{"id":3491,"date":"2026-08-07T08:15:53","date_gmt":"2026-08-07T08:15:53","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3491"},"modified":"2026-08-07T08:15:54","modified_gmt":"2026-08-07T08:15:54","slug":"nedeljni-pregled-kako-je-nezapamcena-susa-na-dunavu-i-savi-testirala-energetski-sistem-regiona","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/08\/07\/nedeljni-pregled-kako-je-nezapamcena-susa-na-dunavu-i-savi-testirala-energetski-sistem-regiona\/","title":{"rendered":"NEDELJNI PREGLED: kako je nezapam\u0107ena su\u0161a na Dunavu i Savi testirala energetski sistem regiona"},"content":{"rendered":"\n

Kraj jula i po\u010detak avgusta 2026. godine doneli su najte\u017ei hidrolo\u0161ki test za elektroenergetski sistem Jugoisto\u010dne i Centralne Evrope u poslednjih – pa ba\u0161 dosta vremena. Kombinacija vi\u0161enedeljnih tropskih temperatura i rekordno niskog vodostaja reka u slivu Dunava dovela je do vanrednih prilago\u0111avanja u radu gotovo celokupne regionalne nuklearne flote sa otvorenim proto\u010dnim hla\u0111enjem\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Dok su mediji i u regionu i globalno senzacionalisti\u010dki izve\u0161tavali o \u201ekolapsima\u201c i \u201eopasnostima po nuklearke\u201c, operativna realnost na terenu pokazala je, izgleda, ne\u0161to drugo: strogo po\u0161tovanje bezbednosnih protokola, plansko upravljanje rizikom te da bezbednost ni u jednom trenutku nije bila ugro\u017eena.<\/p>\n\n\n\n

Mi smo napravili mali hronolo\u0161ki pregled kako se kriza razvijala, stabilizovala i koje je klju\u010dne lekcije ostavila za budu\u0107nost.<\/p>\n\n\n\n

1. Prvi udar su\u0161e: \u010cernavoda i Pak\u0161 obaraju snagu (30. jul)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kriza je zapo\u010dela krajem jula kada je protok Dunava na ulazu u Rumuniju pao na svega 1.500 kubnih metara u sekundi – \u0161to je jedva tre\u0107ina vi\u0161egodi\u0161njego proseka.<\/p>\n\n\n\n

Rumunski operator Nuclearelectrica doneo je odluku o kontrolisanom zaustavljanju Bloka 1, a ubrzo potom i Bloka 2 u NE \u010cernavoda, kako bi se za\u0161titila pouzdanost postrojenja. Istovremeno, ma\u0111arska elektrana Pak\u0161 bila je primorana da ugasi jedan reaktor i spusti snagu na oko 60 odsto kapaciteta, uz aktiviranje dodatnih crpnih pontona i plutaju\u0107ih dizalica.<\/p>\n\n\n\n

Sa mre\u017ee je u tom trenutku uklonjeno oko 2.500 megavata bazne snage, u jeku letnjeg pika potro\u0161nje.<\/p>\n\n\n\n

2. Kozloduj kao stabilna ta\u010dka i koordinacija sa Srbijom (31. jul)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dok su Rumunija i Ma\u0111arska redukovale proizvodnju, bugarska NE Kozloduj pokazala je ve\u0107u otpornost. Zahvaljuju\u0107i tome \u0161to je obalna crpna stanica izgra\u0111ena u dubokom zalivu i projektovana na osnovu stogodi\u0161njih hidrolo\u0161kih parametara, oba bloka VVER-1000 ostala su na mre\u017ei.<\/p>\n\n\n\n

Aktivirana je bliska koordinacija sa nadle\u017enim institucijama u Srbiji i Rumuniji, gde se razmatrala asistencija hidrosistema \u0110erdap radi odr\u017eavanja vodostaja uzvodno od Kozloduja (hidroelektrana \u0110erdap mo\u017ee da varira i uti\u010de na hidrolo\u0161ku sliku i situaciju nizvodno), dok je nizak vodostaj stvara dodatne pritiske na hidroelektrane i termoelektrane u regionu.<\/p>\n\n\n\n

3. Vrhunac pritiska u Ma\u0111arskoj (2\u20134. avgust)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Po\u010detkom avgusta vodostaj Dunava u Budimpe\u0161ti pao je na istorijski minimum i prvobitne najave o potpunom ga\u0161enju elektrane Pak\u0161 izazvale su pravu medijsku buru. Snaga elektrane je spu\u0161tena na minimum od oko 10 odsto (oko 240 megavata), a Rumunija je proglasila stanje pripravnosti i aktivirala uvoz struje iz Ukrajine.<\/p>\n\n\n\n

