{"id":3420,"date":"2026-07-21T07:47:14","date_gmt":"2026-07-21T07:47:14","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3420"},"modified":"2026-07-21T07:47:14","modified_gmt":"2026-07-21T07:47:14","slug":"rumunija-evropska-investiciona-banka-odobrila-800-miliona-evra-za-modernizaciju-prvog-bloka-nuklearke-cernavoda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/07\/21\/rumunija-evropska-investiciona-banka-odobrila-800-miliona-evra-za-modernizaciju-prvog-bloka-nuklearke-cernavoda\/","title":{"rendered":"Rumunija: Evropska investiciona banka odobrila 800 miliona evra za modernizaciju prvog bloka nuklearke \u010cernavoda"},"content":{"rendered":"\n

Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je zajam u iznosu od 800 miliona evra za projekat obimne modernizacije i produ\u017eenja radnog veka prvog reaktorskog bloka u rumunskoj nuklearnoj elektrani \u010cernavoda. Ova odluka predstavlja zna\u010dajan istorijski presedan i politi\u010dki signal, s obzirom na to da je EIB \u2013 koja je u vlasni\u0161tvu dvadeset sedam dr\u017eava \u010dlanica Evropske unije \u2013 godinama bila podeljena oko pitanja finansiranja nuklearne energije<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

\"Elektrana
Elektrana \u010cernavoda. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Iako banka i dalje ne finansira izgradnju potpuno novih nuklearnih elektrana, sve \u010de\u0161\u0107e odobrava kredite za modernizaciju, podizanje bezbednosti i produ\u017eenje veka postoje\u0107ih kapaciteta, vode\u0107i se principom \u201etehnolo\u0161ke neutralnosti\u201c u procesu dekarbonizacije.<\/p>\n\n\n\n

Vrlo verovatno zbog toga – Generalni direktor kompanije Nuclearelectrica, Kosmin Gita, ocenio je da ulazak vode\u0107ih me\u0111unarodnih finansijskih institucija u ovaj projekat predstavlja \u201eistorijski korak za razvoj civilnog nuklearnog sektora u regionu\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Nuklearna elektrana \u010cernavoda koristi kanadsku tehnologiju reaktora moderiranog te\u0161kom vodom pod pritiskom (CANDU). Prvi blok je komercijalno pu\u0161ten u rad 1996. godine, sa projektovanim vekom trajanja od trideset godina. Trenutno, samo ovaj jedan blok obezbe\u0111uje blizu deset procenata ukupne elektri\u010dne energije u Rumuniji (dok zajedno sa drugim blokom pokriva oko dvadeset procenata potreba zemlje).<\/p>\n\n\n\n

Projektovana vrednost celokupne modernizacije procenjuje se na tri milijarde i dvesta miliona evra. Cilj projekta je da se radni vek prvog bloka produ\u017ei na ukupno \u0161ezdeset godina, \u010dime bi se obezbedila stabilna i \u010dista energija u periodu od 2030. do 2060. godine.<\/p>\n\n\n\n

Sama modernizacija je izuzetno slo\u017een i precizan in\u017eenjerski poduhvat. Tre\u0107a, klju\u010dna faza projekta planirana je za period od 2027. do 2029. godine i zahteva\u0107e potpremno ga\u0161enje reaktora, uklanjanje nuklearnog goriva i te\u0161ke vode. Tokom ove faze bi\u0107e zamenjene hiljade klju\u010dnih komponenti unutar samog reaktorskog jezgra \u2013 uklju\u010duju\u0107i sve \u010detiri stotine i osamdeset cevi za gorivo i devet stotina i \u0161ezdeset dovodnih cevi, \u010dime se infrastruktura reaktora prakti\u010dno obnavlja iz korena. <\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, CANDU reaktori, zbog svojih karakteristika, smatraju se izuzetno ekonomi\u010dnim: te\u0161ka voda je sa grafitom za ogromnu marginu najbolji moderator pa CANDU reaktori imaju izuzetnu neutronsku ekonomiju te stoga mogu da koriste neoboga\u0107eni prirodni uranijum. Tako\u0111e, ovi reaktori imaju mogu\u0107nost menjannja goriva bez isklju\u010divanja (tzv: \u201conline refueling\u201d). Ali, \u0161ta ne platite na mostu, platite na \u0107upriji, pa CANDU reaktori moraju da prolaze veoma kompleksan (i skup) proces refabrikacije svakih tridesetak godina u kojem se moraju menjati kanali za gorivo. <\/p>\n\n\n\n

Za realizaciju ovako obimnog projekta, Rumunija je uspostavila vi\u0161eslojni model finansiranja i privukla globalne lidere u industriji. Finansijska konstrukcija, dostavljena na odobrenje Evropskoj komisiji, obuhvata bespovratna sredstva (grant) u iznosu od \u0161est stotina miliona evra, dr\u017eavne garancije za kredite, kao i takozvani dvosmerni ugovor o razlici (CfD) na period od trideset godina, koji elektrani garantuje stabilne prihode i \u0161titi investiciju od regulatornih promena. <\/p>\n\n\n\n

Krajem 2024. godine potpisan je ugovor o projektovanju, nabavci i izgradnji sa konzorcijumom koji \u010dine ju\u017enokorejski KHNP, kanadski AtkinsR\u00e9alis (on je, ina\u010de, i nosilac CANDU tehnologije), Canadian Commercial Corporation i italijanski Ansaldo Nucleare. <\/p>\n\n\n\n

Za obnovu turbogeneratorskog postrojenja anga\u017eovana je francuska kompanija Arabelle Solutions, dok je ugovor o komercijalnom kreditiranju u iznosu od pet stotina \u010detrdeset miliona evra ranije dogovoren sa bankarskim sindikatom koji predvodi JP Morgan.<\/p>\n\n\n\n

Pored radova na bloku jedan, na lokaciji \u010cernavoda radi jo\u0161 jedan reaktor i postoje jo\u0161 dva nezavr\u0161ena (blokovi tri i \u010detiri, \u010dija je gradnja obustavljena krajem osamdesetih godina), za koje Rumunija vodi odvojene projekte u sklopu dugoro\u010dne strategije energetske nezavisnosti.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je zajam u iznosu od 800 miliona evra za projekat obimne modernizacije i produ\u017eenja radnog<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":536,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[22,23,19],"tags":[44,45],"class_list":["post-3420","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-candu","tag-rumunija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3420","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3420"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3420\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3421,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3420\/revisions\/3421"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/536"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3420"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3420"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3420"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}