{"id":3686,"date":"2026-09-28T04:24:00","date_gmt":"2026-09-28T04:24:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3686"},"modified":"2026-09-28T06:31:04","modified_gmt":"2026-09-28T06:31:04","slug":"povratak-litijuma-i-rio-tinta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/09\/28\/povratak-litijuma-i-rio-tinta\/","title":{"rendered":"Povratak litijuma i Rio Tinta?"},"content":{"rendered":"\n

Prenosimo tekst urednka Nuklearne Perspektive, Stefana Aleksi\u0107a, koji je pre nekoliko dana objavljen<\/a> u nezavisnom portalu “Ma\u0161ina”. Iako nije o nuklearnoj energiji – tekst se donekle bavi energetikom i politi\u010dkom ekonomijom snabdevanja energijom, pa smo odlu\u010dili da ga prenesemo, posebno u svetlu vesti o finansijskim problemima kompanija koje se bave proizvodnjom energije iz obovljivih izvora <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Gotovo godinu dana nakon \u0161to je Rio Tinto najavio pauziranje projekta Jadar, rast cena litijuma i sve ve\u0107a potreba za baterijskim kapacitetima ponovo otvaraju pitanje njegovog povratka, ocenjuje Stefan Aleksi\u0107, ukazuju\u0107i na \u0161ire energetske i geopoliti\u010dke interese koji bi mogli uticati na budu\u0107nost projekta.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Briljantni komentar<\/a> Borisa Budena star je nekoliko godina, ali je i danas isto tako aktuelan \u2013 geopoliti\u010dka pozicija periferije danas primarno zna\u010di da \u0107ete biti pretvoreni u jalovi\u0161no podru\u010dje na koje se otprema (i) fizi\u010dki (ali i politi\u010dki i ekonomski) otpad procesa igranja ekolo\u0161ke svesti tamo negde u metropolama, da je u geopoliti\u010dkom prostoru Evrope za to delegiran prostor jedne manje zemlje na Balkanu i da se sada \u017ertvuje neka tamo Srbija da bi se Nema\u010dka igrala hipi komune.<\/p>\n\n\n\n

Pro\u0161la je skoro \u010ditava godina otkako su mediji preneli tada pomalo iznena\u0111uju\u0107e saop\u0161tenje kompanije Rio Tinto kojim je najavljen mothballing (pauziranje) projekta Jadar. Pomislili smo tada da smo pobedili u ratu, te da smo se ove kompanije otarasili manje vi\u0161e trajno i da ne\u0107emo postati jalovi\u0161te za veliku Nema\u010dku industriju. Ali \u2013 samo smo pomislili. I to izgleda poprili\u010dno brzopleto i pogre\u0161no te izgleda da \u0107e slavlje biti poprili\u010dno kratkotrajno. Jer iako od nje ni glasa nismo \u010duli ovih nekoliko meseci \u2013 mo\u017eda bi trebalo da po\u010dnemo da zvonimo na uzbunu.<\/p>\n\n\n\n

Jer odve\u0107 smo lako tada tap\u0161ali jedni druge po ramenu, \u010destitali na otporu i vojvodoserdarili naokolo \u2013 ali smo svojevremeno imali i heterodoksne zaklju\u010dke: da je Rio Tinto oti\u0161ao (a to je moje mi\u0161ljenje, ne morate da se slo\u017eite) primarno ne zbog nesalomivog otpora koji smo organizovalli neki mi \u2013 ve\u0107 zbog banalne nepovoljne ekonomske kalkulacije i prvenstveno zbog toga \u0161to se tr\u017ei\u0161te litijuma tada nalazilo u pravoj pravcatoj buli; te da postoji opasnost da \u0107e se zlokobna kompanija i projekat vratiti samo li se malo pobolj\u0161aju uslovi na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n

U me\u0111uvremenu, \u017eao mi je, pobolj\u0161avaju se uslovi na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n

