{"id":3787,"date":"2026-10-14T08:35:30","date_gmt":"2026-10-14T08:35:30","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3787"},"modified":"2026-10-14T08:35:31","modified_gmt":"2026-10-14T08:35:31","slug":"marija-deuric-u-avinjonu-srbija-mora-da-odgovori-na-neka-temeljnija-pitanja-i-pre-izbora-tehnologije-i-partnera","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/10\/14\/marija-deuric-u-avinjonu-srbija-mora-da-odgovori-na-neka-temeljnija-pitanja-i-pre-izbora-tehnologije-i-partnera\/","title":{"rendered":"Marija Deuri\u0107 u Avinjonu: Srbija mora da odgovori na neka temeljnija pitanja i pre izbora tehnologije i partnera\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Direktorka predstavni\u0161tva dr\u017eavne korporacije \u201eRosatom\u201c u Srbiji, Marija Deuri\u0107, istakla je klju\u010dne aspekte tehnolo\u0161kog liderstva i perspektive razvoja nuklearnih programa, sa posebnim osvrtom na poziciju Srbije. Prema njenim re\u010dima, Srbija nije novajlija, ali pred njom se nalaze kompleksne odluke na koje \u0107e morati da odgovori pre nego izabere konkretnu tehnologiju\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Marija
Marija Deuri\u0107 na kongresu u Avinjonu. Foto: Rosatom<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Govore\u0107i na centralnom panelu posve\u0107enom nuklearnoj renesansi i me\u0111unarodnoj saradnji, Deuri\u0107 se posebno dotakla izazova sa kojima se suo\u010davaju zemlje koje tek uvode ili obnavljaju nuklearni program (Eng: newcomer countries). Povodom situacije u Srbiji nakon ukidanja moratorijuma 2024. godine, naglasila je da stvaranje realnog nacionalnog potencijala zahteva jasne odgovore na klju\u010dna pitanja pre izbora samog reaktora ili tehnolo\u0161kog partnera: <\/p>\n\n\n\n

\u201ePre nego \u0161to se izabere reaktor ili tehnolo\u0161ki partner, neophodno je odgovoriti na klju\u010dna pitanja: za\u0161to nam je potrebna nuklearna energija, koja snaga odgovara na\u0161oj mre\u017ei, kako \u0107emo je finansirati, ko \u0107e upravljati elektranom i ko \u0107e imati znanje za rukovo\u0111enje ovim programom u narednih 60 ili 80 godina. Uloga globalnog partnera nije u stvaranju zavisnosti, ve\u0107 u pru\u017eanju pomo\u0107i da se izbegnu gre\u0161ke, ali vlada te zemlje mora ostati gospodar procesa\u201c, ukazala je Deuri\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Ona je podsetila na istorijske temelje koje Srbija ve\u0107 poseduje kroz tradiciju Instituta \u201eVin\u010da\u201c i nauk Pavla Savi\u0107a, naglasiv\u0161i da Srbija nije potputni novajlija u nuklearnoj nauci: \u201eIza\u017eov nije u zameni sopstvene pameti stranim iskustvom, ve\u0107 u objedinjavanju univerziteta, instituta i privrede u sna\u017ean doma\u0107i ekosistem. Tehnologija se mo\u017ee uvesti, ali se 20-godi\u0161nje iskustvo ne mo\u017ee nadoknaditi za dve godine.\u201c <\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, njena poruka dolazi sa Me\u0111unarodnog kongresa mladih stru\u010dnjaka nuklearnog sektora (IYNC 2026) u Avinjonu, koji je pod sloganom \u201eLanac promena\u201c okupio stru\u010dnjake iz vi\u0161e od 50 zemalja i koji je otvoren uz u\u010de\u0161\u0107e generalnog direktora IAEA Rafaela Grosija. <\/p>\n\n\n\n

A pored Srbije, Deuri\u0107 je govorila i o samoj kompaniji \u010diji je predstavnik, pa je tako – predstavljaju\u0107i kapacitete Rosatoma – navela i da ova korporacija trenutno gradi 28 od ukupno 32 nuklearna energobloka koji se izvoze \u0161irom sveta, \u0161to \u010dini skoro 90% globalnog izvoznog tr\u017ei\u0161ta izgradnje nuklearnih elektrana. Pored toga, istakla je projekat u Uzbekistanu kao jedini na svetu koji kombinuje reaktore male i velike snage, kao i napredak ka potpunom zatvaranju nuklearnog gorivnog ciklusa. Ona je definisala i savremenu tehnolo\u0161ku autonomiju ne kao puko samostalno pravljenje svake komponente, ve\u0107 kao sposobnost dr\u017eave da razume svoj izbor, kontroli\u0161e program i ravnopravno pregovara sa partnerima.<\/p>\n\n\n\n

Komentar\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Poruke izre\u010dene u Avinjonu poga\u0111aju u samu sr\u017e izazova sa kojim se Srbija suo\u010dava – ali i onoga \u010dime se Nuklearna Perspektiva bavi.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Odluka o ukidanju moratorijuma i deklarativna opredeljenost za nuklearnu energiju bezvredne su ukoliko se paralelno ne pristupi sistemskoj obnovi doma\u0107e kadrovske i nau\u010dne baze. Prebacivanje te\u017ei\u0161ta na stvaranje doma\u0107eg obrazovnog i nau\u010dnog \u201cekosistema\u201c i ja\u010danje institucionalnog znanja jeste jedini put da Srbija u potencijalne pregovore sa bilo kojim tehnolo\u0161kim partnerom – bilo da je re\u010d o Rosatomu, EDF-u, KHNP-u ili nekom \u010detvrtom dobavlja\u010du – u\u0111e kao suvereni investitor, a ne samo kao pasivni kupac tehnologije.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: Rosatom<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Direktorka predstavni\u0161tva dr\u017eavne korporacije \u201eRosatom\u201c u Srbiji, Marija Deuri\u0107, istakla je klju\u010dne aspekte tehnolo\u0161kog liderstva i perspektive razvoja nuklearnih programa,<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3789,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[19],"tags":[46],"class_list":["post-3787","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-srbija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3787","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3787"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3787\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3790,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3787\/revisions\/3790"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3789"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3787"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3787"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3787"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}