{"id":3507,"date":"2026-08-12T05:51:00","date_gmt":"2026-08-12T05:51:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3507"},"modified":"2026-08-12T06:52:28","modified_gmt":"2026-08-12T06:52:28","slug":"slucaj-australije-aukus-a-i-ne-mala-doza-cinizma-izgradnja-nuklearnog-regulatora-na-praznom-listu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/08\/12\/slucaj-australije-aukus-a-i-ne-mala-doza-cinizma-izgradnja-nuklearnog-regulatora-na-praznom-listu\/","title":{"rendered":"Slu\u010daj Australije, AUKUS-a i ne mala doza cinizma: izgradnja nuklearnog regulatora na \u201epraznom listu\u201d i geopoliti\u010dkim igranjima"},"content":{"rendered":"\n

Sredinom juna 2026. godine, najmla\u0111e regulatorno telo u Australiji \u2014 Uprava za bezbednost pomorske nuklearne energije (ANNPSR) \u2014 izdala je svoju prvu zvani\u010dnu licencu. Dozvola je dodeljena kompaniji Australian Naval Infrastructure (ANI) za pripremu lokacije za izgradnju podmornica na nuklearni pogon u regionu Ozborn<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Mo\u017eda
Sidnejska opera – remek delo savremene arhitekture. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Na papiru, to je bila jedna rutinska odluka ali u praksi, to je bio prvi pravi test za regulatora koji postoji svega sedam meseci, napravljen gotovo ni iz \u010dega, za aktivnosti koje se nikada ranije nisu odvijale na australijskom tlu. <\/p>\n\n\n\n

Iako je re\u010d o vojnom programu u okviru saveza AUKUS, slu\u010daj Australije pru\u017ea klju\u010dne lekcije za sve dr\u017eave \u201enovajlije\u201d u nuklearnom sektoru koje moraju da uspostave upravljanje slo\u017eenim tehnolo\u0161kim rizicima bez prethodnog institucionalnog iskustva.<\/p>\n\n\n\n

Problem \u201epraznog lista\u201d i nedostatak kadrova<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107ina regulatora nasle\u0111uje pravni okvir, sudsku praksu i zajednicu licenciranih subjekata koji razumeju pravila igre. A ANNPSR nije imao ni\u0161ta od toga. Postoje\u0107a australijska agencija za za\u0161titu od zra\u010denja (ARPANSA) bila je usmerena isklju\u010divo na civilne aplikacije \u2014 medicinske izotope i istra\u017eiva\u010dke reaktore.<\/p>\n\n\n\n

Dodatni, jo\u0161 ve\u0107i izazov predstavljao je nedostatak ljudske infrastrukture. Australija nema razvijenu civilnu nuklearnu industriju, \u0161to zna\u010di da ne postoji doma\u0107i bazen nuklearnih in\u017eenjera, operatera reaktora ili inspekcijskih kadrova. Regulator je u svom korporativnom planu ovo otvoreno ozna\u010dio kao primarni rizik: mogu\u0107nost da \u201ene uspe da regrutuje i zadr\u017ei kvalifikovano osoblje u uslovima globalne nesta\u0161ice nuklearnih stru\u010dnjaka\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Da bi prevazi\u0161la ovaj jaz, Australija se oslonila na dva mehanizma:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Transfer regulatornog znanja: intenzivna saradnja i sta\u017eiranje osoblja u regulatornim telima SAD i Velike Britanije (poput britanskog Office for Nuclear Regulation – ONR).<\/li>\n\n\n\n
  2. Uvoz ekspertskog znanja: imenovanje stranih stru\u010dnjaka sa vi\u0161edecenijskim iskustvom u vojno-pomorskim reaktorima na klju\u010dne rukovode\u0107e pozicije u regulatoru.<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    Najozbiljniji problem\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    A jedan od najve\u0107ih strukturnih rizika sa kojima se ANNPSR suo\u010dava jeste \u201eregulatorno zarobljavanje\u201d (regulatory capture). Regulisana zajednica u Australiji trenutno se sastoji od svega nekoliko dr\u017eavnih subjekata i izvo\u0111a\u010da koji svi rade na istom nacionalnom cilju i odgovaraju istom ministarstvu. U takvim uslovima, uspeh ili neuspeh regulatora direktno je vezan za uspeh celokupnog dr\u017eavnog projekta, \u0161to stvara opasnost od tihe poravnatosti interesa umesto striktnog i nezavisnog nadzora kao i opasnost pritisaka na regulatorno telo ne bi li se ostvarili neki nacionalni ciljevi. <\/p>\n\n\n\n

