{"id":3719,"date":"2026-10-05T04:09:00","date_gmt":"2026-10-05T04:09:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3719"},"modified":"2026-10-05T06:11:53","modified_gmt":"2026-10-05T06:11:53","slug":"privatizacija-ciste-energije-kako-je-big-tech-od-smr-snova-presao-na-zakupljivanje-gigantskih-reaktora-i-sta-to-znaci-za-drustvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/10\/05\/privatizacija-ciste-energije-kako-je-big-tech-od-smr-snova-presao-na-zakupljivanje-gigantskih-reaktora-i-sta-to-znaci-za-drustvo\/","title":{"rendered":"Privatizacija \u010diste energije? Big Tech od SMR do reaktora velikog kapaciteta. \u0160ta to zna\u010di za dru\u0161tva"},"content":{"rendered":"\n

Talas najava u kojima tehnolo\u0161ki giganti sklapaju vi\u0161edecenijske ugovore sa nuklearnim operatorima vi\u0161e se ne mo\u017ee posmatrati kao niz izolovanih poslovnih vesti: sada je gotovo sigutno re\u010d o sistemskom pomaku u na\u010dinu na koji se nuklearna energija finansira, planira i distribuira<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

\"Guglov
Google Data Center, Council Bluffs Iowa<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Najnoviji ugovor izme\u0111u kompanija Amazon i Constellation o 20-godi\u0161njem zakupu kapaciteta elektrane Calvert Cliffs u Merilendu – samo nekoliko dana nakon \u0161to je Google ugovorio<\/a> finansiranje pove\u0107anja snage u elektranama Vogtle i Hatch i postigao dogovor<\/a> za finskom elektranom Lovi\u0161a; a godinu nakon \u0161to je Majkrosoft po\u010deo da finansira<\/a> ponovno pokretanje Three Mile Island-a od kojeg \u0107e kupovati celokupnu proizvodnju elektri\u010dne energije za napajanje data centara – potvr\u0111uje dva klju\u010dna trenda koji \u0107e oblikovati energetsku politiku u narednim decenijama.<\/p>\n\n\n\n

Prvi trend ti\u010de se oznake \u201etehnolo\u0161ke zrelosti\u201c: Big Tech se tiho vra\u0107a reaktorima velikog kapaciteta. Drugi, znatno dublji i alarmantniji trend, ti\u010de se preraspodele javnog dobra i pitanja ko \u0107e ubudu\u0107e imati pristup stabilnoj, karbonski neutralnoj energiji.<\/p>\n\n\n\n

Promena strategije: Za\u0161to su SMR planovi stavljeni na \u010dekanje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada su tehnolo\u0161ke kompanije pre nekoliko godina u\u0161le u nuklearnu sferu, primarni fokus bio je na startapovima i razvoju malih modularnih reaktora (SMR). Amazon, Google i Microsoft predstavljani su kao vizionarski investitori koji \u0107e finansirati demonstracione projekte nove generacije i ubrzati komercijalizaciju SMR-a. I zaista, kao da je svaka mogu\u0107a kompanija koja je imala zaposlenih nekoliko ma\u0161inaca i par fizi\u010dara tvrdila da ima kapacitet da dizajnira \u201cmali modularni reaktor\u201d – \u0161to je i doprinelo izuzetnoj proliferaciji dizajna malih modularnih reaktora – kada smo poslednji put proveravali, bilo je vi\u0161e od sto predlo\u017eenih dizajna. <\/p>\n\n\n\n

Ipak, pokazalo se da vrlo malo njih mo\u017ee da se uop\u0161te makne dalje od najbazi\u010dnijih po\u010detnih stadijuma ideje – pa na kraju, nekoliko godina nakon proliferacije, imamo i sudar sa realno\u0161\u0107u – od toliko dizajna, samo se nekoliko nalaze na horizontu, samo je par njih operativno i samo je jedan u komercijalnoj upotrebi. <\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, eksplozivan rast ve\u0161ta\u010dke inteligencije i prate\u0107e infrastrukture data centara stvorio je energetsku potra\u017enju koja ne mo\u017ee da \u010deka ni vi\u0161egodi\u0161nje regulatorne procese, ni licenciranja ni prva probna testiranja novih tehnologija a posebno ne tanka obe\u0107anja koja je davao ko je kako stigao. Pa tako SMR projekti i dalje imaju perspektivu, to ne sporimo, ali za dana\u0161nje potrebe Big Tech-a oni su jednostavno re\u010deno previ\u0161e spori i previ\u0161e udaljeni.<\/p>\n\n\n\n