Jer Investing.com (a i svi ostali posve\u0107eni berzanskim trendovima), tako, izve\u0161tava da je cena litijuma na svetskom tr\u017ei\u0161tu takva da se relativno stabilno pribli\u017eava onom periodu iz onih rekordnih 2020., 2021. i 2022. \u2013 kada je projekat Rio Tinto u nas planuo, intenzivirao se i izazvao to \u0161to je izazvao. Cena jo\u0161 uvek nije dostigla te nivoe, ali tr\u017ei\u0161te litijuma je, kako to ka\u017eu ekonomisti, skakalo tempom od \u010dak 40 projektovanih procenata godi\u0161nje, \u0161to je neverovatni skok. Dakle, nakon ozbiljnog pada krajem 2024. i tokom 2025. godine, spot cene (cene na berzama u trenutku kupovine) litijum\u2013karbonata i litijum\u2013hidroksida su sna\u017eno porasle \u2013 oko tri do \u010detiri puta \u2013 prema\u0161iv\u0161i neke brojne psiholo\u0161ke i investicione granice i podstakav\u0161i listom sve rudarske kompanije da ponovo pokrenu prethodno obustavljene pogone \u0161irom sveta. Pa tako Rio Tinto ne\u0161to agresivnije gura projekte u Argentini i Kanadi od kojih su neki bili pauzirani upravo u ono vreme kada i na\u0161 projekat Jadar. Tako\u0111e, ponovo se otvaraju i brojni drugi \u2013 tako\u0111e pauzirani u otprilike isto vreme \u2013 litijumski rudnici drugih kompanija: Bald Hill<\/a> u Australiji, Finniss projekat, \u0110ijangd\u017eavo, Ngungaju\u2026<\/p>\n\n\n\n

Ovog puta, me\u0111utim, izgleda kao da \u0107e se cena litijuma zadr\u017eati na relativno visokom nivou pozama\u0161no vreme \u2013 na dugoro\u010dnost rasta ukazuje i to \u0161to skok nije toliko nagao kao pre \u0161est godina, \u0161to implicira da iza njega ne stoji kratkotrajno berzansko odu\u0161evljenje. Jer generalno se uzimalo da su glavna pokreta\u010dka snaga baterijske industrije i rasta cene litijuma \u2013 automobilska industrija i rapidna elektrifikacija saobra\u0107aja.<\/p>\n\n\n\n

Ali to je \u2013 ispostavlja se \u2013 bilo i pogre\u0161no mi\u0161ljenje. U me\u0111uvremenu je i samo tr\u017ei\u0161te elektri\u010dnih vozila imalo osetnu kontrakciju, kupci su polako ali sigurno po\u010deli da shvataju da su elektri\u010dni automobili poprili\u010dno lo\u0161a investicija1<\/sup><\/a>, ali vidimo da to ipak nije uslovilo i trajni pad baterijske industrije. Jer ono \u0161to ovoga puta gura potencijalnu jadarsku ekolo\u0161ku devastaciju su primarno potezi i strategije velikih elektroenergetskih sistema (a me\u0111u njima \u2013 zelene politike jedne evropske zemlje posebno). U delu se dr\u017eava (primarno bogatih i posebno one evropske najbogatije \u2013 i to nije ni najmanje slu\u010dajno), naime, kao primarno re\u0161enje energetskih problema uzima kombinacija obnovljivih izvora energije i akumilacije i to se re\u0161enje kroz evropske institucionalne politike gura i u ostatku evrope: vetar, solar i baterije.2<\/sup><\/a><\/p>\n\n\n\n

