{"id":3632,"date":"2026-09-11T08:32:23","date_gmt":"2026-09-11T08:32:23","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3632"},"modified":"2026-09-11T08:32:24","modified_gmt":"2026-09-11T08:32:24","slug":"svedski-proboj-u-metalurgiji-resen-decenijski-problem-reaktora-sa-tecnim-olovom-materijal-koji-sam-zaceljuje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/09\/11\/svedski-proboj-u-metalurgiji-resen-decenijski-problem-reaktora-sa-tecnim-olovom-materijal-koji-sam-zaceljuje\/","title":{"rendered":"\u0160vedski proboj u metalurgiji. Re\u0161en decenijski problem reaktora sa te\u010dnim olovom: materijal koji \u201csam zaceljuje\u201d\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

\u0160vedska komepanija Blykalla mo\u017eda je re\u0161ila decenijski problem reaktora hla\u0111enih telnim olovom razvojem nove legure \u010delika oboga\u0107ene aluminijumom\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nacrt
Po\u0161to nismo na\u0161li dijagram ili fotografiju reaktora BREST-OD-300 koju mo\u017eemo koristiti, postavi\u0107emo generi\u010dku shemu brzog reaktora hla\u0111enog olovom. Foto: Idaho National Libraryderivative work: Beao – Lfr.gif and before that [1]., Public Domain, https:\/\/commons.wikimedia.org\/w\/index.php?curid=8039779<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Te\u010dno olovo se decenijama u nuklearnoj in\u017eenjeriji posmatralo kao jedan od najperspektivnijih, ali i najzahtevnijih rashladnih medijuma za reaktore IV generacije. Iako pru\u017ea vrhunske termodinami\u010dke i bezbednosne performanse, njegova upotreba je imala ozbiljnu cenu: te\u010dno olovo na visokim radnim temperaturama deluje izuzetno agresivno prema konvencionalnom ner\u0111aju\u0107em \u010deliku, tako \u0161to stupa u hemijsku reakciju i ispira elemente legure poput gvo\u017e\u0111a i nikla, menjaju\u0107i njene hemijske, mehani\u010dke i termalne karakteristike. <\/p>\n\n\n\n

\u0160vedska kompanija Blykalla uspela je, po svemu sude\u0107i, da re\u0161i ovaj problem materijala kroz razvoj specijalne \u010deli\u010dne legure oboga\u0107ene aluminijumom, otvoriv\u0161i vrata \u0161iroj komercijalnoj primeni kompaktnih reaktora hla\u0111enih te\u010dnim metalom (LFR). <\/p>\n\n\n\n

Mehanizam: inherentna svojstva nove legure <\/strong> <\/p>\n\n\n\n

Klju\u010d inovacije ne le\u017ei u spolja\u0161njem premazu koji bi se vremenom pohabao (\u0161to je naj\u010de\u0161\u0107e re\u0161enje), ve\u0107 u unutra\u0161njoj strukturi same legure: tokom redovnog rada reaktora na visokim temperaturama, aluminijum u unutra\u0161njosti \u010delika spontano migrira ka spolja\u0161njoj povr\u0161ini i u dodiru sa precizno doziranom koli\u010dinom kiseonika u te\u010dnom olovu, aluminijum reaguje i stvara mikroskopski gust, izuzetno \u010dvrst sloj aluminijum-oksida (vrsta keramike).\u00a0<\/p>\n\n\n\n

A ovo tehnolo\u0161ko re\u0161enje je i samoreguli\u0161u\u0107e u izvesnom smislu: ukoliko tokom eksploatacije do\u0111e do mikro-ogrebotina, naprsnu\u0107a ili habanja povr\u0161ine usled strujanja te\u010dnog metala, aluminijumska komponenta aluminijuma u \u010deliku ponovo reaguje, i aluminijum iz dubljih slojeva kre\u0107e se ka izlo\u017eenoj ta\u010dki i u dodiru sa kiseonikom ponovo formira za\u0161titni oksid, efektivno \u201ezakrpiv\u0161i\u201d o\u0161te\u0107enje bez ikakve spoljne intervencije.<\/p>\n\n\n\n

