{"id":3495,"date":"2026-08-10T05:27:00","date_gmt":"2026-08-10T05:27:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3495"},"modified":"2026-08-09T09:31:12","modified_gmt":"2026-08-09T09:31:12","slug":"edf-investira-9-milijardi-evra-za-adaptaciju-elektrana-francuski-nuklearni-gigant-se-sprema-za-klimatske-promene","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/08\/10\/edf-investira-9-milijardi-evra-za-adaptaciju-elektrana-francuski-nuklearni-gigant-se-sprema-za-klimatske-promene\/","title":{"rendered":"EDF investira 9 milijardi evra za adaptaciju elektrana: francuski nuklearni gigant se sprema za klimatske promene\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Nakon serije toplotnih talasa koji od kraja maja poga\u0111aju Francusku i prinudnog smanjenja<\/a> snage na pojedinim reaktorima, francuski dr\u017eavni energetski gigant EDF najavio je obiman plan prilago\u0111avanja postrojenja klimatskim promenama, izve\u0161tava Le Mond. Sa 9 milijardi evra planiranih investicija u narednih 15 godina (oko 600 miliona evra godi\u0161nje, \u0161to je \u010detvorostruko vi\u0161e u odnosu na dosada\u0161nja ulaganja), EDF nastoji da osigura stabilnost nuklearnog i hidro-sektora u uslovima rastu\u0107ih temperatura i sve izra\u017eenijih re\u010dnih su\u0161a\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Izvor:
Izvor: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Projekcije ukazuju na to da bi do 2050. godine minimalni protok reke Garone mogao opasti za 30% do 50%, dok se za Ronu predvi\u0111a pad od oko 20% do 2055. godine. Pored dugotrajnih su\u0161a, EDF svoje kalkulacije prilago\u0111ava prognoziranom rastu temperature vazduha od 2,7\u00b0C do 2050. godine, odnosno do 4\u00b0C do kraja veka (\u0161to – prime\u0107ujemo – zna\u010di da oni koji moraju da se unapred prilagode predvi\u0111aju da globalna zajednica ni izdaleka ne\u0107e posti\u0107i svoj cilj).<\/p>\n\n\n\n

Ekonomska dimenzija i zakonska ograni\u010denja: ekologija ispred bezbednosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U javnosti se \u010desto pogre\u0161no pretpostavlja da su obustave rada nuklearnih elektrana tokom leta uzrokovane bezbednosnim rizikom samih reaktora (kao \u0161to se i poslednjih dana u jurenju za klikovima spekulisalo oko nuklearki na Dunavu). Me\u0111utim, EDF-ova smanjenja snage u najve\u0107oj meri su uslovljena ekolo\u0161kim regulativama i za\u0161titom re\u010dnog ekosistema: reaktor Golfech 2 na jugu zemlje bio je izvan mre\u017ee 17 dana u julu jer je temperatura Garone pre\u0161la propisani prag od 28\u00b0C. Isklju\u010divanje je izvedeno kako topla voda iz elektrane ne bi dodatno ugrozila biljni i \u017eivotinjski svet. Tako\u0111e, dva reaktora u elektrani Chooz na severu privremeno su obustavila rad radi po\u0161tovanja francusko-belgijskog sporazuma iz 1998. o upravljanju vodama i obezbe\u0111ivanju dovoljnog protoka za sve korisnike nizvodno.<\/p>\n\n\n\n

Iako su vremenske nepogode od 2000. godine do danas uzrokovale prose\u010dan gubitak od svega 0,3% godi\u0161nje nuklearne proizvodnje (odnosno do 1,5% ili oko 5 teravat\u010dasova do 2050. ako ne bude adaptacije), finansijski i mre\u017eni uticaj nije zanemarljiv. Francuski Revizorski sud procenio je da su ovi prekidi od 2000. do 2022. godine ko\u0161tali EDF oko 889 miliona evra izgubljenih prihoda, pri \u010demu je operator prenosnog sistema RTE upozorio da kratkoro\u010dni padovi snage tokom letnjih pikova mogu stvoriti ozbiljan pritisak na mre\u017eu.<\/p>\n\n\n\n

