{"id":3567,"date":"2026-08-27T08:22:30","date_gmt":"2026-08-27T08:22:30","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3567"},"modified":"2026-08-27T09:38:18","modified_gmt":"2026-08-27T09:38:18","slug":"francuska-jos-dva-epr2-u-grevlinu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/08\/27\/francuska-jos-dva-epr2-u-grevlinu\/","title":{"rendered":"Francuska: jo\u0161 dva EPR2 u Grevlinu"},"content":{"rendered":"\n

Francuska vlada zvani\u010dno je odobrila kompaniji \u00c9lectricit\u00e9 de France (EDF) po\u010detak pripremnih radova na lokaciji nuklearne elektrane Grevlin u departmanu na severu zemlje<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"EPR
EPR i EPR2. Foto: Wiikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Uredba kojom se daje ekolo\u0161ka dozvola za radove neophodne za postavljanje dva reaktora EPR2 dizajna na podru\u010dju op\u0161tina Grevlin, Krevik, Lun-Pla\u017e i Burbur, objavljena je u Slu\u017ebenom listu Francuske. Time je Grevlin postao druga lokacija (nakon Penlija) koja ulazi u fazu pripremne realizacije u okviru plana nove nuklearne izgradnje.<\/p>\n\n\n\n

Ova odluka predstavlja nastavak strategije koju je predsednik Emanuel Makron najavio po\u010detkom 2022. godine, proglasiv\u0161i novu \u201enuklearnu renesansu\u201d Francuske. Plan predvi\u0111a produ\u017eenje rada postoje\u0107ih kapaciteta uz masivnu izgradnju najmanje \u0161est novih reaktora tipa EPR2, uz opciju za naknadnu izgradnju jo\u0161 osam jedinica.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta donosi tehnologija EPR2?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Reaktor EPR2 predstavlja unapre\u0111enu, optimizovanu i standardizovanu verziju prve generacije EPR-a (termalnih lakovodnih reaktora sa vodom pod pritiskom, snage oko 1670 megavata), koju zajedni\u010dki razvijaju EDF i Framatome. <\/p>\n\n\n\n

Cilj nove verzije jeste ugradnja celokupnog iskustva proiza\u0161log iz gradnje i pu\u0161tanja u rad prvih EPR jedinica (poput Flamanvila u Francuskoj, Olkiluota u Finskoj i Taj\u0161ana u Kini), kao i decenijskog operativnog iskustva francuske nuklearne flote. A EPR2 je primarno projektovan sa fokusom na lak\u0161u izvodljivost gra\u0111evinskih radova, skra\u0107ivanje rokova i obaranje investicionih tro\u0161kova; dakle, ukratko, sa ciljem pojeftinjenja izgradnje, jer su se EPR reaktori, iako izuzetni tehnolo\u0161ki napredni – pokazali kao uglavnom neverovatno skupi projekti. <\/p>\n\n\n\n

Prvi talas gradnje: Tri lokacije sa po dva reaktora<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prva tri kompleksa planirana su na lokacijama postoje\u0107ih elektrana, pri \u010demu svaka lokacija dobija par reaktora:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Penli (Penly): pilot-projekat i referentna lokacija na kojoj su pripremni radovi zapo\u010deti jo\u0161 2024. godine.<\/li>\n\n\n\n
  2. Grevlin (Gravelines): druga odobrena lokacija, gde se trenutno nalazi \u0161est operativnih reaktora snage po 910 megavata.<\/li>\n\n\n\n
  3. Bu\u017ee (ili \u201cBi\u017ee\u201d) (Bugey)<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    Zvani\u010dni po\u010detak glavnih gra\u0111evinskih radova na svim lokacijama sem Penlija predvi\u0111en je za 2027. godinu. Ukupni tro\u0161kovi programa izgradnje prvih \u0161est reaktora prvobitno su procenjeni na 51,7 milijardi evra, ali je procena 2023. godine revidirana na oko 67,4 milijarde evra.<\/p>\n\n\n\n

    Obim odobrenih pripremnih radova<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Ina\u010de, ekolo\u0161ka dozvola koja je izdata za Grevlin obuhvata opse\u017ene infrastrukturne i tehni\u010dke zahvate koji prethode samom betoniranju reaktora:<\/p>\n\n\n\n

