{"id":3678,"date":"2026-09-26T04:32:00","date_gmt":"2026-09-26T04:32:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3678"},"modified":"2026-09-26T06:07:54","modified_gmt":"2026-09-26T06:07:54","slug":"stecaj-najveceg-evropskog-solarnog-operatera-da-li-je-bankrot-nemackog-enerparc-a-sistemski-alarm-za-evropsku-energetiku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/09\/26\/stecaj-najveceg-evropskog-solarnog-operatera-da-li-je-bankrot-nemackog-enerparc-a-sistemski-alarm-za-evropsku-energetiku\/","title":{"rendered":"Ste\u010daj najve\u0107eg evropskog solarnog operatera: da li je bankrot Nema\u010dkog Enerparc-a sistemski alarm za evropsku energetiku?"},"content":{"rendered":"\n

Kompanija Enerparc AG iz Hamburga, jedan od najve\u0107ih nezavisnih operatera i vlasnika solarnih elektrana u Evropi, zvani\u010dno je podnela zahtev za ste\u010daj pred nadle\u017enim sudom u Hamburgu, izve\u0161tava Oilprice.com (i ostali svetski mediji). Za privremenog ste\u010dajnog upravnika imenovan je Stefan Denkhaus iz ste\u010dajne ku\u0107e BRL, dok se dugovi grupe procenjuju na oko 3 milijarde evra, od \u010dega se najve\u0107i deo odnosi na projektno finansiranje<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Solarna
Solarna elektrana Telangana u Indiji. Snaga: 12 megavata. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Ina\u010de, Enerparc u svom portfoliju ima oko 5,5 gigavata instalisanih kapaciteta \u0161irom vi\u0161e od 500 solarnih parkova, ali je samo 3,8 gigavata uspe\u0161no priklju\u010deno na mre\u017eu. Kolaps je usledio nakon \u0161to su u junu propali pregovori o finansiranju novih kombinovanih projekata (solari upareni sa skladi\u0161tima\/baterijama), \u010dime je kompanija ostala bez mogu\u0107nosti da servisira obaveze prema dobavlja\u010dima.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, ukoliko ste pomislili da je u pitanju usamljen slu\u010daj – nije: ranije ove godine nema\u010dka kompanija koja se bavi vetrom i solarom SoWiTec tako\u0111e je podnela zahtev za ste\u010daj, dok su giganti poput BayWa r.e. i ABO Energy primorani na duboka finansijska restrukturiranja o \u010demu pi\u0161u svetski mediji.<\/p>\n\n\n\n

Komentar: LCOE matematika u sudaru sa realno\u0161\u0107u <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Bankrot kompanije Enerparc predstavlja korporativni doga\u0111aj, ali su njegovi uzroci \u010disto sistemski, politi\u010dki, ekonomski pa i politi\u010dko-ekonomski (ovo poslednje: rekali bismo da je klju\u010dno). Ovo je prvi (ili jedan od prvih) \u201ccrno na belo\u201d dokaz da je nema\u010dka energetska tranzicija (Energiewende) stvorila sistem koji samom sebi generi\u0161e finansijsku (ali i prakti\u010dnu) neodr\u017eivost.<\/p>\n\n\n\n

Nema\u010dka je dodavala solarne i vetrokapacitete br\u017ee nego \u0161to mre\u017ea, skladi\u0161ta i bazna energija mogu da ih apsorbuju, pa je zbog toga u sun\u010danim danima proizvodnja drasti\u010dno prema\u0161ivala tra\u017enju a prodajne cene elektri\u010dne energije na berzi su padale u minus – tokom \u010dega solarni parkovi ne dobijaju kompenzaciju. <\/p>\n\n\n\n

Mi dodajemo da je godinama javnosti plasirana teza o \u201ejeftinom solaru\u201c na osnovu LCOE ar\u0161ina (Levelized Cost of Electricity). Ali LCOE ra\u010duna cenu kilovat-sata \u201ckao da je\u201d svaki kilovat-sat jednako vredan u bilo koje doba dana i godine. Me\u0111utim, LCOE potpuno zanemaruje \u010ditav niz faktora: cenu rezervnih kapaciteta (gasne i elektrane na ugalj koje moraju da budu u pripravnosti za periode bez sunca i vetra – na primer pojave “Dunkelflaute”); tro\u0161kove mre\u017enih poja\u010danja; inerciju i stabilnost frekvencije koju neupravljivi i povremeni izvori ne pru\u017eaju samostalno, pa ona mora dodatnim sistemima da se obezbedi. Ukratko, kao da je u pitanju veoma ozbiljna i neprozirna kontradikcija<\/em>: elektri\u010dna energija iz neupravljivih izvora je naizgled jedna od najeftinijih u ta\u010dki proizvodnje – ali i pored toga, kompanije koje ju proizvode ne mogu – i to sve \u010de\u0161\u0107e ne uspevaju – da zatvore finansijsku konstrukciju. <\/p>\n\n\n\n

