{"id":3641,"date":"2026-09-17T07:45:43","date_gmt":"2026-09-17T07:45:43","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3641"},"modified":"2026-09-17T07:45:44","modified_gmt":"2026-09-17T07:45:44","slug":"lasersko-obogacivanje-uranijuma-cameco-zakupljuje-celokupnu-proizvodnju-buduceg-postrojenja-plef-u-sad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/09\/17\/lasersko-obogacivanje-uranijuma-cameco-zakupljuje-celokupnu-proizvodnju-buduceg-postrojenja-plef-u-sad\/","title":{"rendered":"Lasersko oboga\u0107ivanje uranijuma: Cameco zakupljuje celokupnu proizvodnju budu\u0107eg postrojenja PLEF u SAD"},"content":{"rendered":"\n

Kanadska korporacija Cameco potpisala je ekskluzivni ugovor o preuzimanju (offtake agreement) celokupne budu\u0107e proizvodnje iz novog postrojenja za lasersko oboga\u0107ivanje uranijuma PLEF (Paducah Laser Enrichment Facility) u saveznoj dr\u017eavi Kentaki. A to zna\u010di i da tehnologija SILEX, koja koristi laserske zrake za izotopsko razdvajanje uranijuma, ulazi u zavr\u0161nu fazu komercijalizacije\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\""Yellow
“Yellow cake” (“\u017euti kola\u010d”), osnovna sirovina za dobijanje nuklearnog goriva za reaktore u kojima se tro\u0161i uranijum. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Postrojenjem, ina\u010de, upravlja kompanija Global Laser Enrichment (GLE) – zajedni\u010dki poduhvat australijske firme Silex Systems (51%) i samog Cameco-a (49%). Pored finansijskog utemeljenja projekta, ovaj ugovor predstavlja i najva\u017eniji prakti\u010dni korak ka komercijalnoj primeni tehnologije tre\u0107e generacije oboga\u0107ivanja uranijuma, koja bi mogla zna\u010dajno da promeni efikasnost nuklearnog gorivnog ciklusa.<\/p>\n\n\n\n

Kako funkcioni\u0161e SILEX tehnologija?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Uranijum se u prirodi sastoji od 99,3% izotopa U-238 i svega 0,7% fisionog izotopa U-235. Tradicionalne metode oboga\u0107ivanja oslanjale su se na energetski izuzetno zahtevnu plinsku difuziju (prva generacija) ili masivne kaskade gasnih centrifuga (druga generacija) koje fizi\u010dki razdvajaju izotope na osnovu minimalne razlike u masi.<\/p>\n\n\n\n

Lasersko oboga\u0107ivanje (tre\u0107a generacija) predstavlja prelazak sa mehani\u010dkog razdvajanja:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  • Tehnologija SILEX (Separation of Isotopes by Laser Excitation) koristi laserske zrake pode\u0161ene na ta\u010dno odre\u0111enu talasnu du\u017einu u infracrvenom spektru.<\/li>\n\n\n\n
  • Zbog suptilnih razlika u molekularnoj strukturi gasa uranijum-heksafluorida laserska svetlost selektivno pobu\u0111uje i jonizuje samo molekule koji u sebi nose fisioni izotop U-235, dok molekuli sa U-238 ostaju pasivni.<\/li>\n\n\n\n
  • Ovakva selektivnost omogu\u0107ava drasti\u010dno vi\u0161i koeficijent razdvajanja po pojedina\u010dnom prolazu. A to onda zna\u010di da postrojenje iziskuje znatno manji fizi\u010dki otisak, kra\u0107e kaskade i daleko manju potro\u0161nju elektri\u010dne energije u pore\u0111enju sa tradicionalnim centrifugama.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

    Ekolo\u0161ko “rudarstvo”: ekstrakcija iz otpada<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Jedan od najzanimljivijih aspekata projekta u Paduki jeste izvor sirovine. Postrojenje PLEF ne\u0107e prera\u0111ivati sve\u017ee iskopani uranijum, ve\u0107 osiroma\u0161eni uranijumski ostatak (ili \u201crep\u201d – tails) koji je preostao iz rada nekada\u0161njeg starog difuzionog postrojenja koje se nalazilo na istoj lokaciji.<\/p>\n\n\n\n