Njihove su prednosti, usput da ka\u017eemo, o\u010digledne, primamljive ali u su\u0161tini i veoma tanke te se daju svesti na samo dve stvari: nulti karbonski otisak u trenutku proizvodnje i veoma nisku cenu instaliranog kapaciteta (dakle \u2013 snage) po proizvodnoj jedinici. Jedan megavat solarnih panela, tako, mo\u017ee biti i izuzetno jeftin, drasti\u010dno jeftiniji od bilo koje alternative (i time i privla\u010dan za investiranje i veoma brz za povratak investicije) uzme li se izra\u010dunati njegova cena po megavatu te time i veoma pogodan za relativno brze investicije (ali mi dodajemo i da je on zgodan i kao izuzetna marketin\u0161ka fora koja se lako da uvaliti onima koji ne razlikuju megavat od megavat\u010dasa).<\/p>\n\n\n\n

No, znate i sami: pla\u0107anje na mostu i na \u0107upriji. Problem je u isprekidanosti, nepredvidivosti i neupravljivosti velikog broja obnovljivih izvora energije i uglavnom veoma niskom kapacitetnom faktoru \u2013 procentu energije koja se u realnim uslovima operacija mo\u017ee dobiti iz izvora u odnosu na teorijsku stopostotnu proizvodnju \u2013 ovih izvora energije. I dok je kod izvora kao \u0161to su termalni izvori (elektrane) on izme\u0111u 60 i 80% (\u0161to uvelikoj meri zavisi od starosti elektrana), u hidroelektranama oko 35 \u2013 50%, kod vetrogeneratora 20 \u2013 30%, u solarnim elektranama je on oko 25%. Odnosno 25% je u teorijski najboljim mogu\u0107im uslovima. U realnijim uslovima Evrope \u2013 oko 15%. U proseku tokom godine. Zimi samo oko 2 \u2013 4% (primer Nema\u010dke). U proseku tokom cele zime. A \u010desto mo\u017ee biti i 0%. Zapravo on je nula procenata svaki dan \u2013 pola dana; odnosno kad je no\u0107.<\/p>\n\n\n\n

A to zna\u010di da proizvodni kapaciteti moraju da budu daleko ve\u0107i (za najnezgodniji deo godine \u2013 oko pedeset puta ve\u0107i ukoliko je kapacitetni faktor svih izvora energije tako nizak) nego \u0161to je to optimalno potrebno; ali i da svaki puta kada su uslovi povoljni \u2013 oni proizvode i daleko vi\u0161e energije nego \u0161to je potrebno.<\/p>\n\n\n\n

Naravno \u2013 veoma ne poma\u017ee ni to \u0161to neki obnovljivi izvori energiju proizvode uglavnom vi\u0161e onda kad vam ne treba (danju i leti) a ne proizvode ili proizvodnja radikalno pada onda kada vam treba (no\u0107u i zimi), \u0161to se ina\u010de zove i upravljivost (dispachability), odnosno kapacitet izvora energije da ga \u201euklju\u010dite\u201c po potrebi (od obnovljivih izvora, ovakva je hidroenergija i zato je posebno ona \u2013 verovatno ekolo\u0161ki ukupno najodr\u017eivija).<\/p>\n\n\n\n

I da bi se ova kvadratura kruga razre\u0161ila \u2013 potrebni su kapaciteti za skladi\u0161tenje a kao re\u0161enje kojem pribegava ve\u0107ina elektroenergetskih sistema su veliki mre\u017eni gigvatski baterijski kapaciteti.<\/p>\n\n\n\n

