{"id":3446,"date":"2026-07-29T07:12:24","date_gmt":"2026-07-29T07:12:24","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3446"},"modified":"2026-07-29T07:15:31","modified_gmt":"2026-07-29T07:15:31","slug":"250-milijardi-dolara-godisnje-za-obnovu-globalne-nuklearne-flote-wna-poziva-komercijalne-banke-u-pomoc","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/07\/29\/250-milijardi-dolara-godisnje-za-obnovu-globalne-nuklearne-flote-wna-poziva-komercijalne-banke-u-pomoc\/","title":{"rendered":"250 milijardi dolara godi\u0161nje za obnovu globalne nuklearne flote. WNA poziva komercijalne banke u pomo\u0107"},"content":{"rendered":"\n

Globalna tranzicija ka niskougljeni\u010dnim energetskim sistemima zahteva zapanjuju\u0107ih 250 milijardi dolara godi\u0161nje u kapitalnim rashodima za finansiranje obnove nuklearnog sektora, pokazuju novi podaci Svetske nuklearne asocijacije (WNA). Sektor vr\u0161i sve ve\u0107i pritisak na vode\u0107e komercijalne banke da otklju\u010daju privatni kapital, uz upozorenje da same dr\u017eavne subvencije ne mogu izneti obim atomske infrastrukture neophodan za dostizanje klimatskih ciljeva do sredine veka  <\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Mihama.
Mihama. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

WNA procenjuje da \u0107e globalna ulaganja u nuklearnu infrastrukturu morati naglo da rastu, sa pikom investicija koji se o\u010dekuje u periodu od 2041. do 2045. godine.<\/p>\n\n\n\n

Finansijska paraliza i lekcije iz Evrope<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Uprkos tome \u0161to napredne ekonomije i tr\u017ei\u0161ta u razvoju sve vi\u0161e posmatraju nuklearnu energiju kao jedinu stabilnu baznu alternativu fosilnim gorivima, ekstremno visoki po\u010detni tro\u0161kovi i istorijska ka\u0161njenja u izgradnji i dalje odbijaju privatne institucionalne investitore. Pa se tako kao glavni razlozi navode:\u00a0<\/p>\n\n\n\n

    \n
  • Skepticizam komercijalnih banaka: finansijske institucije dr\u017ee se podalje pre svega zbog fiskalnih debakla na zapadnim tr\u017ei\u0161tima, od kojih je najpoznatiji britanski projekat Hinkley Point C. Ovaj projekat je pretrpeo ogromna ka\u0161njenja, pomeraju\u0107i rok za po\u010detak rada na 2030. godinu, uz gotovo udvostru\u010denje prvobitno planiranih tro\u0161kova.<\/li>\n\n\n\n
  • Problem investicionog ciklusa: za privatni kapital i komercijalne banke, novac zarobljen u decenijskoj fazi izgradnje nosi nulti prinos i privla\u010di ogroman regulatorni rizik.<\/li>\n\n\n\n
  • Modeli prebacivanja rizika na gra\u0111ane: zbog toga industrija zahteva nove finansijske okvire \u2014 poput modela regulisane osnovice sredstava (RAB model) \u2014 koji primoravaju potro\u0161a\u010de da po\u010dnu sa pla\u0107anjem elektrane kroz ra\u010dun za struju jo\u0161 tokom njene izgradnje, \u010dime se rizik privatnih zajmodavaca svodi na minimum, ali ovo modeli izazivaju otpore javnosti\u00a0<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

    Mali modularni reaktori kao finansijska slamka spasa?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Kako bi se zaobi\u0161la finansijska barijera gigavatskih reaktora od vi\u0161e milijardi dolara, industrija agresivno promovise male modularne reaktore (SMR). Projektovani da se fabri\u010dki sklapaju i transportuju direkte na lokaciju, SMR-ovi zahtevaju samo deli\u0107 po\u010detnog kapitala i nude znatno kra\u0107e rokove izgradnje.<\/p>\n\n\n\n

    Ako SMR tehnologija dostigne komercijalni obim, to bi moglo promeniti finansijski pejza\u017e: modularne investicije omogu\u0107avaju komunalnim preduze\u0107ima da postepeno pro\u0161iruju kapacitete, generi\u0161u\u0107i prihod od prvog modula za finansiranje slede\u0107eg. Bez toga, ulazak privatnog kapitala sa Vol Strita ostaje na nivou teorije. <\/p>\n\n\n\n

