{"id":3518,"date":"2026-08-17T05:30:00","date_gmt":"2026-08-17T05:30:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3518"},"modified":"2026-08-16T09:36:56","modified_gmt":"2026-08-16T09:36:56","slug":"spanija-almaraz-ce-raditi-do-2030-energetska-kriza-odlozila-planirano-gasenje-temeljno-pitanje-ostaje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/08\/17\/spanija-almaraz-ce-raditi-do-2030-energetska-kriza-odlozila-planirano-gasenje-temeljno-pitanje-ostaje\/","title":{"rendered":"\u0160panija: Almaraz \u0107e raditi do 2030. Energetska kriza odlo\u017eila planirano ga\u0161enje; temeljno pitanje ostaje"},"content":{"rendered":"\n

\u0160panska vlada zvani\u010dno je odobrila produ\u017eenje radne dozvole za oba bloka Nuklearne elektrane \u201eAlmaraz\u201d (Almaraz) do juna 2030. godine. Prema va\u017ee\u0107em nacionalnom planu o postepenom napu\u0161tanju nuklearne energije (nuclear phase-out), prvi blok ove elektrane trebalo je da bude uga\u0161en u oktobru 2027, a drugi godinu dana kasnije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Almaraz.
Almaraz. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Savet za nuklearnu bezbednost \u0160panije (CSN) jo\u0161 u junu 2020. godine potvrdio je da elektrana ispunjava tehni\u010dke uslove za desetogodi\u0161nji rad do 2030. godine, ali je tada\u0161nji politi\u010dki dogovor o dinamici zatvaranja skratio taj rok. Me\u0111utim, na zvani\u010dan zahtev operatora Centrales Nucleares Almaraz-Trillo (CNAT) i nakon pozitivnog izve\u0161taja Ministarstva za ekolo\u0161ku tranziciju i demografski izazov (MITECO), odluka je zvani\u010dno donesena i objavljena u dr\u017eavnom slu\u017ebenom listu.<\/p>\n\n\n\n

Ipak iz ministarstva navode da je produ\u017eenje rada \u201cprivremena mera\u201d usmerena na stabilizaciju tr\u017ei\u0161ta u uslovima geopoliti\u010dke nestabilnosti. <\/p>\n\n\n\n

\u201eOvo ograni\u010deno i privremeno produ\u017eenje usvojeno je imaju\u0107i u vidu energetsku situaciju obele\u017eenu nesigurno\u0161\u0107u na me\u0111unarodnim tr\u017ei\u0161tima usled sukoba na Bliskom istoku i nastavka rata u Ukrajini. Cilj je da se ubla\u017ei izlo\u017eenost \u0161panskih potro\u0161a\u010da neo\u010dekivanim skokovima cena, dok se paralelno nastavlja sa raspore\u0111ivanjem obnovljivih izvora i sistema za skladi\u0161tenje energije kao strukturnih re\u0161enja za zavisnost od uvoznih fosilnih goriva\u201d, saop\u0161teno je iz MITECO-a.<\/p>\n\n\n\n

A u saop\u0161tenju se isti\u010de da odobrenje za NE \u201eAlmaraz\u201d ne menja krajnji rok za potpuno ga\u0161enje celokupnog nuklearnog parka \u0160panije, koji ostaje fiksiran za 2035. godinu.<\/p>\n\n\n\n

Industrija pozdravlja odluku, alli se tra\u017ei redefinisanje uloge nuklearki<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Odluku vlade pozdravio je \u0160panski nuklearni forum (Foro Nuclear). Predsednica udru\u017eenja Marta Ugalde istakla je da je nastavak rada Almaraza odli\u010dna vest za stabilnost elektroenergetskog sistema. <\/p>\n\n\n\n

\u201eRadi se o strate\u0161koj infrastrukturi. Nuklearna energija pru\u017ea \u010dvrstu, sinhronizovanu i inercijalnu snagu te ja\u010da energetsku nezavisnost od fosilnih goriva, \u0161to priznaje i Evropska komisija. Nastavak rada Almaraza pru\u017ea izvesnost regionu i nagla\u0161ava vrednost sigurne, konkurentne i bezemisijske energije koja dopunjuje obnovljive izvore\u201d, navela je Ugalde, dodaju\u0107i da je neophodno otvoriti smirenu i rigoroznu debatu o budu\u0107oj ulozi nuklearne energije u \u0160paniji, uz reviziju regulatornog i poreskog okvira.<\/p>\n\n\n\n

Podr\u0161ka je stigla i iz Svetske nuklearne asocijacije (WNA): generalna direktorka Sama Bilbao i Leon (Sama Bilbao y Leon) izjavila je da je ovo va\u017ean korak za ekonomiju i energetsku bezbednost \u0160panije. <\/p>\n\n\n\n

\u201eOvo je sjajna vest za energetsku stabilnost koja podr\u017eava napredak \u0161panskih porodica i privrede. Nadam se da je ovo prvi korak ka potpunom prepoznavanju strate\u0161ke vrednosti nuklearne energije u \u0160paniji, \u0161to bi uklju\u010divalo produ\u017eenje rada Almaraza i ostatka \u0161panske flote na ukupno 60 godina\u201d, poru\u010dila je Bilbao i Leon.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dni stub \u0161panske mre\u017ee<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, nuklearna elektrana \u201eAlmaraz\u201d nalazi se u ve\u0107inskom vlasni\u0161tvu kompanije Iberdrola (53%), dok ostatak akcija dr\u017ee Endesa (36%) i Naturgy (11%). Pokriva vi\u0161e od 7% ukupne potro\u0161nje elektri\u010dne energije u \u0160paniji (\u0161to odgovara potrebama oko 4 miliona doma\u0107instava) i zapo\u0161ljava oko 4.000 ljudi. Sastoji se od dva lakovodna reaktora sa vodom pod pritiskom (PWR) neto snage 1.011 i 1.006 megavata, koji su u komercijalnom radu od 1983, odnosno 1984. godine.<\/p>\n\n\n\n

Ukupno sedam operativnih reaktora u \u0160paniji (Almaraz 1 i 2, Asko 1 i 2, Kofrentes, Triho i Vandeljos 2) trenutno proizvodi oko 20% elektri\u010dne energije u zemlji. Prema va\u017ee\u0107em planu iz 2019. godine, \u010detiri reaktora treba da budu uga\u0161ena do kraja 2030, dok \u0107e preostala tri prestati sa radom do kraja 2035. Godine. <\/p>\n\n\n\n

Komentar<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ipak, valjalo bi o\u010dekivati da ovo ne bude i sam kraj sage o \u0161panskim nuklearnim elektranama. \u0160panija, naime, jeste u velikoj meri oslonjena na obnovljive izvore energije, ali oni imaju svoje probleme: u prole\u0107e pro\u0161le godine do\u0161lo je do potpunog kolapsa elektroenergetskog sitema iberijskog poluostrva i ogromno je pitanje na koji bi na\u010din \u0160panski elektroenergetski sistem funkcionisao bez \u010dak 20% elektri\u010dne energije i osnovnog optere\u0107enja, koje pru\u017eaju upravo nuklearne elektrane.  <\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News (WNN) <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160panska vlada zvani\u010dno je odobrila produ\u017eenje radne dozvole za oba bloka Nuklearne elektrane \u201eAlmaraz\u201d (Almaraz) do juna 2030. godine. Prema<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3425,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[58,23,19],"tags":[106],"class_list":["post-3518","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-spanija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3518","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3518"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3518\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3519,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3518\/revisions\/3519"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3425"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3518"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3518"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3518"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}