{"id":3398,"date":"2026-07-14T10:41:59","date_gmt":"2026-07-14T10:41:59","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3398"},"modified":"2026-07-14T10:42:00","modified_gmt":"2026-07-14T10:42:00","slug":"svajcarska-izgradnja-novog-nuklearnog-reaktora-ekonomski-isplativa-uprkos-rizicima-epr-dizajna","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/07\/14\/svajcarska-izgradnja-novog-nuklearnog-reaktora-ekonomski-isplativa-uprkos-rizicima-epr-dizajna\/","title":{"rendered":"\u0160vajcarska: Izgradnja novog nuklearnog reaktora ekonomski isplativa, uprkos rizicima EPR dizajna"},"content":{"rendered":"\n

Izgradnja nove nuklearne elektrane u \u0160vajcarskoj bila bi ekonomski opravdana i donela bi zna\u010dajne ekonomske benefite celom dru\u0161tvu, zaklju\u010dak je studije koju je istra\u017eiva\u010dki institut BAK Economics sproveo za potrebe \u0161vajcarske poslovne federacije Economiesuisse<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Studija pod nazivom “Ekonomski uticaj zamene \u0161vajcarskih nuklearnih elektrana” dolazi u trenutku kada se \u0160vajcarska suo\u010dava sa ozbiljnim dugoro\u010dnim energetskim izazovima. \u010cetiri postoje\u0107a \u0161vajcarska reaktora trenutno obezbe\u0111uju oko 36% ukupne i skoro polovinu zimske elektri\u010dne energije u zemlji. Me\u0111utim, njihovo ga\u0161enje planirano je sukcesivno od 2030-ih, pri \u010demu \u0107e poslednji reaktor (Leibstadt) prestati sa radom 2044. godine.<\/p>\n\n\n\n

Istovremeno, zbog elektrifikacije, potra\u017enja za strujom u \u0160vajcarskoj do 2050. godine pora\u0161\u0107e za tre\u0107inu, \u0161to otvara ogroman zimski energetski deficit.<\/p>\n\n\n\n

Model: novi EPR reaktor od 1,6 gigavata\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kao bazni scenario, studija analizira izgradnju novog reaktora tipa EPR (“European Pressurized Reactor”, negde i “Evolutionary Power Reactor”) instalirane snage 1,6 gigavata, koji bi bio priklju\u010den na mre\u017eu 2050. Godine. Ova bi elektrana proizvodila 12,1 teravat\u010dasova struje godi\u0161nje (od \u010dega 6,7 teravatsati tokom kriti\u010dnih zimskih meseci), \u010dime bi pokrila oko 15% projektovane zimske potro\u0161nje. Takav novi blok bi drasti\u010dno smanjio uvoznu zavisnost \u0160vajcarske i stabilizovao sezonske skokove cena elektri\u010dne energije, ali autori studije nagla\u0161avaju da su kori\u0161\u0107ene konzervativne pretpostavke o tro\u0161kovima, s obzirom na to da prethodni projekti izgradnje EPR reaktora u Evropi (poput onih u Finskoj, Francuskoj i posebno u Velikoj Britaniji) imaju istoriju ogromnih ka\u0161njenja i ozbiljnih probijanja bud\u017eeta. Zanimljivo je – studija analizira samo ovaj scenario, sa EPR-om kao reaktorom, ali ne i eventualne alternative – ameri\u010dki Vestinghaus sa svojim AP-1000 ili eventualno KHNP-ov APR-1400. <\/p>\n\n\n\n

Ekonomska ra\u010dunica<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kvantitativna analiza pokazuje sna\u017ene makroekonomske efekte tokom 60 godina planiranog \u017eivotnog veka reaktora: tokom same gradnje, \u010dak 51% ukupnih tro\u0161kova investicije (oko 7,4 milijarde franaka) ostalo bi unutar \u0160vajcarske kroz anga\u017eovanje doma\u0107e industrije i usluga.A jednom kada proradi, elektrana bi generisala 1,2 milijarde franaka direktne i indirektne dodate vrednosti godi\u0161nje, plus dodatnih 240 miliona franaka kroz ni\u017ee cene struje koje pove\u0107avaju konkurentnost \u0161vajcarske privrede.<\/p>\n\n\n\n

Projekat bi dugoro\u010dno podr\u017eavao skoro tri hiljede radnih mesta i donosio oko 95 miliona franaka godi\u0161nje na ime poreza, pa bi u kana\u010dnici za svaki investirani franak dr\u017eavne subvencije (ukoliko se uvede model dr\u017eavne podr\u0161ke), \u0161vajcarski BDP dobio 1,50 franaka neto uticaja, dok bi se kroz poreze vra\u0107alo 0,15 franaka. Kada se ura\u010dunaju klimatski i infrastrukturni benefiti, ukupna ekonomska korist raste na \u010dak 5,20 franaka po svakom ulo\u017eenom, \u0161to je u rangu podr\u0161ke koja se daje obnovljivim izvorima energije.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, \u0160vajcarska je donela odluku o postepenom napu\u0161tanju nuklearne energije nakon katastrofe u Fuku\u0161imi 2011. godine, \u0161to je formalizovano kroz strategiju “Energy Strategy 2050” koja je stupila na snagu 2018. godine. Ta strategija je predvi\u0111ala oslanjanje na uvoz i fosilna goriva kao prelazno re\u0161enje. <\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, energetska realnost je naterala \u0160vajcarce na promenu kursa. U avgustu pro\u0161le godine, Savezno ve\u0107e \u0160vajcarske predstavilo je nacrt zakona kojim se predla\u017ee ukidanje zabrane izgradnje novih nuklearnih elektrana.<\/p>\n\n\n\n

Problemi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ipak, put do novih reaktora ne\u0107e biti lak. Studija Saveznog instituta za tehnologiju u Cirihu (ETH Zurich) i Instituta Paul Scherrer, objavljena krajem juna, zaklju\u010duje da izgradnja novih nuklearki u \u0160vajcarskoj trenutno nije konkurentna pod tr\u017ei\u0161nim uslovima, te da \u0107e biti ostvariva jedino uz dr\u017eavne subvencije, aktivno ubla\u017eavanje investicionih rizika i zna\u010dajno smanjenje tro\u0161kova same izgradnje.<\/p>\n\n\n\n

A put ne\u0107e biti ni lak zbog ozbiljnog protivljenja ekolo\u0161kih organizacija koje su ve\u0107 najavile inicijativu<\/a> za raspisivanjem referenduma o ovom pitanju, inicijativu za koju se o\u010dekuje bude uspe\u0161na te da kasnije u toku ove godine \u0160vajcarci iza\u0111u na referendum i odgovore na pitanje da li \u017eele ili ne \u017eele nuklearnu energiju u svom energetskom miksu. <\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izgradnja nove nuklearne elektrane u \u0160vajcarskoj bila bi ekonomski opravdana i donela bi zna\u010dajne ekonomske benefite celom dru\u0161tvu, zaklju\u010dak je<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3327,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[93],"class_list":["post-3398","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-svajcarska"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3398","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3398"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3398\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3399,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3398\/revisions\/3399"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3327"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3398"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3398"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3398"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}