{"id":3749,"date":"2026-10-08T07:57:21","date_gmt":"2026-10-08T07:57:21","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3749"},"modified":"2026-10-08T07:57:22","modified_gmt":"2026-10-08T07:57:22","slug":"rusija-kljucna-oprema-za-brest-od-300","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/10\/08\/rusija-kljucna-oprema-za-brest-od-300\/","title":{"rendered":"Rusija: klju\u010dna oprema za BREST-OD-300"},"content":{"rendered":"\n

U turbinskoj hali inovativnog brzog oplodnog reaktora BREST-OD-300 koji se gradi u gradu Seversku u Tomskoj oblasti, uspe\u0161no su postavljena dva separatora pare. Svaka od ovih komponenti visoka je 16 metara i te\u0161ka po 95 tona, saop\u0161tila je ruska dr\u017eavna korporacija Rosatom<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nuklearna
Nuklearna elektrana u Belojarsku gde se nalaze dva brza reaktora BN porodice. Foto: Rosenergoatom<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Osnovna funkcija separatora jeste \u201cpriprema\u201d pare – odnosno \u201cseparacija\u201d pare i mikrokapljica vode u te\u010dnom stanju – za turbinu niskog pritiska. Time se lopatice turbine \u0161tite od erozije izazvane kapljicama vode i direktno se pove\u0107ava efikasnost celokupnog turbinskog postrojenja. Iz Rosatoma dodaju da su u maju zapo\u010deti radovi na izradi betonskog temelja za samu turbinu i generator, a zavr\u0161etak te faze planiran je do kraja godine, kako bi se stvorili uslovi za potpunu monta\u017eu.<\/p>\n\n\n\n

Brzi reaktori hla\u0111eni te\u010dnim olovom<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, BREST-OD-300 predstavlja demonstracioni reaktor snage 300 megavata koji za hla\u0111enje primarnog kruga koristi te\u010dno olovo na temperaturi od oko 540\u00b0C. Prednosti ovih reaktora su u malim gabaritima (olovo slu\u017ei i kao za\u0161tita od radijacije, pa nema potrebe za dodatnim za\u0161titama, reaktor radi na atmosferskom pritisku, pa je reaktorska posuda relativno jednostavna) i velikoj snazi, pasivnoj sigurnosti (zbog veoma visoke ta\u010dke klju\u010danja olova i nepostoje\u0107e opasnosti od pove\u0107anja pritiska u reaktorskoj posudi), odli\u010dnoj neutronskoj ekonomiji (jer olovo reflektuje neutrone i veoma ih slabo apsorbuje), niskoj opasnosti od po\u017eara (za razliku od natrijuma, koji se tako\u0111e \u010desto razmatra kao rashladna te\u010dnost za napredne brze reaktore), mogu\u0107nost pasivnog hla\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n

Ali sa druge strane postoje i problemi: po\u0161to olovo mora ostati u te\u010dnom stanju, ote\u017eana je zamena goriva, postoji opasnost od \u201cle\u0111enja\u201d reaktora (kada se olovo stegne. U engleskom nuklearnom \u017eargonu: \u201cbricking\u201d), ote\u017eano pumpanje olova zbog velike viskoznosti, proizvodnja veoma opasnog polonijuma 210 (dodu\u0161e, samo kod onih koji koriste eutekti\u010dku me\u0161avinu olova i bizmuta), i sli\u010dno.<\/p>\n\n\n\n

Do sada su ovakvi reaktori razvijani najvi\u0161e u Sovjetskom Savezu za potrebe pogona za podmornice gde su \u0161ezdesetih godina postojala dva dizajna: OK-550 i BM-40A koji su pokretali podmornice klase Lira (NATO oznaka: Alfa), oba snage 155 megavata. Ali ovakvi dizajni su razmatrani i u Nema\u010dkoj, partnerskom projektu Italije i Rumunije (projekat ALFRED), \u0160vedskoj i SAD, ali funkcionalni i operativni dizajni su retki. <\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, upravo se reaktori hla\u0111eni te\u010dnim olovom uzimaju kao jedan od mogu\u0107ih dizajna reaktora \u010detvrte generacije.<\/p>\n\n\n\n