Oni su, pak sasvim nedovoljni trenutno i o\u010dekuje se njihova rapidna izgradnja u skorijoj budu\u0107nosti. Recimo, na lokaciji Brokdorf na kojoj je svojevremeno radila jedna po mnogo \u010demu izuzetna nuklearna elektrana \u2013 gradi se najve\u0107i evropski sistem baterija kapaciteta 1600 megavat\u010dasova (onoliko struje koliko je taj Brokdorf proizvodio za sat i oko 15 minuta) i snage oko 800 megavata (dakle, ona otprilike dva sata mo\u017ee da daje snagu ekvivalentnu oko dve tre\u0107ine tog istog Brokdorfa. Koji je, usput, smatran jednom od najbolje izgra\u0111enih nuklearki u istoriji, nekoliko puta i svetski \u0161ampion proizvodnje u konkurenciji pojedina\u010dnih energetskih jedinica). Projekat je me\u0111utim, za sada samo u budu\u0107nosti i na punom \u0107e kapacitetu biti tek za deset godina ali u isto vreme vidimo da \u0107e i tada biti poprili\u010dno bednog kapacitata iako \u0107e biti najve\u0107i u Evropi (kapacitet za nekih sat\u2013dva vremena krpljenja je potpuno nedovoljno za uslove, na primer, zimske no\u0107i; da ne pominjemo eventulnu pojavu ozbiljnije dunkelflaute).3<\/sup><\/a><\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, da razvejemo sve iluzije o tome da \u0107e nas neke nove tehnologije spasiti \u2013 tehnolo\u0161ke opcije bolje i jefinije baterijske tehnologije za sada su tek u razvoju i veliko je pitanje koje \u0107e \u2013 i da li \u0107e \u2013 u neko skorije vreme biti konkurentne onim litijumskim \u2013 ja smatram da ne\u0107e jer sve, jednostavno, radikalno zaostaju po nekim klju\u010dnim parametrima, naj\u010de\u0161\u0107e po kapacitetu po jedinici mase i zapremine. U tom smislu, litijumske baterije su jednostavno bez ozbiljne konkurencije: omogu\u0107avaju najbolje iskori\u0161\u0107enje zemlji\u0161ta, efikasnost, \u017eivotni ciklus, ekonomiju obima i imaju daleko najrazgranatiji lanac proizvodnje i snabdevanja. Tako\u0111e, da odbacimo i jo\u0161 onaj poslednji mit koji se tu i tamo javlja: recikliranje litijumskih baterija je izuzetno skup, energetski intenzivan proces, pa ne bi trebalo o\u010dekivati da on ikad \u2013 i svakako ne u neko skorije vreme \u2013 elimini\u0161e ili \u010dak i osetno smanji potrebu za novim, izrudarenim litijumom.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de ostalih akumulacijskih tehnologija \u2013 hidroakumulacija je odli\u010dno re\u0161enje da nije jednog jedinog problema: jednostavno mo\u017ee da se izgradi samo na veoma ograni\u010denom broju mesta; vodonik kao oblik akumulacije \u2013 odli\u010dno, ali zahteva izgradnju \u010ditava dva nova industrijska i infratstrukturna sloja: onaj namenjen proizvodnji vodonika i onaj namenjen potro\u0161nji.<\/p>\n\n\n\n

I tako dalje i tako dalje \u2013 drugim re\u010dima: elektroenergetskim sistemima oslonjenim na obnovljive i neupravljive izvore enerije u neposrednoj budu\u0107nosti \u0107e biti potrebne sumanuto velike koli\u010dine baterijskih kapaciteta, time i litijuma i \u0161to ve\u0107i procenat energije bude dolazio iz neupravljivih (non\u2013dispachable) izvora energije, to \u0107e biti potrebno vi\u0161e akumulacionih kapaciteta i baterija. I ne samo to \u2013 ve\u0107 \u0161to procenat neupravljivih i isprekidanih izvora energije bude rastao, progresivno \u0107e rati i potrebe za baterijskim kapacitetima.4<\/sup><\/a> Tako da na koncu \u2013 potrebu za litijumom u prvom redu vi\u0161e ne gura auto industrija \u2013 koja se naj\u010de\u0161\u0107e nalazi na optu\u017eeni\u010dkoj klupi a i realno je stvarno najlak\u0161a meta \u2013 ve\u0107 strutkurni zahtev i potreba kompleksnih i dr\u017eavnih elektroenergetskih sistema koji se poku\u0161avaju osloniti na obnovljive izvore energije.5<\/sup><\/a><\/p>\n\n\n\n

