{"id":3554,"date":"2026-08-25T08:41:31","date_gmt":"2026-08-25T08:41:31","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3554"},"modified":"2026-08-25T17:45:15","modified_gmt":"2026-08-25T17:45:15","slug":"partnerstvo-khnp-a-i-vestinghausa-juzna-koreja-cilja-americko-trziste-i-mala-lekcija-za-srbiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/08\/25\/partnerstvo-khnp-a-i-vestinghausa-juzna-koreja-cilja-americko-trziste-i-mala-lekcija-za-srbiju\/","title":{"rendered":"Partnerstvo KHNP-a i Vestinghausa: Ju\u017ena Koreja cilja ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te (i mala lekcija za Srbiju)\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Ju\u017enokorejska dr\u017eavna kompanija Korea Hydro & Nuclear Power (KHNP) pregovara sa ameri\u010dkim Vestinghausom (Westinghouse Electric Co.) o osnivanju zajedni\u010dke kompanije usmerene na nastup na ameri\u010dkom i globalnom nuklearnom tr\u017ei\u0161tu. O\u010dekuje se da ova inicijativa bude jedna od centralnih tema susreta predsednika Li D\u017eae-mjunga i Donalda Trampa u Va\u0161ingtonu<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"KHNP
KHNP logo. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

SAD prolaze kroz sna\u017ean zaokret u energetskoj politici, podstaknut masivnim rastom potro\u0161nje elektri\u010dne energije u data centrima za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju. Prole\u0107nom izvr\u0161nom naredbom najavljena je izgradnja 10 velikih reaktora do 2030. godine i \u010detvorostruko pove\u0107anje nuklearnih kapaciteta do 2050. Me\u0111utim, kako SAD decenijama nisu masovno gradile doma\u0107e reaktore, industrija je izgubila operativne i gra\u0111evinske kapacitete. Sa druge strane, Vestinghaus poseduje klju\u010dnu tehnologiju, ali nema kapacitet da samostalno iznese ovako obimnu gradnju, zbog \u010dega je KHNP – sa iskustvom u izgradnji 32 reaktora u Ju\u017enoj Koreji i elektrane Baraka u UAE – postao nezamenjiv partner.<\/p>\n\n\n\n

Poravnanje koje je otvorilo vrata<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovom partnerstvu prethodilo je poravnanje<\/a> dugogodi\u0161njeg spora oko intelektualne svojine u vezi sa \u010de\u0161kim projektom Dukovani o kojem je Nuklearna Perspektiva detaljno<\/a> izve\u0161tavala. Prema tom ugovoru, KHNP i njegova mati\u010dna kompanija KEPCO pristali su da po reaktoru kupuju opremu i usluge od Vestinghausa u vrednosti od oko 650 miliona dolara tokom narednih 50 godina, uz pla\u0107anje licenci od 175 miliona dolara po jedinici.<\/p>\n\n\n\n

Tr\u017ei\u0161na podela rada predvi\u0111a da u Evropi vode\u0107u ulogu zadr\u017ei Vestinghaus uz podr\u0161ku ju\u017enokorejskih firmi, dok \u0107e na Bliskom istoku KHNP izvoziti sopstvene reaktore bez daljih optere\u0107enja oko patenata. Ipak, sporazum je u samom Seulu izazvao o\u0161tre politi\u010dke debate u parlamentu, gde opozicija optu\u017euje vlast za slabljenje \u201enuklearnog suvereniteta\u201d, dok resorno ministarstvo i KHNP tvrde da je re\u010d o tr\u017ei\u0161no odr\u017eivom kompromisu.<\/p>\n\n\n\n