Olovo<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Postavlja se pitanje, naravno, razloga kori\u0161\u0107enje olova u nekim reaktorima, pa stoga, hejdemo i da objasnimo. Reaktori hla\u0111eni te\u010dnim metalima su neki od reaktora koji se smatraju najperspektivnijim od reaktora takozvane \u010detvrte generacije, prosto zbog \u010dinjenice da olovo kao medijum hla\u0111enja ima neke izuzetne karakteristike pa zbog toga ovi reaktori imaju izuzetne karakteristike: veoma male dimenzije; mogu\u0107nost rada na atmosferskom pritisku; visoku efikasnost; olovo je odli\u010dan reflektor neutrona \u2013 a to inherentno pove\u0107ava neutronsku ekonomiju dizajna; olovo je samo po sebi odli\u010dna za\u0161tita od gama zra\u010denja pa ujedno funkcioni\u0161e i kao biolo\u0161ki \u0161tit; olovo ne reaguje sa vodom (kao \u0161to je slu\u010daj sa natrijumom) pa nema opasnosti od po\u017eara u slu\u010dajevima curenja; u vanrednim situacijama je mogu\u0107e \u2013 zbog termi\u010dkih karakteristika olova \u2013 hla\u0111enje prirodnom konvekcijom; olovo ima ekstremno visoku ta\u010dku klju\u010danja, \u0161to prakti\u010dno elimini\u0161e opasnost od gubitka rashladne te\u010dnosti; zbog termi\u010dkih karakteritika olova, reaktor tako\u0111e ima veliku toleranciju na temperaturne varijacije \u0161to ga \u010dini bezbednim; olovo je veoma stabilno, i ostavlja veoma malo otpada posle rada (mada, kada se koristi eutekti\u010dka me\u0161avina olova i bizmuta, dolazi do proizvodnje polonijuma 210).\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ipak, ovi reaktori imaju i nekoliko inherentnih mana, od kojih je jedna gorepomenuta hemijska agresivnost olova na visokim temperaturama. Blykalin tehnolo\u0161ki proboj, tako, zna\u010di re\u0161avanje jednog od najozbiljnijih problema sa kojima su se reaktori hla\u0111eni te\u010dnim olovom suo\u010davali, mada ne i svih problema jer neki ostaju: proizvodnja polonijuma 210; opasnost od prelaska te\u010dnosti za hla\u0111enje u \u010dvrsto agregatno stanje (takozvani \u201cbricking\u201d) i blokade reatora \u010dime on postaje neoperativan; izuzetno velika specifi\u010dnu masa olova, \u0161to ote\u017eava cirkulaciju i sli\u010dno. <\/p>\n\n\n\n

Alli tuma\u010dimo da, ukoliko jeste re\u0161en problem korozije konstrukcionog \u010delika, ova informacija najavljuje mo\u017eda \u010dak i fundamentalnu promenu bezbednosne i tehni\u010dke arhitekturu ovog tipa reaktora.  <\/p>\n\n\n\n

Komentar\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zna\u010daj ovog tehnolo\u0161kog proboja prevazilazi same \u0161vedske projekte – on pokazuje \u010dak i na jedan ozbiljniji zaokret u razvoju reaktora IV generacije. Ukoliko se ova legura poka\u017ee dugove\u010dnom u komercijalnim uslovima eksploatacije (a to ipak ostaje da se vidi), reaktori sa te\u010dnim olovom sigurno \u0107e postati jedan od najpouzdanijih dizajnerskih koncepata u nuklearnoj industriji.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: Interesting Engineering <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160vedska komepanija Blykalla mo\u017eda je re\u0161ila decenijski problem reaktora hla\u0111enih telnim olovom razvojem nove legure \u010delika oboga\u0107ene aluminijumom\u00a0 Te\u010dno olovo<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":821,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[20,19],"tags":[203,153,50,182],"class_list":["post-3632","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tehnologije","category-vesti","tag-brzi-reaktori","tag-mali-modularni-reaktori","tag-reaktori-cetvrte-generacije","tag-reaktori-hladeni-tecnim-olovom"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3632","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3632"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3632\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3633,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3632\/revisions\/3633"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/821"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3632"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3632"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3632"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}