    Lekcije za budu\u0107e nuklearne programe<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Iskustvo Australije nudi par klju\u010dnih pouka za druge zemlje i regulatore koji ulaze u domene novih tehnologija: obuka i preuzimanje iskustva od me\u0111unarodnih partnera moraju po\u010deti godinama pre nego \u0161to prve formalne dozvole do\u0111u na dnevni red a izrada pravnih okvira koji obavezuju regulatora na konsultacije sa lokalnim zajednicama i javno\u0161\u0107u pre izdavanja licenca, \u010dime se gradi poljuljano poverenje. Tako\u0111e, javno priznavanje sopstvenih ograni\u010denja u pogledu kadrova i procesa dugoro\u010dno gradi ve\u0107i legitimitet nego pretvaranje da sistem poseduje apsolutnu izvesnost.<\/p>\n\n\n\n

    Uspeh australijskog eksperimenta pokaza\u0107e da li nezavisni regulatorni nadzor mo\u017ee da opstane i sa\u010duva autoritet pod pritiskom brzog tehnolo\u0161kog razvoja i visokih politi\u010dkih uloga.<\/p>\n\n\n\n

    Srbija i lekcije australijskog \u201epraznog lista\u201d: mala komparativna analiza<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Australijski scenario sa AUKUS programom i osnivanjem ANNPSR-a predstavlja primer sa \u010dim se suo\u010dava dr\u017eava koja ulazi u nuklearni sektor bez postoje\u0107e industrijske baze. Iako Australija gradi vojni program, a Srbija razmatra civilne kapacitete (prvenstveno kroz potencijalnu nabavku reaktora velikog kapaciteta ili eventualno SMR), strukturna i kadrovska dinamika je zapravo jako sli\u010dna.<\/p>\n\n\n\n

    Srpski regulator (SRBATOM) i doma\u0107i donosioci odluka nalaze se pred istim izazovom: kako upravljati rizikom i osigurati nezavisnost u ambijentu gde doma\u0107i ekspertski bazen tek treba stvoriti.<\/p>\n\n\n\n

    O cinizmu\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Ipak, imamo utisak da se \u201cregulatorno zarobljavanje\u201d u Australiji ve\u0107 desilo. Naime, Australija je jedna od zemalja u kojoj politi\u010dka stranka na vlasti (laburisti) najekstremnije (i zaista agresivno – takav zilotizam nismo skoro primetili) odbijaju da ozbiljno razmotre nuklearnu energiju kao re\u0161enje za nedostatak proizvodnih kapaciteta. Ova i prethodna vlada redovno odbijaju \u010dak i da razmatraju nuklearnu energiju kao opciju, tvrde\u0107i da \u0107e eletroenergetski sistem Australije u budu\u0107nosti biti beskompromisno baziran isklju\u010divo<\/em> na obnovljivim izvorima. Ali u isto vreme, Australija u svoje naoru\u017eanje uvodi podmornice na nuklearni pogon – kao samo jedna od 6 zemalja koje ih imaju (SAD, Rusija, Francuska, Velika Britanija, Kina i Indija). Dodatno – kao jedan od osnovnih razloga za odbijanje nuklearne energije se navodi problem nuklearnog otpada – ali \u0107e Australija morati na svojoj teritoriji da skladi\u0161ti otpad reaktora sa nuklearnih podmornica. <\/p>\n\n\n\n

    Drugim re\u010dima – mo\u017ee za vojsku, implicitno da bi se vodio neki budu\u0107i rat protiv, sasvim o\u010digledno, Kine – ali nikako ne sme za civilnu upotrebu i elektroenergetski sistem.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

    Nama se to \u010dini izuzetno cini\u010dnim. <\/p>\n\n\n\n

    Izvor: TMR \/ Paul Leavoy<\/p>\n\n\n\n

    S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Sredinom juna 2026. godine, najmla\u0111e regulatorno telo u Australiji \u2014 Uprava za bezbednost pomorske nuklearne energije (ANNPSR) \u2014 izdala je<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":581,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[58,23,19],"tags":[49],"class_list":["post-3507","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-australija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3507","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3507"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3507\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3509,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3507\/revisions\/3509"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/581"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3507"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3507"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3507"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}