Cena ga\u0161enja nuklearki<\/strong><\/p>\n\n\n\n

MOramo stoga da dodamo da ovaj slom dolazi kao direktna posledica politi\u010dkih poteza u Berlinu: Nema\u010dka je u aprilu 2023. ugasila svoje poslednje nuklearne elektrane – koje su pru\u017eale stabilnu, baznu energiju. Preuranjeno ga\u0161enje baznih kapaciteta potisnulo je nema\u010dku industriju u veoma nepovoljan polo\u017eaj.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Dodu\u0161e – ga\u0161enje baznih kapaciteta nije bilo samo preuranjeno, bilo je i organizovano uz pomo\u0107 manipulacije koja je bila na ivici protivzakonitosti. Pa tako podse\u0107amo da su nema\u010dki mediji pre dve i po godine otkrili da je ministarstvo energetike \u010diji je ministar tada bio Robert Hebek poslanicima koji su tada odlu\u010divali o budu\u0107nosti nuklearki dostavljalo<\/a> \u201cmanipulisane\u201d podatke. A podse\u0107amo i na mo\u0107 tada\u0161nje ideolo\u0161ke hegemonije: poprili\u010dno smo sigurni da je tada ceo parlament znao da im se ispred nosa nalazi \u201cmanipulisani izve\u0161taj\u201d i gotovo smo sigurni da je svaki in\u017einjer u Nema\u010dkkoj znao da se pred nosom poslanika nalazi \u201cmanipulisani\u201d izve\u0161taj –  i gotovo su svi to pre\u0107utali. <\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to je vrlo verovatno je da bi eventualno zadr\u017eavanje poslednjih nema\u010dkih reaktora (tada je opcija bila da se kupi jo\u0161 po jedno punjenje goriva za te reaktore \u010dime bi oni ostali na mre\u017ei dodatnih godinu do gidinu i po dana) smanjilo uvoz gasa i osetno oborilo oborilo cene struje, ali umesto toga, nema\u010dka industrija (hemijska, \u010deli\u010danska, auto-industrija) danas pla\u0107a struju po cenama koje su vi\u0161estruko ve\u0107e od onih u SAD, Kini i Francuskoj, zbog \u010dega se proizvodni pogoni masovno zatvaraju ili sele iz zemlje. Istovremeno, prose\u010dna cena struje za doma\u0107instva u Nema\u010dkoj dosti\u017ee oko 37 centi po kolivat\u010dasu.<\/p>\n\n\n\n

Lekcija za donosioce odluka: neupravljivi, nepredvidivi i povremeni izvori bez bazne energije nisu zamena za bazna optere\u0107enja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Primer Enerparc-a pokazuje da solarna flota sa kapacitetnim faktorom kakav je u Nema\u010dkoj jednostavno ne mo\u017ee biti zamena za baznu energiju. Za dr\u017eave u razvoju i region Zapadnog Balkana, nema\u010dki scenario je veoma jasna opomena: bez stabilnih i upravljivih, baznih i karbonski neutralnih izvora – a to su nuklearna energija i hidro-kapaciteti – tranzicija se pretvara u finansijski balon koji na kraju pla\u0107aju industrija i gra\u0111ani.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: Oilprice \/ Pv-magazine \/ Inspenet \/ Pv-tech \/ Ess-news (…)<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kompanija Enerparc AG iz Hamburga, jedan od najve\u0107ih nezavisnih operatera i vlasnika solarnih elektrana u Evropi, zvani\u010dno je podnela zahtev<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":2086,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[58,22,23,20,19],"tags":[123],"class_list":["post-3678","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-ekonomija","category-studije-slucaja","category-tehnologije","category-vesti","tag-obnovljivi-izvori-energije"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3678","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3678"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3678\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3681,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3678\/revisions\/3681"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2086"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3678"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3678"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3678"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}