Ali nasuprot najavama napisima, elektrana Pak\u0161 nikada nije u potpunosti obustavila rad – najmanje jedan turbinski generator ostao je neprekidno na mre\u017ei tokom najkriti\u010dnijeg perioda, odr\u017eavaju\u0107i stabilnost sistema.<\/p>\n\n\n\n

4. Vru\u0107inski talas zahvata i Savu: NE Kr\u0161ko na 80 odsto (6. avgust)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Hidrolo\u0161ki pritisak prelio se sa Dunava na reku Savu. Uprava NE Kr\u0161ko donela je odluku da postupno smanji snagu reaktora na 80 procenata.<\/p>\n\n\n\n

Va\u017eno je napomenuti da je ova redukcija napravljena striktno radi po\u0161tovanja ekolo\u0161kih dozvola – kako svakodnevno zagrevanje Save ne bi pre\u0161lo propisanu granicu od 28 \u00b0C i time ugrozilo re\u010dni ekosistem. Kr\u0161ko je pokazalo zna\u010dajnu fleksibilnost zahvaljuju\u0107i aktivnim rashladnim ure\u0111ajima (pomo\u0107nim rashladnim sistemima) koji su nedeljama odlagali potrebu za obaranjem snage.<\/p>\n\n\n\n

5. Stabilizacija (6. avgust)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sa blagim padom temperatura u gornjem slivu i rastom nivoa Dunava za oko 9 centimetara iznad kriti\u010dnog minimuma, uslovi u NE Pak\u0161 su se stabilizovali. Otklonjena je opasnost od daljeg ga\u0161enja, a uprava elektrane zapo\u010dela je pripreme za sukcesivno vra\u0107anje isklju\u010denih blokova na mre\u017eu \u010dim to hidrolo\u0161ki uslovi u kontinuitetu dozvole.<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak: medijske zablude<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada se podvu\u010de crta pod hidrolo\u0161ku dramu sa po\u010detka avgusta, kristali\u0161u se dva klju\u010dna zaklju\u010dka:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Nuklearna bezbednost je polo\u017eila ispit: tokom \u010ditave krize, reaktori u \u010cernavodi, Pak\u0161u, Kozloduju i Kr\u0161kom radili su ili su zaustavljeni ta\u010dno onako kako nala\u017eu najstro\u017ei in\u017eenjerski i ekolo\u0161ki protokoli.\u00a0<\/li>\n\n\n\n
  2. Razobli\u010davanje “klikbejt” panike: ipak, pojedini op\u0161ti mediji ponovo su iskoristili ovo za stvaranje nekakve ve\u0161ta\u010dke panike, juriju\u0107i posete i klikove te je nerazumevanje razlike izme\u0111u bezbednosti samog reaktora i mre\u017enog izuzimanja zbog hidrologije stvorilo pogre\u0161nu sliku u javnosti. Problem nije bio u nuklearnoj tehnologiji kao takvoj, ve\u0107 u pritisku na elektroenergetsku mre\u017eu koja je ostala bez dela bazne energije i nepredvidivosti hidrolo\u0161ke situacije.\u00a0<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    Lekcija za budu\u0107nost: tako da bismo rekli da ekstreme klimatske okolnosti nisu dokaz protiv nuklearne energije, ve\u0107 jasna smernica za njeno planiranje. Budu\u0107i projekti u regionu \u2014 bilo da je re\u010d o SMR tehnologijama, novim blokovima u Kr\u0161kom, Kozloduju ili potencijalnim postrojenjima u Srbiji \u2014 moraju primenjivati robusnije sisteme hla\u0111enja (poput rashladnih tornjeva ili zatvorenih prstenova) kako bi osigurali potpunu otpornost na klimatske ekstreme i sa\u010duvali stabilnost regionalne mre\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

    S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Kraj jula i po\u010detak avgusta 2026. godine doneli su najte\u017ei hidrolo\u0161ki test za elektroenergetski sistem Jugoisto\u010dne i Centralne Evrope u<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3492,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[58,19],"tags":[216],"class_list":["post-3491","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-vesti","tag-dunav"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3491","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3491"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3491\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3493,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3491\/revisions\/3493"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3492"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3491"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3491"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3491"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}