, sa ukupno 65 licenciranih reaktorskih blokova. Prognoze ukazuju da \u0107e tokom slede\u0107ih 15. Godina, odnosno, slede\u0107a tri petogodi\u0161nja plana (2026\u20132030), Kina izbiti na prvo mesto u svetu po broju aktivnih reaktora, dok se do 2030. godine o\u010dekuje da broj licenciranih jedinica dostigne blizu 100. Trenutno najvi\u0161e operativnih reaktora se nalazi u SAD – gde rade 94 komercijalna nuklearna reaktora. <\/p>\n\n\n\n

Direktor Kineskog centra za istra\u017eivanje ekonomike energije pri Univerzitetu u Sijamenu, Lin Bo\u0107ijang, istakao je da rastu\u0107i broj reaktora u radu i izgradnji donosi kompleksnije regulatorne izazove koji zahtevaju precizniji i specijalizovaniji nadzor. Nadzor bezbednosti, prema njegovim re\u010dima, mora obuhvatiti ceo \u017eivotni ciklus nuklearnih postrojenja – od projektovanja, izgradnje i komercijalne eksploatacije, do produ\u017eenja radnog veka, dekomisije i upravljanja radioaktivnim otpadom.<\/p>\n\n\n\n

Pored klasi\u010dnih energetskih reaktora, najavljeno je da \u0107e krovni sistem nadzora pokrivati i objekte za nuklearnu fuziju, objekte gorivnog ciklusa i izvore zra\u010denja, uz paralelno ja\u010danje kadrovskih kapaciteta i stru\u010dnih resursa u samom regulatornom telu.<\/p>\n\n\n\n

Priznajemo – ovo formiranje posebnih odeljenja za razdvajanje nadzora nad izgradnjom i nad bezbedno\u0161\u0107u rada reaktora pokazuje odre\u0111eni nivo \u201cinstitucionalne zrelosti\u201d kineskog nuklearnog sektora, kao i to da taj sektor zaista prolazi neke ne\u0161to kompleksnije procese dok poku\u0161ava da pomiri kontradiktorne okolnsti – zahtev za bezbedno\u0161\u0107u sektora i zahtev za njegovom ekspanzijom. Kako \u0107e to na kraju funkcionisati u praksi, ostaje pitanje, pa \u0107emo ovu situaciju pa\u017eljivo pratiti: iako javnost za ovakve teme ima relativno malo interesovanja, veoma je va\u017eno ispratiti upravo ovakve administrativne manevre i njihove prakti\u010dne posledice. <\/p>\n\n\n\n

Izvor: Global Times <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kina formirala dva posebna odeljenja za bezbednost izgradnje i bezbednost rada nuklearki\u00a0 Kinesko Ministarstvo ekologije i \u017eivotne sredine (MEE) osnovalo<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1369,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[53,230],"class_list":["post-3794","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-kina","tag-regulatorni-sistemi"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3794","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3794"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3794\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3795,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3794\/revisions\/3795"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1369"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3794"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3794"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3794"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}