{"id":3584,"date":"2026-08-31T06:31:42","date_gmt":"2026-08-31T06:31:42","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3584"},"modified":"2026-08-31T06:31:42","modified_gmt":"2026-08-31T06:31:42","slug":"onkalo-prvo-trajno-skladiste-istrosenog-nuklearnog-goriva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/08\/31\/onkalo-prvo-trajno-skladiste-istrosenog-nuklearnog-goriva\/","title":{"rendered":"Onkalo – prvo trajno skladi\u0161te istro\u0161enog nuklearnog goriva?"},"content":{"rendered":"\n

Finska kompanija Posiva zapo\u010dela je vertikalno bu\u0161enje prve operativne rupe duboke 8,4 metra u prastarom granitu na dubini ve\u0107oj od 400 metara pod zemljom. Time prvi svetski projekat trajnog dubokog geolo\u0161kog odlagali\u0161ta ulazi u zavr\u0161nu fazu pre po\u010detka rada planiranog za kraj 2026. godine. Radnici kompanije Posiva, zadu\u017eene za upravljanje radioaktivnim otpadom u Finskoj, zapo\u010deli su bu\u0161enje prve odlagali\u0161ne rupe u podzemnom odlagali\u0161tu Onkalo, koje je sme\u0161teno u granitnim stenama ostrva Olkiluoto, koje su, procenjuje se, stare 1,9 milijardi godina\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Unutar
Odlagali\u0161te Onkalo. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Za ovaj izuzetno precizan poduhvat koristi se specijalno konstruisana bu\u0161ilica Deposition Hole Boring Machine (DHBM), te\u0161ka 78 tona, koju je proizveo nema\u010dki gigant Herrenknecht AG, a \u201crupa\u201d koja se bu\u0161i na dnu ve\u0107 iskopanih tunela ima dubinu od 8,4 metra i pre\u010dnik od 1,75 metara. Zahtevi preciznosti su rigorozni: odstupanje od vertikalne ose ne sme biti ve\u0107e od 25 milimetara du\u017e cele du\u017eine, a svaka Rupa se podvrgava vi\u0161estrukim kontrolama pre nego \u0161to dobije dozvolu za skladi\u0161tenje.<\/p>\n\n\n\n

Efektivno bu\u0161enje jedne rupe traje oko 10 sati, a po prelasku na redovni re\u017eim proizvodnje planirano je da se sedmi\u010dno izra\u0111uju po dve odlagali\u0161ne rupe. Prvi odlagali\u0161ni tunel, du\u017eine oko 330 metara, primi\u010de oko 30 ovih vertikalnih rupa. Tokom planiranog stogodi\u0161njeg operativnog veka odlagali\u0161ta, bi\u0107e iskopano oko 100 tunela ukupne du\u017eine 35 kilometara.<\/p>\n\n\n\n

Koncept odlaganja u Onkalu zasniva se na vi\u0161estrukoj barijeri (KBS-3 sistem): istro\u0161eno gorivo se hermeti\u010dki zatvara u hermeti\u010dke bakarno-gvozdene kontejnere, obla\u017ee bentonitnom glinom koja bubri u dodiru sa vodom i spre\u010dava njen prodor, a ceo sistem dodatno \u0161titi stotine metara masivnog granitnog stenskog masiva.<\/p>\n\n\n\n

Nakon \u0161to je finska regulatorna agencija za nuklearnu bezbednost (STUK) nedavno potvrdila da su svi bezbednosni uslovi ispunjeni, Ministarstvo ekonomije se sprema da ove jeseni vladi predlo\u017ei izdavanje kona\u010dne operativne dozvole. Predsednik i izvr\u0161ni direktor kompanije Posiva, Ilka Poikolainen, potvrdio je da je cilj da odlagali\u0161te bude u potpunosti operativno do kraja 2026. godine.<\/p>\n\n\n\n