Zbog toga i gledamo ovaj nagli zaokret: umesto \u010dekanja na SMR, tehnolo\u0161ki giganti sada usmeravaju milijarde dolara u velike, postoje\u0107e nuklearne elektrane. Kroz modele pove\u0107anja snage (uprating), finansiranje licenciranja za produ\u017eetak radnog veka reaktora i finansiranje restartovanja nuklearnih elektrana, oni potencijalno dobijaju ono \u0161to im je u ovom trenutku najpotrebnije – pouzdanu, baznu 24\/7 energiju bez emisije ugljen-dioksida, i to odmah (ili u kratkom vremenskom roku).<\/p>\n\n\n\n

Privatizacija \u201e\u010diste energije\u201c i klasne politike zelenim sredstvima<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ali mi dodajemo i jo\u0161 ne\u0161to, ne\u0161to \u0161to ide \u010dak i onkraj nuklearnih tehnologija<\/em>: jer iako se ovi ugovori u poslovnim i finansijskim krugovima slavodobitno prikazuju kao trijumf privatnog kapitala u slu\u017ebi zelene tranzicije, analiti\u010dki pogled iza kulisa otkriva ozbiljnu dru\u0161tvenu opasnost.<\/p>\n\n\n\n

Tako bele\u017eimo da ove tehnolo\u0161ke korporacije i tehno giganti raspola\u017eu gotovo neograni\u010denim finansijskim resursima i istim takvim apetitima za energijom, te da kupovinom celokupnih proizvedenih kapaciteta ili direktnim preuzimanjem novih pro\u0161irenja ili kroz takozvane PPA ugovore, Big Tech u praksi polako ali sigurno istiskuje javni sektor i \u0161iroku dru\u0161tvenu potro\u0161nju; pa tako sada gra\u0111ani, koji su decenijama kroz takse i cene struje otpla\u0107ivali izgradnju i odr\u017eavanje te iste nuklearne infrastrukture, sada pomalo sa strane gledaju kako se ti kapaciteti privatizuju za potrebe algoritmatske obrade podataka, AI modela i ove industrije ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n\n\n\n

Ovakav razvoj doga\u0111aja vodi nas potencijalno ka veoma zabrinjavaju\u0107em scenariju u bliskoj budu\u0107nosti: onom u kojem privatni giganti zakupljuju sve ili skoro sve karbonski neutralne 24\/7 kapacitete. Na kraju krajeva, Big Tech ima finansijske kapacitete za to (a \u201cmi\u201d, to jest \u201cdru\u0161tva\u201d, nemamo<\/em>) a time i posti\u017ee svoje deklarisane “net-zero” ciljeve i sebe naknadno brendira<\/em> kao nosioca ekolo\u0161ke odgovornosti. <\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, gra\u0111ani ostaju na pomalo nesigurnoj i svakako prljavoj mre\u017ei: sa otkupljenim baznim kapacitetima, op\u0161ta populacija potencijalno mo\u017ee biti primorana da se oslanja na varijabilne i neupravljive obnovljive izvore ili na preostala postrojenja na (uglavnom) fosilna goriva kako bi se pokrila optere\u0107enja. <\/p>\n\n\n\n

A da ne bude da izmi\u0161ljamo i teramo mak na konac – ovaj se scenario ve\u0107 nalazi na samom horizontu: u Poljskoj se gradi<\/a> nuklearna elektrana Lubjatovo-Kopalino snage 3,6 gigavata. Neposredno pored nje je  najavljena<\/a> izgradnja data centra ukupne potro\u0161nje – neverovatnih 3,2 gigavata. \u0160to mu do\u0111e da \u0107e najavljeni data centar – imaju\u0107i u vidu da data centri potencijalno rade non stop – tro\u0161iti najve\u0107i deo (a ni re\u0107i \u201cskoro sve\u201d ne bi bilo previ\u0161e pogre\u0161no) budu\u0107e proizvodnje prve poljske nuklearne elektrane. <\/p>\n\n\n\n