A oni imaju i izvestan \u0161tit od lo\u0161eg PR\u2013a, jer je njih te\u017ee i targetirati: za razliku od autoindustrije koja je omrznuta i zlokobna i ina\u010de, pa je izuzetno lako samo dodati malo hejta \u2013 elektroenergetski sitemi su, pak, socijalizovani i u velikoj meri svi mi kao dru\u0161tva (ne samo kao dr\u017eave, politi\u010dki sistemi i politi\u010dko ekonomske formacije \u2013 zaista kao dru\u0161tva) od njih i zavisimo, pa je malko te\u017ee osuti paljbu.<\/p>\n\n\n\n

Naravno \u2013 ima tu dosta kalkulacija i pritisak na ostvarivanje tog projekta nije jednostavno odraz u ogledalu cene litijuma (ali se solidno poklapa). Jedna od ovih dodatnih kalkulacija koje valja uzeti u obzir je i ona o stabilnosti vladaju\u0107e strukture koja je manje vi\u0161e neophodna za odr\u017eavanje simulakruma minimalne legalnosti projekta (i ina\u010de veoma lo\u0161 imid\u017e koji ova zlokobna kompanija ima. Da nije te potrebe za imid\u017eom, odavno bismo mi koji se protiv Rio Tinta borimo visili sa bandera) \u2013 i ona nije na zavidnom nivou. No, stabilnost na stranu \u2013 vlast pokazuje da joj iz ruku polako ali sigurno klize konci mikrokapilarne kontrole stanovni\u0161tva i opasnih popularnih pokreta \u2013 \u0161to je do skoro bila njena najozbiljnija prednost i razlog veoma \u0161iroke me\u0111unarodne podr\u0161ke koja je veoma lako prelazila \u010dak i preko geopoliti\u010dkih interesa, da elementarne skrupule ni ne pominjemo.<\/p>\n\n\n\n

Ra\u010dunam da je to jedini razlog zbog kojeg se sada u javnosti jo\u0161 uvek ne \u010duje kampanja \u2013 ali garantujem vam da administraciji sada neko veoma \u201edi\u0161e za vratom\u201c, svakodnevno postavlja pitanja i jo\u0161 \u010de\u0161\u0107e pod nos gura grafikon koji pokazuje cenu litijuma na svetskom tr\u017ei\u0161tu i kalkulaciju gubitaka sa svakim danom odlaganja projekta. A garantujem vam i da \u0107e \u010delnici Rio Tinta 26. oktobra biti prvi posetioci onog izbornog \u0161taba za koji se bude procenjivalo da \u0107e mo\u0107i da formira budu\u0107u vladu i da \u0107e sa sobom poneti isti taj grafikon.<\/p>\n\n\n\n