    U vi\u0161e od 200.000 tona osiroma\u0161enog ostatka koji je decenijama stajao kao nuklearni otpad, i dalje se nalazi niska koncentracija U-235 – ali sveukupno izuzetno velika koli\u010dina uranijuma 235. Zahvaljuju\u0107i visokoj preciznosti i ekonomi\u010dnosti SILEX lasera, GLE planira da iz ovog otpada \u201eizvu\u010de\u201d oko 70.000 tona novog, sve\u017eeg prirodnog uranijuma, bez potrebe za otvaranjem ijednog novog rudnika.<\/p>\n\n\n\n

    Pored konvencionalno oboga\u0107enog uranijuma za postoje\u0107u flotu lakovodnih reaktora (LEU), fleksibilnost laserskog sistema omogu\u0107i\u0107e proizvodnju i naprednih goriva poput tzv LEU+ (do 10% oboga\u0107enja) i HALEU (izme\u0111u 5% i 20%), koji su neophodni za rad ve\u0107ine reaktora IV generacije i SMR-ova.<\/p>\n\n\n\n

    Status licenciranja i naredni koraci<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Projekat je pro\u0161le godine uspe\u0161no dostigao demonstracioni nivo tehnolo\u0161ke spremnosti u probnom postrojenju u Severnoj Karolini, a licencni zahtev je predat ameri\u010dkoj Nuklearnoj regulatornoj komisiji (NRC). U kompaniji GLE o\u010dekuju da \u0107e kompletnu dozvolu imati u rukama po\u010detkom 2027. godine, nakon \u010dega sledi kona\u010dna investiciona odluka (FID).<\/p>\n\n\n\n

    \"Foto:
    Stari metod: centrifuge. Foto: World Nuclear News <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

    Komentar<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Zna\u010daj ove vesti daleko nadilazi jo\u0161 jedan u nizu komercijalnih ugovora o isporuci goriva. Komercijalizacija tehnologije SILEX ozna\u010dava potencijalni ulazak nuklearnog gorivnog ciklusa u jednu potpuno novu eru.<\/p>\n\n\n\n

    Zapadni svet se trenutno bori sa ozbiljnim deficitom sopstvenih kapaciteta za oboga\u0107ivanje uranijuma i visokom zavisno\u0161\u0107u od ruskih postrojenja za centrifugu. A lasersko oboga\u0107ivanje potencijalno nudi mogu\u0107nost da se kapaciteti izgrade br\u017ee i na manjem prostoru nego \u0161to je to slu\u010daj sa velikim halama centrifuga.<\/p>\n\n\n\n

    Dodatno, podatak da \u0107e se prva faza rada fokusirati na \u201erecikla\u017eu\u201d osiroma\u0161enog repa u Paduki predstavlja i primer cirkularne ekonomije u nuklearnom sektoru. Mogu\u0107nost da se decenijski otpad laserskom precizno\u0161\u0107u pretvori u gorivo za nove reaktore pokazuje koliko napredak u osnovnim tehnolo\u0161kim procesima mo\u017ee predefinisati pojmove resursa i ekolo\u0161ke odr\u017eivosti u energetici.<\/p>\n\n\n\n

    Problemi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Ipak – postoje i neki problemi: ova tehnologija, upravo zbog toga \u0161to je energetksi i prostorno efikasna, omogu\u0107ava potencijalnu proliferaciju nuklearnog naoru\u017eanja. Naime, za proizvodnju nuklearnog naoru\u0111anja potrebno je obogatiti uranijum do izuzetno visokog nivoa – a nova tehnologija bi to omogu\u0107ila po znatno ni\u017eoj ceni ali i ponudila osetno ve\u0107u tajnovitost procesa. Zbog toga pretpostavljamo da \u0107e ova tehnologija u budu\u0107nosti biti veoma dobro \u010duvana tajna. <\/p>\n\n\n\n

    Izvor: World Nuclear News <\/p>\n\n\n\n

    S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Kanadska korporacija Cameco potpisala je ekskluzivni ugovor o preuzimanju (offtake agreement) celokupne budu\u0107e proizvodnje iz novog postrojenja za lasersko oboga\u0107ivanje<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":590,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[23,20,19],"tags":[35,209,224],"class_list":["post-3641","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-tehnologije","category-vesti","tag-gorivni-ciklusi","tag-istroseno-nuklearno-gorivo","tag-obogacivanje"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3641","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3641"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3641\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3642,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3641\/revisions\/3642"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/590"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3641"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3641"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3641"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}