      \n
    • Pripremu gra\u0111evinskih platoa i ugradnju prate\u0107ih objekata gradili\u0161ta.<\/li>\n\n\n\n
    • Izmje\u0161tanje postoje\u0107eg \u017eelezni\u010dkog terminala elektrane i izgradnju novih pristupnih saobra\u0107ajnica i parkinga u op\u0161tinama Krevik i Burbur.<\/li>\n\n\n\n
    • Izgradnju novog Centra za informisanje javnosti.<\/li>\n\n\n\n
    • Zemljane radove i izradu vodonepropusnog za\u0161titnog zida (diijafragme) ispod stope budu\u0107eg objekta.<\/li>\n\n\n\n
    • Oja\u010davanje zemlji\u0161ta, po\u010detne gra\u0111evinske radove i izgradnju novog usisnog rashladnog kanala.<\/li>\n\n\n\n
    • Preseljenje za\u0161ti\u0107enih vrsta flore i faune, koje \u0107e se sprovesti u vremenski najpovoljnijim periodima za ekosistem.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

      Komentar <\/strong><\/p>\n\n\n\n

      Francuski model je gradnja u parovima (po dve jedinice na istoj lokaciji) i oslanjanje na jedno tipsko i standardizovano re\u0161enje (EPR2), \u010dime se posti\u017ee ne\u0161to veoma blisko \u201cserijskoj proizvodnji\u201d i smanjuju rizici i tro\u0161kovi u ovako velikim nuklearnim projektima.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

      To nosi i odre\u0111ene druge prednosti: izbor lokacija na kojima ve\u0107 decenijama rade nuklearne elektrane drasti\u010dno skra\u0107uje vreme licenciranja i smanjuje otpor lokalne zajednice (zajednice koje ve\u0107 imaju nuklerke vrlo se retko protive novim izgradnjama), postoje i mre\u017ena infrastruktura, i stru\u010dna radna snaga, i rashladni kapaciteti.<\/p>\n\n\n\n

      Ali ipak skok procenjenih tro\u0161kova sa 51,7 na 67,4 milijarde evra pokazuje da je finansiranje i dalje najve\u0107i izazov velikih nuklearnih projekata u Evropi, te \u0107e uspeh modela EPR2 u Penliju i Grevlinu biti klju\u010dni test za opravdanost gradnje preostalih osam planiranih reaktora. Jer cena izgradnji posednjih nekoliko decenija nije samo refleksija kompleksnosti dizajna – mada jeste i to: EPR reaktori imaju neverovatnih 4 potpuno nezavisna sistema (\u201cTrains\u201d) za obezbe\u0111ivanje hla\u0111enja u slu\u010daju incidenata i oni ne dele niti jednu jedinu komponnentu. To je radikalno vi\u0161e nego ostali reaktorski dizajni. <\/p>\n\n\n\n

      Primarni razlog za pove\u0107anje cene je i dalje veoma dugotrajna gradnja primarno izazvana pauzama i zaustavljanjima izgradnje, promenama regulative (koje onda uslovljavaju dobijanje novih licenci i sli\u010dno), visoke kamate na komercijalne kredite, uve\u0107anja cena materijala i\/ili radne snage i sli\u010dno. <\/p>\n\n\n\n

      Veliko je pitanje da li \u0107e EPR2 dizajn to zaista i uspeti da postigne. <\/p>\n\n\n\n

      A ovo bi moglo poprili\u010dno da se ti\u010de i Srbije: EPR2 dizajn je jedan od predlo\u017eenih i mogu\u0107ih tehnolo\u0161kih opcija za koje \u0107e se odlu\u010diti i Srbija (vrlo verovatna pritom), pa \u0107emo de\u0161avanja i dinamiku oko ovih EPR2 reaktora veoma pa\u017eljivo pratiti. <\/p>\n\n\n\n

      Izvor: World Nuclear News (WNN)<\/p>\n\n\n\n

      S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Francuska vlada zvani\u010dno je odobrila kompaniji \u00c9lectricit\u00e9 de France (EDF) po\u010detak pripremnih radova na lokaciji nuklearne elektrane Grevlin u departmanu<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1375,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[58,22,23,19],"tags":[104,105,85,43,46],"class_list":["post-3567","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-ekonomija","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-epr","tag-epr2","tag-framatom","tag-francuska","tag-srbija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3567","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3567"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3567\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3574,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3567\/revisions\/3574"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1375"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3567"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3567"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3567"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}