Opet, temeljni problem sa Jadrom ostaje: na dugi rok \u2013 barem po mom mi\u0161ljenju \u2013 ne\u0107e biti mogu\u0107e organizovati kompleksne elektroenergetske sisteme isklju\u010divo oko obnovljivih izvora energije \u2013 njima je potrebno sumanuto mnogo dodatnih slojeva infrastrukturnih industrija da \u0107e njihov ekolo\u0161ki otisak na kraju biti nevi\u0111eno veliki a cena suluda. Pa \u0107e se pre ili kasnije iz \u010diste racionalnosti odustati od baterijskih kapaciteta kao klju\u010dnog dodatnog sistema koji ostale odr\u017eava a cena litijuma \u0107e se vratiti na nizak nivo, ovog puta trajno.<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko je pitanje o lekciji o delovanju i delotvornosti dru\u0161tvenih pokreta \u201eodozdo\u201c \u2013 uloga dru\u0161tvenih pokreta odozdo nije samo u protivljenju (jer je relativno slaba\u0161no kad je takvo \u2013 dakle samo \u201ene dam\u201c strategija), ve\u0107 ono svoju gravitaciju ima tek onda kad deluje u skladu i zajedno sa ne\u0161to \u0161irim politi\u010dko ekonomskim (posebno ovim ekonomskim) trendovima i strujanjima, te da je onoliko efektnije ukoliko uspeva da ga\u0111a osebno bolne ta\u010dke. To je koliko razo\u010daravaju\u0107e (jer implicira da mi kao dru\u0161tva u kona\u010dnici nemamo agensnost), toliko i emancipraju\u0107e (jer ukazuje kako da je zgrabimo uprkos svemu i koriste\u0107i kontradikcije politi\u010dko ekonomskog sistema, te kako da na\u0161e akcije na\u010dinimo bolnim i opasnim).<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. A mi dodajemo: i poprili\u010dno ni\u0161ta vi\u0161e do veoma dobre martketin\u0161ke kampanje koja po visokoj ceni (uglavnom pripadnicima srednje klase) prodaje iluziju atomizovane participacije u odr\u017eivoj ekonomiji, deterd\u017eent za individualini grinvo\u0161ing te na kraju i novi mehanizam proizvodnje prezira prema onim donjim socijalnim stratumima.<\/li>\n\n\n\n
  2. Do relativno skoro je, na primer, Nema\u010dka aktivno i agresivno blokirala ravnopravan tretman nuklearne energije u Evropi \u2013 efektivno ograni\u010davaju\u0107i primenjivost \u010ditavog niza mera za smanjenje karbonskog otiska isklju\u010divo na vetar i solar. Naravno, Nema\u010dka je i veliki izvoznik vetrogeneratora. Da ne bude da ne znamo.<\/li>\n\n\n\n
  3. Naravno, kona\u010dni rezultati ovog malog misaonog eksperimenta koji smo napravili malopre u velikoj meri zavise od konkretnog energetskog miksa \u2013 jedni izvori bi trebalo da se preklapaju sa drugim i da se me\u0111usobno nadopunjuju u razli\u010ditim uslovima \u2013 ali centralni problem elektroenergetskog sistema zasnovanog na isprekidanim i neupravljivim izvorima i akumulaciji ostaje: unapred moraju biti izgra\u0111eni i gigantski proizvodni kapaciteti kao i gigantski kapaciteti za apsolutno najgore mogu\u0107e \u2013 prakti\u010dno nulte \u2013 uslove.<\/li>\n\n\n\n
  4. Idemo u psihoanaliti\u010darske igrarije: problem elektroenergetskih sistema zasnovanih isklju\u010divo na obnovljivim izvorima energije je pomalo lakanovski \u2013 \u0161to je manja rupa koju treba zakrpiti, to ju je te\u017ee zakrpiti.<\/li>\n\n\n\n
  5. I samo da dodamo ne\u0161to \u0161to se ti\u010de CEO\u2013ova Rio Tinta: to \u0161to su oni zaustavili projekte misle\u0107i da se tr\u017ei\u0161te ne\u0107e oporaviti stoji i kao odre\u0111eni spomenik strahovitoj kratkovidosti vlasnika kapitala koji, eto, ne\u0161to tako o\u010digledno uspevaju da previde. Toliko o tome da su rukovodstva ovih kompanija mo\u017eda beskrupulozne korporativne ajkule \u2013 ali da su (mo\u017eda i ba\u0161 zato) ipak opremljene preciznim aparatima za optimalnu alokaciju kapitala, \u0161to bi ih u kona\u010dnici \u010dinilo makar marginalno korisnim.<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    Izvor: Masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Prenosimo tekst urednka Nuklearne Perspektive, Stefana Aleksi\u0107a, koji je pre nekoliko dana objavljen u nezavisnom portalu “Ma\u0161ina”. Iako nije o<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[58,21,22,20],"tags":[123],"class_list":["post-3686","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize","category-ekologija","category-ekonomija","category-tehnologije","tag-obnovljivi-izvori-energije"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3686","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3686"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3686\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3694,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3686\/revisions\/3694"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3686"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3686"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3686"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}