{"id":3552,"date":"2026-08-25T08:18:54","date_gmt":"2026-08-25T08:18:54","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3552"},"modified":"2026-08-25T08:18:55","modified_gmt":"2026-08-25T08:18:55","slug":"slozeni-hidrotehnicki-radovi-na-dunavu-radi-stabilizacije-snabdevanja-vode-za-ne-cernavoda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/08\/25\/slozeni-hidrotehnicki-radovi-na-dunavu-radi-stabilizacije-snabdevanja-vode-za-ne-cernavoda\/","title":{"rendered":"Slo\u017eeni hidrotehni\u010dki radovi na Dunavu radi stabilizacije snabdevanja vode za NE \u010cernavoda"},"content":{"rendered":"\n

Nadle\u017ene slu\u017ebe u Rumuniji sprovode obimne hidrotehni\u010dke radove na sektoru Dunava u blizini Nuklearne elektrane \u010cernavoda, sa ciljem trajnijeg regulisanja dotoka vode do usisnih kanala elektrane. U pitanju je kombinacija hitnijih i radova sa ciljem ne\u0161to trajnijeg re\u0161avanja problema eventualne pojave su\u0161e u narednim godinama<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Elektrana
Elektrana \u010cernavoda. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Rad dva rumunska CANDU reaktora obustavljen je polovinom avgusta usled izuzetno niskog vodostaja, kada je protok Dunava na ulazu u Rumuniju pao na oko 1.300 kubnih metara u sekundi \u2014 \u0161to je pribli\u017eno samo tre\u0107ina vi\u0161egodi\u0161njeg proseka za ovaj period godine.<\/p>\n\n\n\n

Nakon po\u010detnih radova koji nisu dali \u017eeljeni efekat na podizanje nivoa vode na samom usisu, Nacionalni komitet za vanredne situacije (CNSU) usvojio je nov, obuhvatniji koncept hidrotehni\u010dkih mera.<\/p>\n\n\n\n

Gradnja usmeravaju\u0107ih objekata i akumulacioni resursi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Te\u017ei\u0161te aktivnosti preba\u010deno je sa privremenih improvizacija na odr\u017eivija in\u017eenjerska re\u0161enja u samom re\u010dnom koritu:na rukavcu Stari Dunav u toku je izgradnja akvedukta i popre\u010dne usmeravaju\u0107e brane. Cilj ovih objekata je dugoro\u010dnije preusmeravanje dela re\u010dnog toka direktno ka kanalu Dunav\u2014Crno more, odnosno ka napojnom bazenu iz kojeg se snabdevaju rashladni sistemi elektrane. U isto vreme, ekipe Uprave za donji tok Dunava (AFDJ) i preduze\u0107a Apele Rom\u00e2ne izvode obimne radove na produbljivanju re\u010dnog dna radi uklanjanja nanosa koji opstruiraju protok.<\/p>\n\n\n\n

Specijalizovani timovi Ministarstva odbrane, uklju\u010duju\u0107i vojne ronioce i geodete, anga\u017eovani su na podvodnim i topobatimetrijskim merenjima kako bi se obezbedila preciznost hidrotehni\u010dkih zahvata a kompanija Hidroelectrica koordinisano ispu\u0161ta dodatnih 50 m\u00b3\/s vode iz akumulacija na reci Olt, dok se kanal Dunav\u2014Crno more koristi kao dodatna operativna rezerva. Na samoj lokaciji predvi\u0111eno je i postavljanje mobilnih pumpi velikog kapaciteta za odr\u017eavanje radnog pritiska ako to bude potrebno.<\/p>\n\n\n\n

Dok se izvoze radovi na Dunavu, nedostatak kapaciteta iz \u010cernavode (oko 1.400 megavata) privremeno je kompenzovan anga\u017eovanjem dve termoelektrane na ugalj i uvozom. Iz Ministarstva energetike navode da je elektroenergetski sistem stabilan i da nema poreme\u0107aja u snabdevanju potro\u0161a\u010da.<\/p>\n\n\n\n

Komentar <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Aktivnosti na Dunavu kod \u010cernavode pokazuju indikuju sa ad-hoc mera na strukturnije in\u017eenjersko re\u0161avanje problema kori\u0161\u0107enja vode u uslovima letnjih hidrolo\u0161kih minimuma. Za razliku od ma\u0111arskog scenarija u Pak\u0161u, gde su primenjene brze vanredne mere podizanjem podvodnih pregrada i potapanjem bar\u017ei, rumunski prilaz sa izgradnjom akvadukta i brana na Starom Dunavu predstavlja poku\u0161aj stvaranja ne\u0161to trajnije hidro-infrastrukture koja bi ubudu\u0107e smanjila osetljivost elektrane na ovakve sezonske padove vodostaja.<\/p>\n\n\n\n

Ova situacija ukazuje na nekoliko va\u017enih operativnih zaklju\u010daka. Prvi je svakako da elektrane sa otvorenim sistemom hla\u0111enja izgra\u0111ene na velikim re\u010dnim tokovima moraju prilagoditi svoje usisne mehanizma ovakvim promenjenim i potencijalno veoma niskim hidrolo\u0161kim re\u017eimima.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Druga stvar koju bi trebalo \u201cpokupiti\u201d je da privremeno vra\u0107anje u pogon termokapaciteta na ugalj potvr\u0111uje da elektroenergetski sistemi u tranziciji i dalje zavise od konvencionalnih rezervi kako bi premostili ispad velikih baznih elektrana tokom ekstremnih vremenskih prilika.<\/p>\n\n\n\n

Iskustva iz ove popril\u010dno dramati\u010dne sezone sigurno \u0107e pru\u017eiti klju\u010dno iskustvo za projektovanje rashladnih sistema za budu\u0107e blokove 3 i 4. Glavno pitanje je da li \u0107e se za nove jedinice zadr\u017eati \u010dist otvoreni sistem ili \u0107e se projektovati kombinovani mehanizmi sa rashladnim tornjevima i dodatnim akumulacijama. A kona\u010dna odluka \u0107e zavisiti primarno od ekonomske ra\u010dunice: da li je instaliranje zatvorenog sistema hla\u0111enja skuplje ili jeftinije od zaustavljanja nuklearki na par nedelja, jednom ili dva puta u toku operativnog \u017eivota. Odnosno – procene hidrolo\u0161kih trendova za slede\u0107ih osamdeset do sto godina. <\/p>\n\n\n\n

Svakako nije laka odluka. <\/p>\n\n\n\n

Izvori: CEE Energy News \/ Romania Insider <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nadle\u017ene slu\u017ebe u Rumuniji sprovode obimne hidrotehni\u010dke radove na sektoru Dunava u blizini Nuklearne elektrane \u010cernavoda, sa ciljem trajnijeg regulisanja<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":536,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[217,216,146,45],"class_list":["post-3552","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-cernavoda","tag-dunav","tag-klimatske-promene","tag-rumunija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3552","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3552"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3552\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3553,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3552\/revisions\/3553"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/536"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3552"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3552"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3552"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}