{"id":3450,"date":"2026-07-30T06:42:17","date_gmt":"2026-07-30T06:42:17","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3450"},"modified":"2026-07-30T06:42:18","modified_gmt":"2026-07-30T06:42:18","slug":"susa-paralise-nuklearke-na-dunavu-cernavoda-potpuno-zaustavljena-paks-obara-snagu-na-60-odsto","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/07\/30\/susa-paralise-nuklearke-na-dunavu-cernavoda-potpuno-zaustavljena-paks-obara-snagu-na-60-odsto\/","title":{"rendered":"Su\u0161a parali\u0161e nuklearke na Dunavu: \u010cernavoda potpuno zaustavljena, Pak\u0161 obara snagu na 60 odsto"},"content":{"rendered":"\n

Izuzetno nizak vodostaj Dunava i vi\u0161enedeljna su\u0161a u celom slivu izazvali su ozbiljnu energetsku krizu u Jugoisto\u010dnoj Evropi. Rumunski dr\u017eavni operator Nuclearelectrica doneo je odluku o potpunom, kontrolisanom zaustavljanju oba bloka Nuklearne elektrane \u010cernavoda, dok je ma\u0111arski Pak\u0161 bio prinu\u0111en da ugasi jedan od \u010detiri reaktora i smanji ukupnu proizvodnju elektrane na oko 60 odsto kapaciteta<\/strong>\u00a0
<\/p>\n\n\n\n

\"Elektrana
Elektrana \u010cernavoda. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Ova dva vanredna doga\u0111aja uklonila su sa regionalne mre\u017ee blizu 2.500 megavata bazne snage u trenutku kada su letnji pikovi potro\u0161nje na vrhuncu.<\/p>\n\n\n\n

\u010cernavoda: istorijski nizak protok vode primorao ga\u0161enje<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nakon \u0161to je po\u010detkom nedelje iz predostro\u017enosti uga\u0161en Blok 1, Nuclearelectrica je u sredu obavestila Bukure\u0161tansku berzu da zapo\u010dinje kontrolisano zaustavljanje i Bloka 2.<\/p>\n\n\n\n

\u201eOve mere su preventivne i imaju za cilj za\u0161titu nuklearne bezbednosti i pouzdanosti postrojenja\u201c, navodi se u zvani\u010dnom saop\u0161tenju rumunskog operatora.<\/p>\n\n\n\n

Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Rumunije, Ilije Bolojan, potvrdio je da dva reaktora u \u010cernavodi obi\u010dno pokrivaju oko 20 odsto ukupne potro\u0161nje struje u zemlji (oko 1.300 megavata) i pozvao je gra\u0111ane i industriju na \u0161tednju, posebno u kriti\u010dnom periodu izme\u0111u 20:00 i 23:00 \u010dasa.<\/p>\n\n\n\n

Prema podacima nacionalne uprave Apele Rom\u00e2ne, protok Dunava na ulazu u Rumuniju pao je na oko 1.500 kubnih metara u sekundi \u2014 \u0161to je jedva tre\u0107ina vi\u0161egodi\u0161njeg julskog proseka (4.750 kubnih metara po sekundi) i opasno blizu istorijskog minimuma iz 1985. godine (1.400 kubika po sekundi).<\/p>\n\n\n\n

Pak\u0161: pontoni, dizalice i ukidanje ekolo\u0161kih limita<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sli\u010dna drama odvija se i malo uzvodno – u Ma\u0111arskoj. Elektrana Pak\u0161, koja pokriva gotovo polovinu ma\u0111arskih potreba za elektri\u010dnom energijom sa svoja \u010detiri reaktora ruske konstrukcije ukupne snage 2 gigavata, smanjila je rad na tri bloka i u potpunosti zaustavila jedan reaktor.<\/p>\n\n\n\n

Kako bi obezbedile dostatno rashla\u0111ivanje i ubla\u017eile dalje padove nivoa vode, ma\u0111arske vlasti su u blizini elektrane stacionirale \u010detiri crpna pontona i dve plutaju\u0107e dizalice. Ma\u0111arska je prethodno tokom juna morala privremeno da suspenduje ekolo\u0161ka ograni\u010denja o maksimalnoj dozvoljenoj temperaturi vode koja se iz elektrane vra\u0107a u reku, ali je dalji pad vodostaja ipak primorao redukciju rada.<\/p>\n\n\n\n

\"NE
NE Pak\u0161. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

O klimatskom riziku<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovaj potpuno vanredni talas isklju\u010denja na Dunavu izbija u prvi plan tematsku celinu o kojoj se u regionalnim nuklearnim debatama retko govori: nuklearna energija nije samo pitanje reaktora i ove ili one reaktorske tehnologije, ve\u0107 i profane hidrologije <\/em>koja poslednjih godina menja svoje profile usled klimatskih promena.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Elektrane kao \u0161to su \u010cernavoda i Paks projektovane su sa konceptom takozvanog “otvorenog” proto\u010dnog hla\u0111enja, koji pretpostavlja stabilan i potencijalno nepresu\u0161an re\u010dni tok pored elektrane. Me\u0111utim, u\u010destalost ekstremnih su\u0161a u Evropi pokazuje da dr\u017eave koje planiraju nove kapacitete – bilo da je re\u010d o projektu Pak\u0161 II, pro\u0161irenju \u010cernavode (blokovi 3 i 4) ili potencijalnim projektima u Srbiji –  vi\u0161e ne mogu ra\u010dunati na reke kao potpuno bezgrani\u010dne i nepresu\u0161ne rashladne ponore i moraju po\u010deti ra\u010dunati i sa potencijalnim sli\u010dnim su\u0161ama.<\/p>\n\n\n\n

Svako budu\u0107e planiranje ljudske i tehni\u010dke infrastrukture vrlo \u0107e verovatno morati u ra\u010dunicu da ubaci ili izgradnju rashladnih tornjeva sa zatvorenim prstenom. U suprotnom, potencijalno najpouzdaniji izvor bazne energije u najtoplijim mesecima postaje i najranjiviji deo energetskog sistema.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: Romania Insider \/ TVP News \/ Reuters \/ EUalive<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izuzetno nizak vodostaj Dunava i vi\u0161enedeljna su\u0161a u celom slivu izazvali su ozbiljnu energetsku krizu u Jugoisto\u010dnoj Evropi. Rumunski dr\u017eavni<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":536,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[19],"tags":[84,45],"class_list":["post-3450","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-madarska","tag-rumunija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3450","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3450"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3450\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3451,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3450\/revisions\/3451"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/536"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3450"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3450"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3450"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}