Ranjivost je prvenstveno koncentrisana na 18 re\u010dnih elektrana (posebno du\u017e Rone, Garone i Meze), dok su priobalne elektrane na Atlantiku i Laman\u0161u imunije na hidrolo\u0161ke uslove.<\/p>\n\n\n\n

In\u017eenjerska re\u0161enja: rashladni tornjevi, izgradnja na moru i otpornost na ekstreme<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Plan od 9 milijardi evra obuhvata tehni\u010dke modifikacije i modernizaciju re\u010dnih i hidro-postrojenja, kao i za\u0161titu od poplava, oluja i \u0161umskih po\u017eara:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Repliciranje sistema mini-rashladnih tornjeva: U elektrani Civaux na reci Vjen uspe\u0161no funkcioni\u0161u \u010detiri mini-tornja visine 14 metara, koji dodatno hlade otpadnu vodu iz velikih rashladnih tornjeva (178 m) pre nego \u0161to se ona vrati u re\u010dni tok. EDF je potvrdio da \u0107e ovaj sistem primarno replicirati na elektrani Golfech.<\/li>\n\n\n\n
  2. Efikasnije turbine u hidro-sektoru: instalacija modernih turbina koje mogu raditi pri znatno manjim protocima reka (npr. nova turbina u elektrani Lacourt zahteva protok od samo 3,5 kubnih metra u sekundi u odnosu na starije modele kojima je bilo potrebno 6,5 kubnih metara u sekundi).<\/li>\n\n\n\n
  3. Podizanje nasipa: pored su\u0161a, investicije pokrivaju i rizik od poplava i ekstremnih talasa. U elektrani Gravelines na severu zemlje za\u0161titni nasip je ve\u0107 podignut na 7,48 metara visine.<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    Komentar: lekcije za novogradnju i lekcija za Balkan<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Vest koja nas je najvi\u0161e potresla je svakako ona koja ukazuje da oni koji moraju da se pripreme – pripremaju se za pove\u0107anje temperature od \u010dak 4 stepena celzijusa do kraja veka – \u0161to zna\u010di da kao globalna zajednica ni izdaleka ne\u0107emo uspeti da dostignemo takozvane klimatske ciljeve.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

    A \u0161to se ti\u010de nuklearnog in\u017einjeringa – strategija francuskog operatora pru\u017ea dragocene uvid za globalnu nuklearnu industriju, ali i za planiranje energetskih projekata na Balkanu:<\/p>\n\n\n\n

      \n
    1. Adaptacija postoje\u0107e flote je ekonomski isplativa: gubitak od 1,5% proizvodnje do 2050. godine pokazuje da nuklearna energija ostaje izuzetno otporna u pore\u0111enju sa drugim izvorima. Ulaganje od 600 miliona evra godi\u0161nje jeste zna\u010dajno, ali u potpunosti \u0161titi osnovni bazni kapacitet dr\u017eave.<\/li>\n\n\n\n
    2. Klimatski uslovi odre\u0111uju lokacije za EPR2: odluka EDF-a da od \u0161est planiranih novih reaktora tipa EPR2 \u010dak \u010detiri gradi na morskoj obali (Gravelines i Penly), a samo dva na reci Roni (Bugey), jasna je potvrda da \u0107e morska rashladna voda imati primat u novoj fazi evropske nuklearne renesanse.<\/li>\n\n\n\n
    3. Poruka za regionalne projekte na Dunavu: lekcije iz Francuske, kao i nedavni izazovi na dunavskim nuklearkama, jasno ukazuju da novi nuklearni i termokapaciteti u Jugoisto\u010dnoj Evropi moraju od samog starta projektovanja ra\u010dunati na drasti\u010dne varijacije re\u010dnih vodostaja i vi\u0161a projektovana re\u010dna termalna optere\u0107enja.<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

      Izvor: Le Monde <\/p>\n\n\n\n

      S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Nakon serije toplotnih talasa koji od kraja maja poga\u0111aju Francusku i prinudnog smanjenja snage na pojedinim reaktorima, francuski dr\u017eavni energetski<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1938,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[21,22,23,19],"tags":[48,43,146],"class_list":["post-3495","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekologija","category-ekonomija","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-edf","tag-francuska","tag-klimatske-promene"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3495","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3495"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3495\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3496,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3495\/revisions\/3496"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1938"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3495"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3495"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3495"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}