A da ne ispadne da smo zaboravili ulogu administracije Evropske unije u ovom tihom \u201crazvla\u0161\u0107ivanju\u201d – evropska komisija je makar delimi\u010dno ovaj odnos omogu\u0107ila daju\u0107i<\/a> odre\u0111enu administrativnu “arhitekturu”: uslov za zeleno svetlo za finansijsku konstrukciju za Lubjatovo-Kopalino je bio prodaja 70% ukupne proizvodnje budu\u0107e nuklerne elektrane na \u201cotvorenoj berzi elektri\u010dne energije\u201d. <\/p>\n\n\n\n

A u takvom rasporedu snaga i uloga – dolazi do poptuno apsurdne zamene: korporacije postaju \u201ezelene\u201c, dok se dru\u0161tvo i prose\u010dni potro\u0161a\u010di indirektno progla\u0161avaju \u201ezaga\u0111iva\u010dima\u201c jer tro\u0161e energiju iz mre\u017ee koja bez nuklearne baze mora da sagoreva gas ili ugalj. Pa tako – ukoliko budu\u0107i data centar zaista bude lociran tu gde se najavljuje i ukoliko bude tro\u0161io toliku energiju; te ukoliko je bude preuzimao iz budu\u0107e Poljske nuklearne – poljski elektroenergetski sistem sigurno – ali sigurno – ne\u0107e mo\u0107i sebi da dozvoli da kona\u010dno ugasi elektrane na ugalj. Pa \u0107e data centar u Lubjatovo-kopalino biti zelen – a Poljski \u0107e elektroenergetski sistem sasvim sigurno ostati elektroenergetski sistem sa najve\u0107im karbonskim otiskom u Evropi (i poprili\u010dno visokim mestom \u010dak i u svetu). <\/p>\n\n\n\n

Odnosno: data centar \u0107e biti zelen<\/em>, a gra\u0111ani Poljske \u0107e biti – zaga\u0111iva\u010di<\/em>. <\/p>\n\n\n\n

A zbog svega se toga pribojavamo da se pod pokriva\u010dem \u201culaska velikih tehnolo\u0161kih giganata u nuklearni sektor zapravo krije ne\u0161to znatno zlokobnje i model u kom se najkvalitetniji i naj\u010distiji energetski resursi u potpunosti stavljaju u slu\u017ebu uskog korporativnog sektora otvara ozbiljna pitanja energetske pravde i stabilnosti samih elektroenergetskih sistema.<\/p>\n\n\n\n

Pitanje za donosioce odluka i regulatore vi\u0161e nije samo kako privu\u0107i investicije u nuklearnu energiju, ve\u0107 i za koga se ta energija proizvodi – i da li \u0107emo u tranziciji ka \u010distoj energiji dozvoliti da osnovno javno dobro postane ekskluzivni resurs nekolicine tehnolo\u0161kih monopola. <\/p>\n\n\n\n

Za zemlje koje tek planiraju inkorporaciju nuklearne energije u svoj energetski miks – kao \u0161to je Srbija a u poslednje vreme i Hrvatska, a znamo i da jo\u0161 nekolicina balkanskih dr\u017eava sada ve\u0107 ozbiljno po\u010dinje da razmatra energetske opcije budu\u0107nosti – to tako\u0111e otvara isto pitanje: zbog koga i za koga mi (mo\u017eda) gradimo nuklearnu elektranu? <\/p>\n\n\n\n

Naravno, to je stvar odluke i prosto re\u010deno mo\u017eemo da odlu\u010dimo \u0161ta god \u017eelimo – ali bi valjalo da imamo u vidu i evntualne posledice takve odluke. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Talas najava u kojima tehnolo\u0161ki giganti sklapaju vi\u0161edecenijske ugovore sa nuklearnim operatorima vi\u0161e se ne mo\u017ee posmatrati kao niz izolovanih<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2212,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[58],"tags":[125,91,128],"class_list":["post-3719","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","tag-big-tech","tag-data-centri","tag-vestacka-inteligencija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3719","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3719"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3719\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3734,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3719\/revisions\/3734"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2212"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3719"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3719"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3719"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}