Projekat \u201eProryv\u201c i zatvaranje gorivnog ciklusa<\/strong><\/p>\n\n\n\n

A \u0161to se ti\u010de samog reaktora u Seversku: u pitanju je centralni objekat demonstracionog energetskog kompleksa u okviru Rosatomovog strate\u0161kog projekta \u201eProryv\u201c (proboj\/prodor) \u010diji je cilj prakti\u010dna demonstracija zatvorenog nuklearnog gorivnog ciklusa na lokaciji elektrane.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Pored ovog reaktora, kompleks obuhvata postrojenje za proizvodnju me\u0161ovitog uranijum-plutonijum nitridnog goriva (MUPN) za ruske brze reaktore (\u0161to uglavnom zna\u010di: BN porodica brzih reaktora hla\u0111enih te\u010dnim natrijumom), kao i pogon za preradu istro\u0161enog goriva. Reaktor koristi specifi\u010dno nitritno gorivo sa oboga\u0107enjem od oko 13,5 procenata – ali nema takozvano \u201c\u0107ebe\u201d, \u010dime se onemogu\u0107ava proizvodnja plutonijuma za naoru\u017eanje (svo se \u201crazmno\u017eavanje\u201d goriva odvija u samom jezgru sa rasplodnim koeficijentom od 1,05 – a da bi proizvodnja plutonijuma za naoru\u017eanje bila mogu\u0107a neophodno je imati sloj uranijuma (zbog toga: \u201c\u0107ebe\u201d) koji se mo\u017ee vaditi nezavisno od rada reaktora).<\/p>\n\n\n\n

Zatvaranje gorivnog ciklusa omogu\u0107i\u0107e da se istro\u0161eno nuklearno gorivo na licu mesta prera\u0111uje i ponovo vra\u0107a u reaktor bez ograni\u010denja. Time se dramati\u010dno smanjuje koli\u010dina i radioaktivnost kona\u010dnog nuklearnog otpada, dok se kori\u0161\u0107enjem ve\u0107 eksploatisanog uranijuma i plutonijuma omogu\u0107ava vi\u0161estruko uve\u0107anje iskoristljivosti resursa. <\/p>\n\n\n\n

A ukoliko se BREST-OD-300 u praksi poka\u017ee uspe\u0161nim tokom prvih deset godina rada, Rosatom planira razvoj komercijalne verzije znatno ve\u0107eg kapaciteta pod oznakom BR-1200 koji bi po snazi (1.200 megavata) kona\u010dno parirao najve\u0107em oplodnom brzom reaktoru ikad napravljenom – francuskom reaktoru \u201cSuperfeniks\u201d. <\/p>\n\n\n\n

Ipak – zatvaranje uranijumskog gorivnog ciklusa nije bez problema i oni su veoma profani<\/em>. Jer klju\u010d se nalazi u ekonomiji: uraijum je relativno jeftin – da je organizovanje alternativnog zatvorenog gorivnog ciklusa u velikoj meri jednostavno neisplativo<\/em>.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U turbinskoj hali inovativnog brzog oplodnog reaktora BREST-OD-300 koji se gradi u gradu Seversku u Tomskoj oblasti, uspe\u0161no su postavljena<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":332,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[21,22,20,19],"tags":[192,203,38,34],"class_list":["post-3749","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekologija","category-ekonomija","category-tehnologije","category-vesti","tag-brideri","tag-brzi-reaktori","tag-rosatom","tag-zatvoreni-gorivni-ciklus"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3749","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3749"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3749\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3750,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3749\/revisions\/3750"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/332"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3749"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3749"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3749"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}