Duboko geolo\u0161ko odlaganje: trajno re\u0161enje i prepreke u primeni<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Realizacija projekta Onkalo predstavlja prekretnicu za globalnu nuklearnu industriju jer u praksi dokazuje da pitanje istro\u0161enog nuklearnog goriva ima kona\u010dno i nau\u010dno utemeljeno tehni\u010dko re\u0161enje – Onkalo je prvi operativni i funkcionalni projekat trajnog odlagali\u0161ta nuklearnog goriva. Ipak – iako izgleda kao jednostavno re\u0161enje, pitanjeje zbog \u010dega nije do\u0161lo do \u0161ire primene ovog jednostavnog, jeftinog i trajnog re\u0161enja?<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to je geolo\u0161ko odlaganje zaista trajno re\u0161enje?\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Koncept dubokih geolo\u0161kih odlagali\u0161ta zasniva se na principu preno\u0161enja radioaktivnog materijala u duboke, geolo\u0161ki stabilne formacije stena koje su nepromenjene stotinama miliona godina – i koje \u0107e ostati nepromenjene stotinama miliona godina. Kada se postave u ovakvo okru\u017eenje i izoluju vi\u0161estrukim in\u017eenjerskim barijerama, izotopi vremenom prirodno raspadaju, bez potrebe za daljim ljudskim nadzorom, odr\u017eavanjem ili aktivnom energijom. Time se elimini\u0161e rizik od prirodnih katastrofa, ratnih sukoba ili dru\u0161tvenih nestabilnosti na povr\u0161ini zemlje tokom hiljada godina.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to se ovaj jednostavan koncept jo\u0161 uvek ne primenjuje masovno?\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Uprkos tome \u0161to je princip pasivne i trajne izolacije nau\u010dno usvojen jo\u0161 od polovine 20. veka, Finska je za sada jedina zemlja koja ga sprovodi u delo. Razlozi za sporost u ostalim delovima sveta su prvenstveno politi\u010dke i, mo\u017eda, socijalne<\/em> prirode a mi izdvajamo \u010detiri verovatno najva\u017enija razloga:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Sindrom “NIMBY” (Not In My Back Yard): pronala\u017eenje lokacije nai\u0161lo je na \u017eestok otpor lokalnih zajednica u skoro svim zemljama. Finska je ovaj problem re\u0161ila vi\u0161edecenijskim transparentnim dijalogom i davanjem prava lokalnoj op\u0161tini Eurajoki da stavi veto na projekat, \u0161to je izgradilo visok nivo poverenja.<\/li>\n\n\n\n
  2. Kratkovidost politi\u010dkih ciklusa: izgradnja geolo\u0161kog odlagali\u0161ta je projekat koji traje izme\u0111u 40 i 70 godina a politi\u010dki lideri \u010desto izbegavaju dono\u0161enje nepopularnih odluka \u010dije \u0107e plodove (ili politi\u010dke tro\u0161kove) snositi generacije decenijama kasnije (primer je planirano pa pauzirano (a na kraju i ne znamo gde se ta\u010dno ovaj projekat nalazi) ameri\u010dko odlagali\u0161te Jaka Planina (Yucca Mountain), koje je blokirano iz politi\u010dkih razloga nakon milijardi ulo\u017eenih dolara).<\/li>\n\n\n\n
  3. Privremena skladi\u0161ta su zapravo<\/em> i dovoljno dobra i jeftinija: suvo skladi\u0161tenje istro\u0161enog goriva u betonsko-\u010deli\u010dnim kontejnerima (tzv. casks) na samim lokacijama elektrana pokazalo se kao izuzetno bezbedno i jeftino re\u0161enje za period od 50 do 100 godina. Zbog toga su mnoge dr\u017eave odlo\u017eile kona\u010dne odluke o trajnom odlaganju. <\/li>\n\n\n\n
  4. Strategije prerade goriva: zemlje poput Francuske i Rusije istro\u0161eno gorivo ne posmatraju kao otpad, ve\u0107 kao resurs koji se ponovo prera\u0111uje radi izvla\u010denja neiskori\u0161\u0107enog uranijuma i plutonijuma za nove cikluse u reaktorima, jer u nuklearnom gorivu koje pro\u0111e jedan ciklus kori\u0161\u0107enja, jo\u0161 uvek ostaje najve\u0107i deo fisionog materijala. Dodatno, reaktori brzog spektra jo\u0161 drasti\u010dnije smanjuju koli\u010dinu istro\u0161enog nuklearnog goriva. Ali iako prerada i ponovno kori\u0161\u0107enje tog goriva drasti\u010dno smanjuju zapreminu kona\u010dnog otpada, na kraju i dalje ostaje potreba za trajnim geolo\u0161kim odlagali\u0161tem za preostali visoko-radioaktivni vitrifikovani otpad.<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    Pored Finske, \u0160vedska je najdalje oti\u0161la u ovom procesu sa projektom Forsmark, dok Francuska razvija projekat Cig\u00e9o, a \u0160vajcarska, Velika Britanija i SAD poku\u0161avaju da obnovi svoje nacionalne programe.<\/p>\n\n\n\n

    Izvor: World Nuclear News <\/p>\n\n\n\n

    S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Finska kompanija Posiva zapo\u010dela je vertikalno bu\u0161enje prve operativne rupe duboke 8,4 metra u prastarom granitu na dubini ve\u0107oj od<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":780,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[21,23,20,19],"tags":[69,209,68],"class_list":["post-3584","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekologija","category-studije-slucaja","category-tehnologije","category-vesti","tag-finska","tag-istroseno-nuklearno-gorivo","tag-trajna-odlagalista"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3584","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3584"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3584\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3585,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3584\/revisions\/3585"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/780"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3584"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3584"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3584"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}