{"id":3596,"date":"2026-09-03T05:15:00","date_gmt":"2026-09-03T05:15:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3596"},"modified":"2026-09-01T14:23:10","modified_gmt":"2026-09-01T14:23:10","slug":"tamnija-strana-zelene-tranzicije-suocavanje-sa-solarnim-otpadom-evropa-za-sada-nema-resenje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/09\/03\/tamnija-strana-zelene-tranzicije-suocavanje-sa-solarnim-otpadom-evropa-za-sada-nema-resenje\/","title":{"rendered":"Tamnija strana zelene tranzicije: suo\u010davanje sa solarnim otpadom; Evropa za sada nema re\u0161enje\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Nove stru\u010dne studije upozoravaju da bi godi\u0161nje koli\u010dine rashodovanih solarnih panela samo u \u0160vedskoj mogle da porastu sa skromnih 17 tona na neverovatnih 150.000 tona. Problem fizi\u010dkog volumena otpada iz obnovljivih izvora ubrzano postaje nova ekolo\u0161ka glavobolja, pi\u0161e PV magazine<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Solarna
Solarna elektrana Telangana u Indiji. Snaga: 12 megavata. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Evropa se ubrzano oslanja na fotonaponske sisteme u trci za dekarbonizaciju ali nova industrijska mapa puta, koju su izradili \u0161vedski istra\u017eiva\u010dki institut KTH, organizacija Axfoundation i vode\u0107i recikla\u017eni giganti, ukazuje na problem o kojem se u javnosti retko govori: velika koli\u010dina otpada koji sti\u017ee sa istekom veka trajanja solarnih panela.<\/p>\n\n\n\n

Prema procenama organizacije RISE, godi\u0161nja koli\u010dina rashodovanih solarnih panela u \u0160vedskoj mogla bi sa 17 tona (koliko je zabele\u017eeno 2021. godine) eksplodirati na \u010dak 150.000 tona godi\u0161nje do 2060. godine. Sli\u010dan pritisak o\u010dekuje i ostatak Evrope –  Zajedni\u010dki istra\u017eiva\u010dki centar Evropske komisije (JRC) procenjuje da \u0107e Evropska unija do 2050. godine akumulirati izme\u0111u 21 i 35 miliona tona kumulativnog fotonaponskog otpada, dok bi na globalnom nivou ta cifra mogla dostaviti i 80 miliona tona.<\/p>\n\n\n\n

Prose\u010dan fotonaponski panel te\u017ei oko 20 kilograma i sastoji se prete\u017eno od stakla (67%), aluminijuma (16%), plastike (11%), silicijuma (4%) i malih koli\u010dina te\u0161kih i dragocenih metala poput srebra i bakra. Iako se ve\u0107i deo materijala na\u010delno mo\u017ee reciklirati, trenutni sistemi u Evropi nisu ekonomski i logisti\u010dki opremljeni za prihvat ovolike mase otpada. Zbog nedostatka specijalizovanih postrojenja, otpadni paneli se trenutno uglavnom tretiraju kao obi\u010dan elektronski otpad, \u010dime se trajnost i vrednost resursa nepovratno gube.<\/p>\n\n\n\n

Komentar\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Diskusija o \u0161vedskom solarnom otpadu otvara jedno od najva\u017enijih pitanja moderne energetike: gustinu energije i fizi\u010dki otisak otpada.\u00a0I iako nismo protivnici obnovljivih izvora energije, prime\u0107ujemo da se oni vrlo \u010desto u javnosti uzimaju potpuno nekriti\u010dki i \u010desto krajnje naivno. Pa stoga ovu vest prenosimo sa ciljem upoznavanja javnosti sa problemom koji se vrlo \u010desto gura pod tepih: obnovljivi izvori energije jesu karbonski neutralni, ali i oni proizvode ogromnu koli\u010dinu otpada. <\/p>\n\n\n\n

Jer osnovna mana solarnih panela (kao i vetroturbina) le\u017ei u niskoj gustini energije po kvadratnom metru i po kilogramu upotrebljenog materijala. Da bi se proizvela ista koli\u010dina elektri\u010dne energije koju daje jedan nuklearni reaktor tokom 60 godina rada, potrebni su milioni panela. A kada ti paneli zavr\u0161e svoj \u017eivotni vek od 20 do 25 godina, dru\u0161tvo ostaje zatrpano milionima tona stakla, plastike i toksi\u010dnih elemenata. Taj otpad se meri u desetinama miliona tona, zatrpava deponije i zahteva gigantske recikla\u017ene kapacite koji trenutno ekonomski nisu isplativi bez obilnih dr\u017eavnih subvencija. <\/p>\n\n\n\n

Za razliku od fotonaponskih sistema, nuklearna energija ima ekstremno visoku energetsku gustinu. Celokupno istro\u0161eno nuklearno gorivo koje je jedna velika elektrana proizvela tokom svog vi\u0161edecenijskog rada mo\u017ee stati na jedan ve\u0107i parking. Dakle, po \u010distom volumenu, nuklearni otpad je nesrazmerno manji, lak\u0161i za pra\u0107enje i fizi\u010dko skladi\u0161tenje.<\/p>\n\n\n\n

Naravno, nuklearni otpad ima specifi\u010dne i ozbiljne mane – radioaktivnost i potrebu za vi\u0161ekratnim, visoko-tehnolo\u0161kim in\u017eenjerskim barijerama i dugoro\u010dnim dubokim geolo\u0161kim odlagali\u0161tima (poput finskog projekta Onkalo o kojem smo pre samo par dana pisali). Me\u0111utim, njegova klju\u010dna prednost je u tome \u0161to je u potpunosti inventarisan, strogo kontrolisan i sakuplja se 100% od prvog do poslednjeg grama te potpuno integrisan u industrijski proces (ovo posednje mo\u017eda izdvajamo i kao najva\u017eniju karakteristiku). Sa druge strane, solarni otpad ne predstavlja trenutnu opasnost od zra\u010denja, ali stvara enormnu logisti\u010dku katastrofu u najavi – opasne plasti\u010dne komponente, olovo i kadmijum iz panela \u010desto zavr\u0161e nepravilno odlo\u017eeni ili mikro-fragmentisani u prirodi, bez jasnog lanca odgovornosti.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak koji tranzicija pred nas stavlja jeste da “\u010dista” energija ne zna\u010di energiju bez otpada. Ali dok je nuklearna industrija od svog nastanka prinu\u0111ena da re\u0161ava pitanje svakog grama svog otpada pod strogom lupom regulatora, sektor obnovljivih izvora tek sada po\u010dinje da se suo\u010dava sa sopstvenim ekolo\u0161kim dugom koji je godinama guran pod tepih.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: PV Magazine <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nove stru\u010dne studije upozoravaju da bi godi\u0161nje koli\u010dine rashodovanih solarnih panela samo u \u0160vedskoj mogle da porastu sa skromnih 17<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":2086,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[58,21,23,20],"tags":[123],"class_list":["post-3596","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-ekologija","category-studije-slucaja","category-tehnologije","tag-obnovljivi-izvori-energije"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3596","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3596"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3596\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3597,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3596\/revisions\/3597"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2086"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3596"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3596"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3596"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}