Komentar\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Planirani ulazak Ju\u017ene Koreje na ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te ogoljava klju\u010dni strukturni problem sa kojim se SAD suo\u010davaju u najavljenoj \u201enuklearnoj renesansi\u201d: ozbiljan deficit doma\u0107e gra\u0111evinsko-in\u017eenjerske operative, koja se da osetiti ve\u0107 decenijama. Ogromna pauza poslednjih skoro pola veka u izgradnji reaktora (za koju mi u Nuklearnoj Perspektivi smatramo da je primarno posledica radikalnih makroekonomskih lomova osamdesetih i promene politi\u010dko ekonomskog okvira; a ne, kako se naj\u010de\u0161\u0107e tvrdi, straha javnosti nakon tri nuklearne nesre\u0107e (TMI, \u010cernobilj i Fuku\u0161ima)) i nuklerne infrastrukture uslovili su ne\u0161to radikalniji pad broja stru\u010dnih i obu\u010denih ljudi – \u0161to je u krajnju ruku i uzrokovalo izuzetno spore projekte kao \u0161to je Vogl. <\/p>\n\n\n\n

SAD se, dakle, nalazi u \u017eestokoj borbi za stru\u010dno\u0161\u0107u koja je jedna od retkih stvari koja se ne mo\u017ee jednostavno stvoriti danas za sutra, ma koliko ste mo\u0107ni i bogati. A tu je i lekcija za zemlje koje se tek priklju\u010duju vozu nuklearne industrije – kao \u0161to je i Srbija: ve\u0107 je pomalo kasno ako ve\u0107 nismo uspostavili ozbiljan i struktuiran obrazovni sistem koji je sposoban za sopstvenu reprodukciju i usavr\u0161avanje. <\/p>\n\n\n\n

A dodajemo i da se ispred Va\u0161ingtona sada nalazi i ozbiljna strate\u0161ka dilema oko na\u010dina realizacije ovako ambicioznog plana: <\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Model otvorenih i raznorodnih partnerstava: opcija u kojoj SAD oslanjaju razvoj na \u0161irok spektar inostranih igra\u010da i razli\u010ditih tehnologija – uklju\u010duju\u0107i ju\u017enokorejski KHNP, pa i kanadske kompanije koje nude<\/a> CANDU tehnologiju. Rizik ovog pristupa le\u017ei u fragmentaciji tr\u017ei\u0161ta, slo\u017eenijem licenciranju i potencijalnom ponavljanju skokovitih tro\u0161kova.<\/li>\n\n\n\n
  2. Model visoke standardizacije: strategija koju su uspele da primene Kina, Francuska i upravo Ju\u017ena Koreja na doma\u0107em terenu – oslanjanje na jedan ili dva standardizovana reaktorska dizajna koji se grade u serijama. Ova strategija se kroz istoriju pokazala kao najpametniji i najefikasniji na\u010din za obaranje cene kapitala i skra\u0107ivanje vremena izgradnje.<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    Ukoliko SAD \u017eele brzo da obezbede gigavate stabilne energije za AI sektor, formiranje \u201eTeam KORUS\u201d saveza jeste najbr\u017ee kratkoro\u010dno re\u0161enje. Me\u0111utim, dugoro\u010dni uspeh ameri\u010dkog nuklearnog programa zavisi\u0107e od toga da li \u0107e Va\u0161ington uspeti da izbegne tehnolo\u0161ku \u0161arenolikost i usmeri se ka strogoj standardizaciji projekata.<\/p>\n\n\n\n

    Izvor: Chosun Daily <\/p>\n\n\n\n

    S.A.<\/p>\n\n\n\n

    <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Ju\u017enokorejska dr\u017eavna kompanija Korea Hydro & Nuclear Power (KHNP) pregovara sa ameri\u010dkim Vestinghausom (Westinghouse Electric Co.) o osnivanju zajedni\u010dke kompanije<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":568,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[58,22,23,19],"tags":[102,72,40,62],"class_list":["post-3554","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-ekonomija","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-juzna-koreja","tag-khnp","tag-sad","tag-vestinghaus"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3554","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3554"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3554\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3555,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3554\/revisions\/3555"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/568"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3554"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3554"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3554"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}