{"id":3431,"date":"2026-07-23T09:31:46","date_gmt":"2026-07-23T09:31:46","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3431"},"modified":"2026-07-23T09:31:46","modified_gmt":"2026-07-23T09:31:46","slug":"zasto-deregulacija-ne-spasava-americki-uranijum-slucaj-vajoming-otkriva-hronicni-nedostatak-ljudske-infrastrukture","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/07\/23\/zasto-deregulacija-ne-spasava-americki-uranijum-slucaj-vajoming-otkriva-hronicni-nedostatak-ljudske-infrastrukture\/","title":{"rendered":"Za\u0161to deregulacija ne spasava ameri\u010dki uranijum: slu\u010daj Vajoming otkriva hroni\u010dni nedostatak ljudske infrastrukture"},"content":{"rendered":"\n

Uprkos agresivnim politi\u010dkim potezima u Va\u0161ingtonu usmerenim na smanjenje regulativnog optere\u0107enja i slabljenje uticaja<\/a> Komisije za nuklearnu regulativu (NRC), ameri\u010dka industrija uranijuma i dalje se bori sa ka\u0161njenjima i zastojima. Najnovije povla\u010denje proizvodnih ciljeva australijske kompanije Peninsula Energy u dr\u017eavi Vajoming pokazalo je da glavna ko\u010dnica savremenog nuklearnog sektora nisu birokratske prepreke, ve\u0107 elementarni nedostatak stru\u010dnog kadra, akumuliranog znanja i operativnog iskustva \u2013 odnosno nepostoje\u0107a “ljudska infrastruktura”<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\""Yellow
“Yellow cake” (“\u017euti kola\u010d”), osnovna sirovina za dobijanje nuklearnog goriva za reaktore u kojima se tro\u0161i uranijum. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Kada je do\u0161ao na vlast, Donald Tramp je delovanje u energetskom sektoru usmerio ka masovnoj deregulaciji, sa namerom da oslabi kontrolne mehanizme NRC-a i ubrza projekte. Me\u0111utim, primer iz Vajominga plasti\u010dno dokazuje proma\u0161aj takve politike: projekti i dalje kasne i ne vise zbog regulacije, ve\u0107 zbog \u010dinjenice da dr\u017eava decenijama nije ulagala u razvoj dru\u0161tvenih i in\u017eenjerskih kapaciteta.<\/p>\n\n\n\n

Proizvodnja ispod plana: Vajoming povla\u010di prognoze za 2026. godinu<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kompanija Peninsula Energy zvani\u010dno je povukla svoje proizvodne prognoze za 2026. godinu za projekat ekstrakcije uranijuma Lens (Lance). Umesto planiranih 150 do 190 tona (400 hiljada do 500 hiljada funti) uranijum-oksida, proizvodnja \u0107e biti znatno manja. Kompanija je morala da redefini\u0161e ciljeve i potvrdila je plan tek za 2027. godinu, kada o\u010dekuje od 190 do 230 tona \u010distog uranijuma (500 hiljada do 600 hiljada funti).<\/p>\n\n\n\n

Glavni razlog za ovo ka\u0161njenje le\u017ei u \u010dinjenici da se na lokaciji Lens po prvi put u istoriji SAD primenjuje kiseli proces in-situ ekstrakcije (low-pH ISR). Ova metoda podrazumeva ubrizgavanje hemijskog rastvora kroz podzemne bunare kako bi se uranijum rastvorio iz stena, nakon \u010dega se te\u010dnost ispumpava radi prerade u suvi \u201e\u017euti kola\u010d\u201c (yellowcake).<\/p>\n\n\n\n

Rudarstvo je na ovoj lokaciji obustavljeno 2019. godine jer je raniji, alkalni proces davao izuzetno niske prinose, ali prelazak na efikasniju kiselu metodu zahteva tehnolo\u0161ko znanje koje u SAD trenutno gotovo niko ne poseduje.<\/p>\n\n\n\n

Pionirski poduhvat bez stru\u010dne radne snage<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iz same kompanije otvoreno priznaju da je najve\u0107a prepreka upravo nedostatak doma\u0107e stru\u010dne baze na koju bi mogli da se oslone u praksi: \u201eS obzirom na to da je ovo prva komercijalna primena kiselog ISR metoda u SAD, postoji izuzetno skromno doma\u0107e operativno iskustvo, ograni\u010dena stru\u010dna radna snaga i nedostatak specifi\u010dnog industrijskog znanja,\u201c navodi se u saop\u0161tenju kompanije.<\/p>\n\n\n\n

Tehni\u010dki izazovi sa kojima se tim na terenu bori \u2013 poput hidraulike bunara, nakupljanja gasova u masama stena i hemijske optimizacije rastvora \u2013 direktna su posledica strme \u201ekrivulje u\u010denja\u201c (learning curve) i sticanja znanja u hodu.<\/p>\n\n\n\n

Izvr\u0161ni direktor Peninsula Energy, D\u017eord\u017e Bok, nagla\u0161ava da problem ne le\u017ei u kvalitetu samog le\u017ei\u0161ta uranijuma niti u samoj tehnologiji, ve\u0107 u vremenu koje je potrebno da se formira obu\u010deni in\u017eenjerski kadar sposoban da vodi ovako slo\u017eene operacije. Postrojenje je obnovilo rad u decembru 2024. godine, dok je prva prerada zapo\u010dela u septembru 2025. godine.<\/p>\n\n\n\n

Umesto deregulacije \u2013 investiranje u dru\u0161tvene kapacitete<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Slu\u010daj u Vajomingu jasna je poruka donosiocima politi\u010dkih odluka (pa i na\u0161im): nakon decenija pauze (i, u ameri\u010dkom slu\u010daju: oslanjanja na uvoz energenata), ponovno pokretanje doma\u0107e nuklearne industrije ne mo\u017ee se re\u0161iti prostim ukidanjem propisa, preskakanjem procedura ili potpisivanjem izvr\u0161nih naredbi. <\/p>\n\n\n\n

Na\u017ealost (a zapravo: na sre\u0107u) slepa deregulacija ne stvara in\u017eenjere, niti mo\u017ee da nadoknadi decenije zanemarivanja stru\u010dnog obrazovanja i tehni\u010dkih nauka. Iskustvo sa projektom Lens pokazuje da je jedini odr\u017eivi put za nuklearnu industriju \u2013 kako u SAD, tako i u ostalim zemljama koje ulaze u ovaj sektor \u2013 odustajanje od iluzije o \u201ebrzoj i lakoj deregulaciji\u201c i \u201cbrzoj i lakoj inkorporaciji nuklearne energije u energetski miks\u201d; te i dugoro\u010dno, sistemsko investiranje u izgradnju ljudske i dru\u0161tvene infrastrukture.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uprkos agresivnim politi\u010dkim potezima u Va\u0161ingtonu usmerenim na smanjenje regulativnog optere\u0107enja i slabljenje uticaja Komisije za nuklearnu regulativu (NRC), ameri\u010dka<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":590,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,23,19],"tags":[40,178],"class_list":["post-3431","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-sad","tag-uranijum"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3431","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3431"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3431\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3432,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3431\/revisions\/3432"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/590"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3431"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3431"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3431"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}