    Posledice po zemlje u razvoju: veliki i dugoro\u010dni krediti<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Ogromni kapitalni zahtevi predstavljaju nepremostivu prepreku za ekonomije u razvoju koje \u017eele da sprovedu industrijalizaciju. Na primer, Kenijska agencija za nuklearnu energiju (NuPEA) planira izgradnju prve komercijalne elektrane snage od 1.000 megavata, \u010dija se vrednost procenjuje na oko 3,8 milijardi dolara.<\/p>\n\n\n\n

    Prikupljanje ovog kapitala na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu duga po komercijalnim kamatnim stopama potpuno bi uru\u0161ilo dr\u017eavni bud\u017eet. Zbog toga su zemlje poput Kenije, Nigerije ili Gane primorane da se okrenu dr\u017eavno podr\u017eanom finansiranju od strane suverenih prodavaca – u prvom redu ruskog Rosatoma ili kineskog CNNC-a – koji nude pristupa\u010dne, ali izrazito geopoliti\u010dki obavezuju\u0107e kreditne pakete u sklopu prodaje sopstvene tehnologije. <\/p>\n\n\n\n

    Komentar<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Sve ovo zajedno potvr\u0111uje ono \u0161to od samog po\u010detka rada ovog medija govorili: finansiranje izgradnje novih nuklearnih kapaciteta je izuzetno skupo i glavna prepreka nisu ni otpori javnog mnjenja, ni tehnologije, pa \u010dak ni bezbednost, ni \u201cnuklearni otpad\u201d – ve\u0107 jednostavna i profana nevoljnost<\/em> privatnog kapitala da se upusti u projekte dugotrajnog ciklusa povrata investicija. <\/p>\n\n\n\n

    Stoga se dr\u017eave ispostavljaju kao jedini mogu\u0107i entiteti koji su kadri za ovakve finansijske konstrukcije – prosto po liniji nu\u017enosti. Privatni kapital jednostavno ne mora da zadovoljava potrebe stanovni\u0161tava, ali dr\u017eave kao politi\u010dko-ekonomske i istorijske formacije moraju<\/em>, pa su stoga i prinu\u0111ene na \u010desto nepovoljne finansijske konstrukcije ne bi li elektroenergetske kapacitete osposobile za budu\u0107e potrebe za elektri\u010dnom energijom (koje \u0107e nesumnjivo rasti) – a za\u0161to su takve finansijske konstrukcije \u201cnepovoljne\u201d pitanje je za politi\u010dku ekonomiju. <\/p>\n\n\n\n

    Nuklearna industrija, istina, poku\u0161ava da zakrpi sopstvene rupe – pa se tako dala i u razvoj tehnologija upravo za krpljenje tih rupa. Po na\u0161em mi\u0161ljenju, tehnologija malih modularnih reaktora – iako sama po sebi to nije \u201cnova\u201d tehnologija, samo novi paket – upravo treba da zakrpi ovu finansijsku rupu. Jer mali modularni reaktori ne nude previ\u0161e u tehni\u010dkom smislu, ali nude u marketin\u0161tkom – oni se reklamiraju kao \u201coff the shelf\u201d re\u0161enje koje se jednostavno negde kupi<\/em> pa mo\u017eete da izbegnete produ\u017eeni period rizika te se time poku\u0161ava uspostaviti kao privla\u010dan upravo za one forme investicionog kapitala koji \u017eeli da izbegne previ\u0161e velike rizike. <\/p>\n\n\n\n

    Ali mi sumnjamo da se radikalno nove tehnologije mogu izvesti iz potreba za ve\u0161tim marketin\u0161kim manevrima, pa sumnjamo i da \u0107e mali modularni reaktori ikada adekvatno odgovoriti na potrebe budu\u0107nosti, ali ovo je tema za neku drugu analizu. \u00a0<\/p>\n\n\n\n

    Izvor: World Nuclear Association \/ Streamline Feed \/ Financial Times <\/p>\n\n\n\n

    S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Globalna tranzicija ka niskougljeni\u010dnim energetskim sistemima zahteva zapanjuju\u0107ih 250 milijardi dolara godi\u0161nje u kapitalnim rashodima za finansiranje obnove nuklearnog sektora,<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3135,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,22,19],"tags":[214,153,60],"class_list":["post-3446","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-ekonomija","category-vesti","tag-finansije","tag-mali-modularni-reaktori","tag-svetska-nuklearna-asocijacija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3446","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3446"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3446\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3449,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3446\/revisions\/3449"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3135"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3446"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3446"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3446"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}